X Epozoda
Čuo Oma za nečuven ulet konja,poželio da iskuša Dobrog u nekoj prilici gdje će on imati kontrolu nad situacijom,nikako da mu se posreći
Jednom on i Oma bili u posjeti jednoj u bolnici.Kosi iznenada pozlilo.Ništa opasno , kažu hećimi. Kad ono tako kažu nika ne izađe na dobro. Ako kažu nije loše ili nije najbolje, to se nekako pregrmi. Ali kad kažu ni'ta opasno ili neko bude natakaren pa rikne, ili neku opasnu boljku sam sebi prihevto i samo natandaren bude. Riknjavae neminovus poetica garantus.
Vidi one žuju,jes’ dobra, poješću joj nešto ko sogan dolmu,samo se uvali.Dobri prišao i pita:
Gospođice,da li vi to mene čekate.Da imam ružu sada bih vam je poklonio za današnji dan,a sebe i buket za uvijek.Dobri Prever.Ove dvi zadnje riči ni on progovori,on in samo mislin.
Borka, tako joj ime bilo ,se slatko nasmijala i poklonila mu sebe taj isti dan,i poslije tog dana se nikad više nisu vidjeli.Bila u posjeti mužu,pa se sutradan vratila kući,na istok.
Dobri je bio istinski đentlmen. Obećo da će je nazvati,ali nije. Zato je valjda tog ljeta osto živ.
Što ti je to bilo vrijeme neoprezne mladosti?Ponekad se jednostavno imalo sreće.
Onaj čovo ,Borkin muž, se jednog vikenda nenajavljen vratio kući i upuuco brata.Zateko ga kako mu bratski gusla ženu.I nije se vi še vrno u bolnicu.Otišo direkt u zatvor,sam se prijavio.Pošten vakat
Drugi put bili na sahrani jednom komšiji.Neki profesor Simo Počuća,umro mlad ni četeres.Nije loš bio,ali se volio”šaliti”.Nešto ko :vidi mi novih cipela ili čarapa pa se uhvati za međunožje i podigne pantalone.Ili vidi što se nebo naguzilo,što je jabuka rodila,pa opet za međunožje u dizanje pantala.
Jal’,peder,jal'blentovija ,jal’ nedostatak smisla za humor,nismo uhavizali,prerano skino ruke sa međunožja.Roditelji nas potjerali na sahranu.Mi ne bi.Tada nismo imali respekta prema smrti.Sada imamo.Ne radi nas,već radi toliko mladosti i nevinosti što je pobijena i nestala.
Ali Dobrom bi se često posrečio ulet.Zapravo uvijek.Zato on uvijek govorio:U svakom zlu nekom hrli sreća.
Pas ga jebo,najćešće njemu,uvjek bi Mojsije govorio. Kad bi se nakašljo neka bi skontala da je to zavodljiv kašalj.
Sahrana gotova.Lenji progovara,još se nije sasvim ulenjio,još se pomalo batrgo.Vala sad bi trebo Simo da ustane i uhvati se za mešunožje i kaže,onako šeretski:
„Uh,ljudi moji jes’ me nebo naguzilo.“
Nije usto iako je vrijeme bilo baš takvo,nikakvo i debelo oblačno.
Oma povukao dobrog za ruku i šapće mu:Joj,jes…Mojsije ga šuta nogom i kaže mu šuti ćafire,ni je'ne,groblje je,sveto mjesto.Mrtvi gledaju.
Ali kasno je bilo.Dobri već zaosto,oči mu trepere ,odvaja se od konzilija ,prelazi opedesetak metara,slabašno se zakašljuca primi žensku za ruku zagrli je i ruku pod ruku napustiše greblje ,pravac taxi i džada .
Deba se pita šta ono bi.Oma objavljuje ovo vrh uleta;bez riječi.Mojsije kaćže kako ba bez riječi ,jesi li čuo da se nakašljuco.
Dobri im nikad nije objasnio da je to bila ljubav njegovog života.Ona prva.Za njega su sve žene bile ljubavi njegovog života,one prve. Nije htio da im rasterećuje mozak suvišnim informacijama.
Oma je opet imao svoj ulet:
-Jesi dobra ko bedevija,da nisam gadljiv pojo bi ti govno k'o sogndolmu.
Uvijek se čudio kako mu ni jednom u životu nije ulet nije uspio.
Njemu to bila glavna šala.Čim vidi žensku,a on svoju uletnu rečenicu.Ne zna se šta ga više oduševljavalo,ulet ili noga.
Ovaj mrak ulot aktiviro po Kosinoj smrti,onih par dana kada je još očekivao da će se Kosa vratiti.Kada je skonto da se neće vratiti, odlučio je da se osami.
Ponoć punog mjeseca.(To je druga priča,nije joj ovdje mjesto)
Deba vam pokupio fazon od Ome pa ga on počeo primjenjivati:
-Ja nisam gadljiv ko Oma ali bi ti pojo bi ti govno ko ćevapćić.
Nema veze dali cura zna Omu ili je gadljiva.On htio i kopirati Omu i biti orginalan.I jedan jedini put mu upalila ta fora.Toliko je bio oduševljen da je žensku kod koje je upalila oženio.
