Nekad , je'nom neki čovjek ispod jednog drveta
sjeo na travu naslonio se na drvo
da predahne.
malo umoran bio i zalego
kako poravnio namah zaspao
kako zasp'o tako usnio
sanja listove mnogo lišća kako pada
sve više o jada njegova
na njemu se skupljaju
i sve više i još više
zatrpavaju ga i pretrpavaju
guše ga nema vazduha
prolaznici vide čovjeka
kao se grči i batrga
jedan od dobrih ga prodrma
da li ste dobro
dobro sam
ja fataljist
kak bi rekla filjozofi
u redu je biti fatalist
nisu filozofi što su nekad bili
ne treba im vjerovati
ja fataljist
kak bi rekla fillozofi
ništa loše
dobro kad rečeš
tješi Dobri
nije to ni tako loše
i nije
plaćaju me za to
usta fatalist
uzme šiljak polegnut u travi
i nastavi raditi svoj ekološki posao