Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 08 29

Autor

Hajro Šabanadžović

Blještavilo   Iskre ljubavi

Blještavilo                                                                               Iskre ljubavi

Zeleni bregovi   Čedne misli

Zeleni bregovi                                                                Čedne misli

Bijeli plaštovi    Varoška čarolija

Bijeli plaštovi                                                           Varoška čarolija

Jalovi planovi  Proljeće pupa

Jalovi planovi                                                                      Proljeće pupa

Poslije kiše  Blistava Modra rijeka

Poslije kiše                                                               Blistava modra rijeka

Beharli dan  Iskričava noć

Beharli dan                                                                   Iskričava noć

Jutro sa Blekijem – Vremenom poslije vremena sanjam…

 

 

Dijete u oblacima

 

Pogled kroz staklo

 

Boje sa mirisom nevinosti

 

Vremenom

Poslije Vremena

Sanjam dane nježne

U kojim bilo je nas

I uspomena što suze

Sjetićeš se

Možda

 

Jednoć

Ničim izazvana

Bez imalo srama

Niz basamke nadanja

Zaplesala slika tvoja

Boje sa mirisom nevinosti

Rasule su staklene perle

Zamele se tragovima

Djeteta u oblacima

 

Svitci listom zasjaše

Obasjavajuć pute

One bezgrešne

što odi u susret zapisanom

 

A vremenom

poslije vremena

Ljubav ne misli da gasne

Na koljenima

Na prtinama

Zaustavljenog trena

Još uvijek

Skupljam rasute dragulje

Koji tišinom  bole

Urušenu prugu prte

Sluteć tunele bez dveri

d'bro Dobro

Šta se tu može

Sami ostaju oni što se daju

Mnijući život je prelijep

 


												

Konstantin Kavafi – Zidovi

 

Bez sažaljenja, obzira il’ stida
sagradiše oko mene debele zidove.

Sada beznadan sedim ovde.
Ne mogu misliti o drugom; izjeda ovaj me udes,

toliko poslova napolju čeka.
(Kako ih, dok zidahu, ne spazih?)

Ali od tih graditelja ne čuh nikakav zvuk.
Neprimetno, od spoljašnjeg me odvojiše sveta.

 






												

Jesenjin – Haljina Bela

 

 

Sećam se, minu uz podsmeh blagi:
„Lep si, al’ nisi mog srca dragi.
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
a moje drugi miluje vlasi.“

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
zalud jer ona nije za mene.


												

Ingeborg Bachmann – Odgođeno vrijeme

 

Okrutniji dolaze dani.
Vrijeme  povlačenja odgođeno
na horizontu se ukazuje.
Uskoro ćeš vezati pertle
i tjerati pse u njihova dvorišta.
Jer utroba riba
se ohladila na vjetru.
Očajno gori svjetlost obronka.
Tvoj pogled u magli osjeća:
Vrijeme  povlačenja odgođeno
na horizontu se ukazuje.

Tamo nesuprot ljubljena tone u pijesak,
on se diže ka njenoj raspletenoj kosi,

prekida joj govor,
naređuje joj da šuti,
nalazi je smrtnu,
spremnu za oproštanje
poslije svakog zagrljaja.

Ne osvrći se.
Sveži pertle.
Otjeraj pse.
U more baci ribe.
I pogasi obronka sjaj!
Okrutniji dolaze dani.

 

pB