Ženska je bila gadljiva i od tog berićetli ”udrvaranja” joj se povraćalo,ali je toliko bila zatelebana u Debu da je sve prgrmila da bude u njegovom društvu.Osim toga sve joj se drugarice poudale,vrijeme je i njoj bilo da se rješi svrabeža.
Nikad im se nije posrećilo da imaju djece.Za priču nije bitan razlog,a bila su dva.Ako stignemo,možda vam ispričamo,ako ne nikome ništa
„Za moj gušt onu aj , jesen dođe jabuke i kruške zriju mene babo ćera u armiju.“
Dosadilo Mojsiju da ga Deba moli da mu odsvira onu armisjku o jeseni i voćkama.
Znao Mojsije kao i Oma,najebaće Deba u armiji ko neka stvar nad roštiljem kada se radi provjere straha nad njim stavlja.Žao mu Debe iako zna da je možda i zaslužio.
Jednom se Deba napio i zaplakao.Njemu zaplakat ko u nos olovku zagurati.Kad nespreman u školu dođe,a bnastavnik ga pozove na tablu,on se sagne ispalo mu nešto pa hek olovkom po nosu.Krv kao iz česme.Natavnik direktoru,direktor kući,on u nečiju bašti međ zelene voćke zaroni.I tako pola godine svaki dan.
Poslije se nije moro bubati olovkom.Bilo je dovoljno da ga nastavnik prozove,on se nategne ,prne i krv mu na hojdanu kapa ko mjesečnica. Krenulo ga, ni šta više od sedmog razreda nije učio,do tada se jadnik mučio.Živaca zere nije imao,sve ga nešto vabilo napolju.
Ako bi kiša pojaka padala,on bi se nalaktio, guz u vazduh pa prdio,i prdio i brojao.Jednom je kaže došao do broja 321 ,ali ga sestra u guzicu heknula i smrad prekinula.To ga toliko zabolilo i neku kost,valjda trtičnu poremetila,da više nikad nije smio ni vjetrić pustiti.Ako pusti danima je morao ledene obloge obloge stavljati.
Onda je našao novu zabavu naučio se podrugivati.Kad bi se na Bjelavama podrignuo čulo se u drugoj gimnaziji, ponekad do malog parka i glavnih supova.
Mnogo ženskih ga nogiralo zbog podrigivanja.Nije on to namjeno činio.Njemu to neka ovisnost bila.On krvnički podrigne usred plesne sale,kina,diska,na ulici ;nije bitno.Simpatičan,nestašan i zabavan bio.Nije da ga ženske nisu išle.Išle ga one.Ali ga češće nogirale nego što je on mogo skontat.
Nije bitno da li ga djevojka za ruke drži ili ga grli i ljubi,on ili lavlje podrugivanje,ili gorilinu ,svinjsku,bikovsko,bizonovo,jelenje glasanje ispušta. On gorila ženska nogu Debi. Mnogo ženski dođe.Još više ženskih ode.Nje,uto normalno.Žensko dođe ,pa ode.Ali podrugivanje osta.Nikad ga podrugivanje nije iznevjerilo.Do jednom.Zapravo on iznevjerio podrugivanje.
Recimo odvede neka nova da ga upozna sa roditeljima.Sve teče u redu,Deba provaljuje,pravo, ekonomiju kad je rapoloženiji i medicinu studira.Nikada neki inženjerski faks ni za živu glavu,odmah bi ga prokužili.taj nije znao koliko pertli na cipelama ima.
Zbog takijeh problema uvijek nosio kundure bez pertlanja.Tako ga niko nije mogo provjeravati koliko pertli nosi.Za svaki slučaj jedan par pertli je u đepu nosio.Kupio one najveće vezice od čet'ri metra. Isjecko ih na frtalje metra izračunao da ima trideset dvije pertle.Konta hajde sad me pitajte koliko pertli imam.
Oma ga prokužio dok je Deba prdio i svima olajo da ima ti'set dvi’ pertle.Ide tako Deba ulicom i prvog koje sretne pita koliko ima vezica.Ovi muodgovara ti'set dvi.Deba pita,drugog,trećeg i tako dok nije došo do stotog.Poslije nije sreo nikog poznatog.Njemu drago bilo jer je ispito sto ljudi,taman jedna centofilija.
Toliko mu drago bilo da je bacio pertle i nikad ih više nije pominjo.
Znao i po neku pametnu viknut.Roditelje se počnu zaljubljivati u budućeg zeta,sve ga hvale ,a hvale i kćerku.Odjednom Deba ničnim izazvan počne podrugivat, prvo ko jež,pa ko zec,puh,lane,janje i tako dok ne dođe do bika,bizona,lava,tigra i slona.
Otac djevojčin brže u sobu po pištoj ili pušku,ako toga nema u šupu po vile pa na Debu.Ovaj se ibreti šta čovjeku bi,do maloprije sasvim normalan bio.I normalno noga.
Neke su ga noge stvarno zaboljele .Ali pomoći nije bilo.Niko ne zna zašto se nikad,ama baš nikad u prisustvu kolegija nije podrignuo.Vojska ga izliječila od podrugivanja.Nikad više mu nije palo na pamet da se podrigne.
