Vidila san te sinoć
da sidiš kraj izvora
što natapa obećanu oazu
na krševitoj gredi
Očiju tužnih
pita si me pogledom
Zašto je uteklo vrime
blagih sutona,
poljubaca
u noći bez sna,
i svitanja ušuškanih
na tvon ramenu
Slegla san ramenima i rekla
šutke
Ne znan