Niko njega uštrojio ili uškropio,on sam sebe natjerao na to.Jednim potezom.I cigani pjevali o tome.Ptice nisu.Nisu vidjele šta se desilo.Bila sezona parenja.Letjelo perje na sve strane.
Jednom ti neko od konzilija natakario Lucu sekretaricu onog Julija Wolfa što je drmo supom. Nije htio ali moro.Tako priča po čaršiki legla.
Srela ga Lica slučajno u gradu,nije ga poznavala.Baš je nešto gadno zasvrbilo.Nije da svrbi, gori ko planine poslije kavazove kišne dove.Gospodična uvijek nacifrana bila.Ide ponosno uzdignute glave a dolje je svrbi toliko ko da ima svrab u petoj fazi.Dođe joj da vrišti.Ali nije svrbež tek tako sam od sebe nasto.Jok.
Kad se Luci neko svidi ona ti svaki dan dvojicu u apsanu šalje dok ne dobije onog pravog.Ima da ga ima ili ima da ga ima,treće nema.Dobra u svakom pogledu bila,a kažu voljela anamo ono i te kako voljela?Krvnički.Tako je narod olajavo.
Nećemo detaljisati :ali tu je i perje i kože letjela.Ni sebe ni ikog nije štedjela.Znalo je tu i oguljenih glava pasti.Ni Mujin majmun to ne bi bolje izveo.Zato ona u apsane slala sve,ali ni jednog od kolegija.Nikad ljubomorna nije bila.Znala šta se u gradu radi.
Konzilij joj simpatičan bio osim onog što se podrugivo.Taj joj na živce išao.Ona taman da zajauče ono joj mamo mamice; kad neki strašni lav joj zaurliče među ušima.I prekinu je u po posla.Dala da se stvar ispita.
Kraj I dijela
II dio
Imala moć u supu,haman ko Wolf.Ako bi se neki jado,levat ili hablečina zaletio i osladio, a ne odradio kao Mujo kraljicu ,nije mu gino pržun.Izbirljia bila ko kraljica.Ako izgledom i stasom nije za garde nije dobar ni za Lucu.Od 15 do 90 dana zavisno od nezasluga.
Međutim isto tako kažu da se niko nije mogo pohvaliti da je povalio.Nije to zbog nekog strahaili đentlemenluka,već jednostavni nisu kružile priče.Tu je nešto bilo sumnjivo.Sa jedne strane se taslačiu ko kuja u tjeranju,sa druge niko je nije tako.
Vidio Deba Lucu,nije se podrigno nego uzdahno,nježno,čeznutljivo,hajvanski zablenuto.Čuj,moliću vas lijepo;Deba zaboravio na podrigivanje.Kad je došo kući,podrigno Deba sa Bjelava ; nije ti neka kazna Luco,pet u cugu predevero;da ga ona čuje.Nije ga dopalo ono što se nado.Dopalo ga ono čega se nije nado.
Njoj uopšte nije bitno što se to o njoj pričalo i pručulo.Ima levata i ljubavnika.Levati misle da mogu, pa nagraišu.Ljubavnici znaju da mogu čak i više nego što mogu,:takare i ginu i čast ne daju,ako treba i ponovo,ali u zatvor ne idu.Pametna Luca bila imala pet anterija.Joj ljudi moji ne zna se koja je krcatija i koja se više biba.
Samo opet niko ne zna kako anterije izgledaju.Čak ni zaprisegnute tračaruše,sufijke i sihiraste hodže..
U momentu onog svrbeža ,prolazio pored nje onaj od konzilija.Ovdje usud nema nikakvu ulogu.Usud uvijek djeluje kad svrbež mine ili ne mine.
Ona lagano vrisnu : Upomoć.
Kad Luca vrisne ,to nije glas, to je Maršalovo pojačanje od 220 w.
Plavac doleti. Drot se za šapku se jednom rukom drži,a drugom za pendrek. Gdje gori.Ona ga opauči,gdje će gospođa nasred ulice drotu blentavom govoriti gdje gori.Ne bi on to shvatio.Vodi onog u apsanu.Reko Wolf da ga ja ispitam.Nasamo;ima neke povjerljive informacije,niko ne smije čuti.
Dva drota ispred apsa.Dva ispred podruma,dva na spratu.Niko ne smije ući.To je bilo prvi i poslijednji put da je Luca u podrumu supa bilo koga ispitivala.Čuje šest drotova,čuje vas cijeli sup i čitav Fis pride,Luca jauče vrišti i cvrkuće joj mamo mamice.
Drotovi misle:
Joj,mamo mamice kakve li to strašne tajne Luca otkriva.Ispitivanje trajalo čitav taj dan i čitavu noć.Jedva se prekinulo.Moro doći sam Wolf i sa sprata se i derati se :Luco dosta informacija.Nije smio prići bliže.Luca zafrkana bila,nije dala da je bilo ko u ispitivanju prekine.
Luca od tog ispitivanja načisto zviznula.Svaki dan patrolu pred akšam po konzilijaša ,pa ga Luci na noge u njenu vikendicu iznad Pašinog brda u Sedam šuma dovedu.Spuste se malo niže i čitavu noć dežuraju.Po sabahu ispitanika odvedu kući.
Pukla priča po gradu dapojavio se veliki narodni neprijatelj,jer se Luca bakče i ispituje ,nekog ubačenog ,već šest mjeseci i ništa ne uspjeva. Narodu opet sumnivo Luca se tih stađuna plaho nakupovala i nanosila anterija.
Kažu patrole neprijeteljski element tvrđi od stijena trebevićkih. Luca od muke vrišti, plače,kose čupa i leleče.Nikako tvrdog elementa slomiti.Onaj jado muklo stenje i škrguće zubima uh,uh,uh ko kad insana u apsu tuku,a on se junak pravi i šuti.
Moro Wolf intervenisati.Luca ga ništa ne sluša.Svoje pa svoje.Ispituje li,ispituje,ne popušta.Julio ne bi bio Wolf da ne skonta caku.Skonto on nju namah,ali nije htio Lucu odamah prekinuti.
Osilila se ona i skoro pa preuzela kontrolu nad supom.On moro preurediti sistem i ispremještati svo ljudstvo da bi preuzeo kontrolu.Kad je to završio,prvog sabaha poslije,otišao iznad Lucine vikendicu,nije smio ispod,i megafonom je moli:
-Ajde Luco ,ajde zlato kriminal u gradu porastao ne može se disat.
Čuše Lucu kako zajauka : Joj, mamo mamice.
Nikad se iz grudi ženske visoko rangirane drotovske sekretarice nije prolomio takav krik bola i očaja.
Izlazi Luca,obučena ko prava žbirica.
Crni lakovani kožni đački kačket,nalik kapetanskoj, ispod koga viri plamena oblajhana kosa.Bakam lice,duge zasjenjene oči i rubinove usne stišavaju reflektorski osmijeh od uha do uha.
Crni kožni mantil ne baš po pravilu službe.Nešto je kraći,strukiraniji i utegnutiji.
Kraći da istakne noge što se iz ramena rađaju i u mrežastim crnim najlonkama blješte tako da se tamne naočale moraju nabaciti i oči od ljepote zaštititi.
Utegnutiji da se jedre,okrugle bista grudi na razlete i gledaoca ne ošamute,raspamete i obeznane.
Strukiranija i diskretno izvezena tamnijim i svjetlijim nijansama crne svile da podsjeti dunjaluk da je to njena crna, udovička anterija.Jer prava žena umire pjevajući sa osmjehom na licu kada srce ili medne usne na ljiljan nabija.To poručuje ona knjiga o pticama,ne mi.
U toj ili nekom drugo kita'bu o pticama još piše i da ima njaka druga ptica koja se ubija ,ali se ni na šta ne nabija dok umire.Ubija se da bi se jopet rodila i ponovo na nešto nabijala..Eto šta ti je nauka skontala.Neka se nabija da bi umrla,druga se opet ne nabija,pa umire dabi se rodila da se nabija.
Nemože ćovjek ništa uhavizati.Joj ludih ptica ili još luđe nauke.Samo bi se nabijali.Aman ko Luca i ubačeni elemenat.Ali oni pametni oni se nabijaju i izdišu,ali ne umiru.Nisu ahmaci mrijeti dok se nabijaju.Ako ih prekine srce ,prekine.Tu se ne može ništa učiniti,samo pomisliti : i od ljepote se može mrijeti i umrijeti.
Reče jednom Mojsije prijateljski nastrojenom ,ali stvarno obrazovanom i pametnom policajcu,skoro pa naša raja:Jebo te bjeloglavi sup.Mislio se izvući na lešinare.Drot puko od šege pa otišao.
Deba zino i prišo nekom drugom drotu i reko mu:Jebote crnoglavi SUP.Uvijek mislio orginalnost prije svega.Drot puko od šege.Kad se presto smijati za pendrek,dvije tri vaspitne,onako drotovski,krvnički po bubrezina pa u bajbok.
Osta Deba petnaest dana u Centralnom.Nikome se nije javlja.Pomalo pišucko krv.Nije stigo da se ikom javi ,čitavo vrijeme konto gdje je pogriješio.Skonto.
Izašo iz centralnog i onom drotu pravo u stanicu i sa vrata se dere jebo te bjeloglavi sup.Drot se razvali od šege.Deba taman da bude zadovoljan sa samim sobom,a drot palicu u ruku i hek , onako krvnički,drotovski po beubrezima,sada tri četiri puta.
Deba novu rundu,petnaest dana.Promokrio Deba krv ko da se olovkom ponovo počeo spucavati. Prođe mjesec niko ne zna gdje je.On se nikom ne javlja,konta gdje sada pogriješio.Nije mogao dokučiti.
Izađe on iz centrale,menstruacija ne prestaje.Jest manje je obilna i manje ga bubrezi bole,ali ne popušta ni bol ni krv. Debu nikad ništa nije moglo zaustaviti.Kad on nešto nanieti tako mora biti.Opet pravac kod onog drota i pomirljivo će:
-Reci mi jaro,matere ti žive gdje sam pogriješio.Ajd’ prvi put razumijem.Ja htio orginalan i različit od Mojsija biti.Drugi put sam od riječi do riječi sve isto ko Mojsije kazo;a ti mene hek,još jače nego prvi put,pa opet u centralni.
-Kao prvo nisi oni akcenat stavljo gdje treba to garant,kao drugo nisam te vaspitavao zbog toga,nego zbog tvoga podrigivanja.Čitav grad nas noću zove i budi zbog tvog hrkanja.Ne može se čestiti policajac čestito radi tebe naspacat.Pala odozgo direktiva,ženskog je roda,prvi put kad nešto zucneš,makar to samo „a“ bilo,hek vaspitna dva tri puta,pa u bajbok.A ako šta opet porogovoriš postupak ponoviti.
Pa se razvali od šege pa hek pet šest puta po bubrezima.Deba se bio mnogo razgovorio.Ovaj put Deba dobro prošo.Nisu ga odveli u centralni nego u bolnicu,osto tri mjeseca.Izvadili mu slijepo crijevo na zdravo.Morali drotovi zabašurit krvave bubrege.
Deba tada bio punoljetan a nije radio i morao od Muste pjane sa Višnjika posuditi knjižicu. Ovaj dobar i uvijek pijan čovjek bio,knjižica mu nikad nije trebala.jebo knjižicu kad imaš šljivu.Doktori su „ibretili“ kako četrdesetogodišnjak“ izleda ko dvadesetogodišnjak,a Debi drago što tako izgleda.
Jeste da je glavnog doktora Semiza dobro poznavo.Svi ga mi znali,živio u Derebentu aman do Himzarine.Puco prsluk Semizu za Debu.Mogo bi ovaj dvaput riknut što bi mu on otfikario crvuljak na tuđi papir.Nego milicija naredila fikari,bojala se da se bubrezi ne otkriju.
Nedugo zatim Mustu napalo slijepo crijevo.Semiz ga nije htio otvarati zato što je upapirima pisalo :Crvuljak otfikaren,to znači da Musto nema slijepo crijevo.Znao Semiz i Mustu i Debu,ali htio malo takariti Mustu i uplašiti Debu.
Musto nije mogao dočekati kraj šale i od uplale bubrega rikno.Njegov crvuljak Debi operisali,krvavi Debini bubrezi njemu dohakali.Nikom ništa.Jadni Musto nije imao protekcije ko drotova ko Deba.Njemu poetičnije bilo umrijeti od tuđih bubrega nego od ciroze vlastite jetre.
Deba pameti poslije došo ali se nije promjenio.Podrugivo se sada za pet šest slonova i sedam osam lavova odjednom,ali nikad više ni jedne pred drotovima nije progovorio.Znao je da ga čekaju.pa instikte izoštrio.Kupio naočale bez dioptrije i na njih retrovizore ugradio. Sve misli da sa njima pametnije djeluje.
Tog ljeta se Mojsije nešto ljutno na drotove;zbog Zlate odmurijao petnaest dana..Nije ni zbog Zlate nego zbog konzilija.Oni svako malo u zatvor.Njemu se čini u inat njemu.Vazda zaglavinjaju kada njega nema.
Uvijek Dobri,Lenji . Herco i Deba.Omu nisu dirali zbog đozluka,a imo pronicljiv pogled. Vidjelac pravi bio.
Ovako je to počelo.Prvi put zaglavio Deba isti dan sa njima,ali malo prije njih i ostao u apsu petanaest dana poslije njih.Ono izašli za par sati.To je ono kad su jahali konje.
Nije ni konje nikad jahao sa njima,ni za njima ni ispred ni pored njih,jebo ih pas.To mu najmilija i najsočnij psovka bila.Druge nije imo.
Nije sa njima ni lavove vodio na pišanje.To je ono kad su njih četvorica drugi put otišli u zatvor.Deba opet osto petnaest dana ,a njih trojicu jopet pustiše nakon dva tri sata.
Valja to ispričati,malo poslije, Mojsije u radu čeka,a naoštrio se.
Nije se ni ligurama niz bob stazu spuštao sa njima.To je ono kad su oni treći put otišli u zatvor.Ovo se još nije dogodilo,ali on zna da će se dogoditi,jedan kroz jedan.On već vidi njih četvoricu kako se spuštaju ligurama sa nekim ženskinjama,điđi-miđi prije,pa điđi-miđi u i niz bob stazu.Ovo ćemo ispričati kada bude vakat.I zna isto tako jedan na jedan;trojica će izaći ,a onaj konj jedan što nikad neće pameti doći , će opet petnaest dana u centralni otići.
Puco Mojsiju prsluk i za konje,i lavove i ligure.Nije ga briga ni koliko za rahmetli komarca nekog.Bolan ,te ti apsane slijedile poslije višednevnih điđi-miđi parti.
To se već događalo na početcima „novog svjetskog poretka“.Nije da ih je to interesovalo ili privlačilo.Oni bili magnet za novi svjetski poredak,gdje god oni ,eto ti njega.Oni to ne vide,ali tako je to bilo.Ne vide jer su u behutu.Ogromnom.
Kraj drugog dijela
Treći dio
Anterije bile prošlost.Tek ponekad bljesne neka i otkriva one bjeline i snove.Oni plaču i ljubav vode.Ove neke nove ženke se čude,ali im ne smeta,jer dobijaju šta žele i što više nikad neće od drugih dobiti.
Nebeski jahači to rade kao da nikad više anterije neće vidjeti.I ne rade to njima.To oni ljubav vode sa Proljećem, Zlatom,Frkom,Jelom Jelom Jelenom,Malom guzom,Kosom,Hanom, Ankicom ili nekim drugim mirisnim đardinom.
Te djevojčice što su se rađale bi njihove ljube,žene, bile su nalik samoj ljubavi,snovima i cvijeću. Koliko mnogo cvijeća ima,koliko tisuće vrsta ih ima.Niko nikad spoznati neće.Koliko boja, mirisa i valera svega toga,još manje je moguće dokučiti.To bi bilo isto kao zvijezdice njine sestrice brojati.Svaka od tih djevojčica jedna prekrasna maglica.Imale su samo jednu jedinu manu.Zov majčinstva.Neka.Tako treba.To je najdivnija i načudesnija mana ljubavi.
Bog Milosni je žene obdario ljepotom i sjajem da bi im ljubav muževa darovao.I njihovu njima.
Išlo Debu tih petnaest dana centrale ko budalu novine.I tri mjeseca bolnice ,čudo jedno.
Drugi put u bolnicu išo kad je Dobri ležo na maksilofacijali zbog papiloma lingve.Debi neko objasnio da je to neki piklić narasto na jeziku.
Za njim prvo Mojsije,ima šuhu da ima papilom lingve.Doturi ništa ne vide,ali čuli da je Mojsije prorok ,pa ga prime.
Čuli Deba i Herco da je Dobrom i Mojsiju krenulo ko budalu novine i otišli da ih zavedu među pacijente.
Našla se ona ista hablečina koja je Mojsija primila.Herci već tada iz nosa virile.Prozove ga doktor,ustane Herco i u ordinaciju.Deba za njim,doktor ga zaustavlja i kaže jedan po jedan.Deba se zavali u smjeh.Gleda ga doktor i sam sebi kaže:Joj budale,ljudi moji.To mu jedina pametna tog dana bila.
Pita hećim šta mu je.On odgovara da ima slabo srce i pokazuje nalaze.Ono crno na bijelo dva puta ga hercika strefila.Naglašava da ga svako malo herc strefi,naročito kad Lela Jela Jelena safirli anteriju obuče.Pita ga doktor kakve veze imaju anterija i srce.Nikakve kaže Herco ali njega srce uvijek hekne kad vidi Lelu Jelu Jelenu u safir anteriji.Što ona ne promjeni safirli i ne obuče drugu.Promjeni ona,ali njega srce onda ne strefi.To je dobro kaže doktor.Nije Leli Jeli Jeleni dobro.Kako joj nije dobro?Zato što onda nju strefi srce.Zbog čega nju strefi srce.Zato što mene nije strefilo srce.Doktor ovo ne može razumjeti pa ga jednostavnije pita.Ajde ti meni sve polako ispričaj da je to mogu razumjeti.
Herci drago što on obrazovanijeg od većme sebe može naučiti,pa objašnjava,polako i po redu.
Lela Jela Jelena ti je moja djevojka.Kad joj se primerači, obuče biserli haljinu i mene srce strefi.I sve je u redu.Jes,ja kasnije moram kod hećima,ali šta se može,naviko ja.Ona bi da me poštedi i ne obuče biserli haljinu i mene srce ne strefi,nego nju srce strefi.Kontaš dotur.
Doktor ne kontra,ali kaže kontam.Herco zna da ga hbalečina ne razumije i nastavlja.
Nju herc strefio zato što mene nije strefio,eto to je tako jednostavno.Zato ti ona uvijek obuče biserli anteriju i mene srce uvijek strefi.
Doktor zino ko peš,ulazi Deba bez kucanja i još se valja od šege i kaže:
-A dotur,ne mere ga čovjek ništa skontat.
-Ko si sad pa ti i šta trebaš?
-Niko i ništa mi ne treba, nego poslo me Semiz sa ovom hablečinom da nešto ne zabarlja.
-Pa gdje mu je uputnica.
-Nema je.
-Što je nema ?
-Otkud ja znam,zato me Semiz poslo s njim,Kaže vodi ovu budalu na makilofacijalu.?
-Što nije dao uputnicu?
-Nije ga mogo ništa razumjeti,pa je nije ni dao.
-Vodi ga nazad Semizu da mu da uputnicu.
-Bogami je neću,znaš kakav je Semiz poludi i eto ti odmah otkaza.
-Gdej radiš?
-Nigdje.
-Šta ti može?
-Sve,ima ti taj pamćenje ko u slona,kad god se zaposlim eto ti njegova habera i ja otlaz.Poslije bi haber stizao i prije nego šzo bih pomislio da se zaposlim.
Konta dotur ne valja se kačiti se Semizom,nema mira nego mora dapita:
-Semiz je na abdominalnoj,kakve to veze ima sa srcom?
-Nikakve , ali ga poslo ga onaj Solaković sa kardiologije kod Semiza ,jer ne smije da ga operiše,više puta izmasakriro pacijente.Neki umru,niko ne preživi.
Ovaj se razumije u medicinu konta doktor ali ga ipak pita:
-Ova j tvoj neka budala kažeš.
-Nije moj,ne poznajem ga ali je lud ko struja.
-Kako znaš?
-Ništa ga ne razumijem,ja samo poslušo Semiza.
-A šta si ti radio kod Semiza?
-Ništa,donio Musti Ominu knjižicu.
-Ko je sad Musto i šta će mu Omina knjižicu?
-Musto bio jedan pjano i Semiz ga nije htio operisati jer je u njoj pisalo da je on Musti operisao slijepo crijevo.I nije,operiso je meni,na Mustinu knjižicu.A Musti trebala knjižica na kojoj piše da nije operiso crvuljak.Ja knjicu zdipio Omi i odnio je Musti ali mu nije trebala.Rikno čovjek.
Doktor zove sestru,ona ulazi,on joj kaže vodite ovu budalu na peti sprat,pilome lingve i ne dajte mu da priča,sve pretrpite,samo ni za živu glavu da priča.
Vidi dotur da se ovde baš ništa neće završiti kako treba,ali mora da pita:
-Dobro,sve je to u radu,da ali tebi nešto fali?
-Ništa ,ja sam zdrav ka slon.
-Onda razlaz da te moje oči ne vide.
Vidi Deba i Herco se uvalio,uvaliće se on ,skonta rješenje i smije se doktoru u lice.Doktor ga prati na vrata,izgubio strpljenje samo što da ne gura.Izlaze oni u hodnik.Vidi doktor nekog pacijenta guraju na krevetu,a ovaj nešto očajnički gestikulira.
Deba se zavaljuje od šege,ne može da se kontroliše i valja po podu čekaonice.
To se Lenji se zavalio u krevet i obadvema rukama pokazuje na otvorena usta i krklja.Doktor ga ništa ne razumije,samo odmahnu ruku i kaže peti sprat.Sestra nije na svom mjestu.Doktor konta,glupača neka sad joj onaj nešto priča a ona ga sluša i ne razumije.
Deba ode sa planom, doktor sam sebi kaže luda li dana i gleda na sat,dvadeset do dva. Uh odahnu on začas će kraj smjene.Ne prođe ni deset minuta Debu drot vodi,ovaj se drži za usta,iz njih krv na sve strane ko da ima menstruaciju.Doktor sliježe ramenima,nikoga u prijemnoj čekaonici nema. Primi Debu za ruke,u lift pa na peti sprat.
Konzilij na okupu.Ko bi reko ??? Svi leže u istoj sobi. Mojsije pita Debu šta mu je bilo, on nešto frljfa, on ga ništa ne razumije. Herco pita Debu šta mu je,ovaj nešto frljfa, Herco ga ne razumije. Lenji šareti Debi ovaj nešto frflja Lenji krima glavom,ali ga ništa ne razumije.
Dobri ništa ne pita.Deba mu zahvalan do kragne bole ga usta i sve u njima gori isto ko da po kile pečene mlade janjeti tek skinute sa ražnja pretvoriš u jedan zalogaj. Pomisao na teletinu ga prevari , htjede da se oblizne ,,ali ga toliko zaboli da se počeo previjati. Morali ga prvo odvesti Semizu, jer se ustanovilo da je fenomen i da je imao dva crvuljka. Za dva tri dana ga vratiše na maksilofacijalnu. Oma nije došao, htio je ali nikako nije mogao naći zdravstvenu. Dok je izvadio novu konzilij izašao.
Dvije stvari tada nisu razjašnjene.Zašto je Dobri zalego na maksilofacijalnoj i kako je Deba završio sa njima? Mnogo kasnije se to u nečijim dnevnicima pronašlo.
Dnevnici su tuđa intima i njima uovoj priči nema mjesta.
Dosadilo Mojsiju oni stalno u zatvor ,i stalno neke belaje rade,i prolaze im kao neke van take fore.Jednog dana ide ti on Titovom sa Zlatom prema akademiji,ona kasni na posao,on na predvanje. Njemu glavi Hercine, Lenjivca i Dobrine fore i zatvori.
Komšije kažu za sve bila kriva sevdalinka Joj,Crven Fesić mamo. Znaju to oni dobro; vas cijelu noć nisu mogli spavat od Zlate. Ona svako malo zaleleće:Joj,mamo mamice. A Mojsije samo malo glasnije ukće. Mislili da je zub ili stomak boli,pa je onprijekim lijekom nudi. Zato kasnili na posao.
Na uglu Kulovićeve u žurbi prešli ulicu van pješačkog. Drot ih zaustavio,traži ličnu i pare za nesaobraćajni prelaz preko ulice .Prekršaj je prekršaj je prekršaj . Mojsije ni jedan ni dva i fljas drota u čelenku. Zajeban štos imao. Drot se složi ko Lenji kad se gangrenira. Namah ,na mjesto obezeznanenja.
Nema ti u Mojsija zajebancije kao što je nije bilo ni kod onog biblijskog. Ako je neko njegove visine,niži ili zeru viši ni jedan ni dva nego fljas u čelenku. Ako je viši ili krušniji nogom u bijele bubrege,pa fljas u čelenku. Rezultati isti, KO u drugoj sekundi. Nema brojanja do osam,samo hitnu hitno zvati.
Spengaše Mojsiju dok si reko britva.Odleža on petnaest dana u bajboku. Pokvari on planirani petnaestodnevni odlazak na more sa Zlatom. Ona jadnica svaki dan u centralni mu dolazila i ponude nosila. Te godine nisu na more otišli. Završila se sezona dok je Mojsije avježu havu ponovo počeo disati.
Poslije se Mojsije u poverenju izjadao Dobrom.grizla ga savjest..Deba po običaju spavo,Lenji dobijao vještačko disanje,Herco se ganjo sa Lelom Jelom Jelenom.Oma tugovao za Kosarom Kosom Bibanović,preminula prelijepa djevojčica.Jadnica galopirajuće je u petnaes dana pokosila. Nije on imo love da plati kaznu na licu mjesta , još manje love za ljetovanje.Sve spisko u drvenu džamiju, ona dva mjeseca kada je bila disko.
Tako ti on duma o tome .
Godinama kasnije Deba ga izdo. Sjedi se ,muzika leprša.Mosije navalio na Dimitrije sine Mitre i Vranjaku. Bilo se u fazonu vranjanskom. Onom fazonu kada se Dobri otisne i hoće da vrati barem jednu iskricu srebrenog srca vezenog rozaklijom,ribizlama i ljubičicama.Tada bi on čopio neku pjevaljku u kafani, najčešće kod Mehe ili Zize,nekad,u domu milicije, kineskom restoranu, osminama. Nikad sa čaršije.Nije morala pjevaljka dobro da izgleda,morala je dobro da pjeva Mito bekrijo.To je bila izuzetna rijetkost koja se dešavala na priliku jednom godišnje.Da je zlatna bila Dobri je ne bi ni trepavicom dodirno. Uvijek im garantovo da ih neće niko prstom taći ako one neće.One su manje više htjele jer bi veče Frke Frkice krasotice pretvorilo u veče uspomena, ljubavi, tuge i boli.Pjevaljke to itekako razumiju i osjećaju.Tada se savim jednostavno i sasvim prirodno budi želja da te neko nježno miluje i ljubi.
Debu stari pritisno da ide u armiju.Tri godine ga izvlačili drugari.Mojsije ni jednom da zasvira onu voćnu. Ljut Deba na Mojsiju. Gdje ćeš ba ići u armiju a drug ti,može se reći,najbolji neće želju ispuniti.Ljut toliko da je samo čeku dobru priliku da mu ga zavuče.Prilika nikako da se ukaže. Ili se zapjeva ili se prepije,a najčešće neka ili više njih zajauka,pa se nema vremena za belaj. Tako vrijeme prolazilo,on taman skonta fol kako da ga provali a Mojsije hekne ramunjik o ledinu i nema harmonike ,baš kad je Deba htio da zucne. Prosvijetli mu se;Mojsije prorok pa sve vidi.Uradiće on to nenadano kad se Mojsije zadevera. Jedne večeri probudi se on bunovan ,u nekoj bašti,muzika treperi i on dreknu.
Jebo te Mojsije ti nisi imo kinte pa tres drota i u bajbok.Svu lovu na Zlatu spisko kod drvene đamije u disko.Nisi htio da se stidiš pred njom što si spuco svu lovu.
Svi zanijemili.samo jedno od njih pojma o tom imo. Mojsije nadrko obrvu na Dobrog ovaj samo sliježe ramenima.Mojsije shvati da ga Deba čuo kad je priznavao.To mu namjera bila.Svima znano bilo da se Deba znao uhinjiti i nalik vaojeru pokazati. Samo nije znao da će konjina voliko čekat. Kad ti žensko čuje da se neko za nju žrtvovao zahvalna i žtvovana ko slatka krofnica.A ovoliko se žrtvovat ko Mojsije to je barem za zdjelu medenih krofnica.
Zlata pita;jel tako,on ni jedne ,zacrvenio se ko bulka,sageo glavu samo što je ne pokrije rukama ko jungferli cura kad se pomene crveni fesić.Diže se Zlata za ruku ga jami i pravac odaje.Ne prođe predugo , taman onoliko koliko njoj treba,a Zlata cvrkuće:Joj ,mamo mamice.
Poslije maksilofacijalne više ni jednu nije tebalo zvati.Ni pjevačice,ni sestre,ni polusestre,ni dalje i bliže sestre,čak ni najudaljenije,ni bilo koju žensku.Tada se Lenji malo razvrijednio i sa Debom naplačivao ulaz.Nije to bilo ništa strašno.Morali su inače bi bankrotirali i od sevdaha ništa.Toliki promet bio.To se nije smjelo dopustiti.Flaša žestokog po izboru za ženu koja ulazi.I ništa više.To se malo po malo pročulo da su počele dolaziti i iz drugih gradova i država.Pančevo,Beograd kraj Pančeva,Priština,Knić kod Kragujeva,Rijeka , Leskovac, Priština,Mitrovica on Šćipetr, Dubrovnik , Makarska opetovano sliptska rivijera .Bilo je tu Poljakinja,Čehinja,Njemica, Francuskinja, Italijanki, Norvežanke,zalutaše i dvije Japanke i napose Francuskinja i Amerikanki-.
Izniješe oni Sarajevo na zao glas , tako da su mu morali dati olimpijske igre ne bi li konzilij malo ohanuo .
