Bosne zemlje Božje milosti – Pred ponoćna Galerija


Čuvar Zemlje Božje milosti      Čovjek sa planine

Čuvar Zemlje  Božije milosti                                     Čovjek sa planine

Orijent i ljubav  Uspon

Orijent i ljubav                                                                Uspon

Zelena tuga          Razmeđe trokolori

Zelena tuga                                                                      Razmeđe trikolori

 

  

Plavetni vodopad                                                   Uskomešana nevinost

 

  

Ljubavnički buket                                                     Ljubav i fantazija

 

   

Nježnost leprša                                                 Zelena krhkost

 

  

Žuta livada                                                                       Krhko cvijeće

 

  

Proljetni sjaj                                                                     Iluzija

 

 

 

Eva Lipska – Slovna Greška

 

 

Draga gospođo Šubert, kao što znate, oko nas kruže

istorije koje se nisu dogodile. Jednom mi je prišla

žena i rekla: “Ja sam Epoha, iako

u meni ne postoje nikakav ni prostor ni vreme. Oko mene se

ne vrte nikakvi epohalni događaji,

a šifonski kalendar koji ponekad nabacujem

na sebe je prazan stan.

Smetaju mi zakošena svetlost

u vazi i vaša čovečnost, nesnosna slovna

greška kosmosa. “

Pitate, kada se to nije

dogodilo? Ne umem da vam kažem

 

Bleki – Žig Anđela

 

 

Umoran od snova

legoh

na livadu rosnu

ispod trešnjinog stabla

 

usnih

duša ne zna za umor

djevičansku  ljepotu tvoju

Anđele mili

 

cvijećem lebdiš

lahkim krilima

miluješ

ljubav moju

 

miran sam

maksumče naivno

ne sluti

demoni zavodljive maske  iskre

 

vadiš  damaskiju

bez imalo srama

a tako nježno

i tako suptilno

 

ženstveno sa osmjehom

blagosti

u čelo u treće oko

kamu zariješ

 

žigošeš me ljubavlju svojom

da svijetom

tamnim i nesigurnim

posrčući hodim

 

 

ko slijepi pjesnik

o čednosti tvojoj

vjetrovima zborim

da  zauvijek te volim

 

Mujo i kraljica Marija Terezija / Iz Arhiva

Mujo i kraljica Marija Terezija

Anegdota dana / malo bajata al’ dobra

Neko pomenu Mariju Tereziju a mi zaintrigirani pročeprkasmo po ličnoj sehari,danas se to zove vikipedija,ili vicoteka,i isčeprkasmo nešto o njoj i Muji.

Mujo zaglavio u Beču,dekintiran.Bila neka teška vremena;ne možeš groš zaradit.Tek,nekako Mujo sazna da neka kraljica Terezija prima u službu,među svoje  gardiste naočite ,mlade i kršne ljudi radi ličnog obezbjeđenja i zadovoljstva.Mujo onako mlad,kršan i naočit sazna da je plata što se nudi dobra ,što jes-jes.

 Mora tu  postojat tu neka caka razmišlja Mujo,ali šta će,mora se prijaviti ili umrijeti od gladi u stranjskoj zemlji.I ubrzo on sazna šta je to ono nešto.Izvedu Muju pred Mariju Tereziju i ona ni jedan ni dva,onako kraljičinski odrešito:

„Mladiću platu treba zaradit tandaranjem,dvadeset pet puta na noć.Ako ne bude tako ide glava.“

Bila ta ona Marija Terezija  je bila na glasu da je nezasita i da je dobar provod u krevetu voljela.Mujo nikad nije saznao da li je to ona Habzburgovica ili neka druga,ili je pak neka grofica nju glumila dok je kraljica državničke poslove obavljala.

Gleda Mujo i ibreti se ; žena obzkla safir haljinu aman anterija. U njoj izgleda mrakuša, mada je u stvari mislio: nije ova žena ni tako loša;u dobrim je godinama,da nije strankinja čovjek bi reko,kršna je.

„Nema frke mala moja,može to,rodio Mujo janje svoje!

Kraljica ko kraljica hladna ko led, ali u sebi misli : Sredićemo mi drznika koji se tako mazno dami natakarenu na baldahin tako po bosanski umiljava.

Kako se veče spuštalo to oni odmah krenuše na posao.Kad Terezija vidje Mujini golotinju zakoluta očima i samo izusti:ohoho.I ništa više. Kako poslije reče,Mujin jedini zadatak je bio da piše recke koji je to tandar i da takar glasno izgovara.

Mujo počine da radi i broji;Jedan…dva,tri… Tandara Mujo, kraljica ili ciči,ili vrišti ili pjevuši

Četiri,pet,kad Mujo izgovori deset izbi ponoćni sat.Tereza crvena,zajapurena,vesela i sretna.

Nastaviše oni i pred samu zoru Mujo oglašava dvadeset četiri.

„Nije Mujo nego dvadeset tri!“-oglasi se Terezija.Ili je škrta bila ili joj se omeračilo; mrebiti hoće da uštedi penzi ili se samo sveti za ono mala moja. Ona aman kraljica , a on njoj mala moja ,ko da sam neka vojvotkinja.

„Jok,bona,evo lijepo vidi dvadeset četiri crtice.Ni manji,ni više.“

„Nemoj ti meni bona.Briši jednu crtu ili ode glava.“

Pozva stražu,uđe straža,vidi Mujo ode glava ali ne bi da popusti,čast da ukalja to nikako,pa se nešto premišlja.

Reče on kraljici:

„Hajde da mi lijepo zaboravimo da li je  to bilo dvadeset tri ili četiri puta.Može čovjek pogriješiti.Da bi sve bilo fer i korektno i da nikom ništa ne zafali idemo se mi tandarat ispočetka,ab ovo(upismenio se Mujo) .A straža neka ovaj put broji i svjedoči.

Dopade se kraljici Mujino poštenje i nije imala srca da odbije ovaj takarli prijedlog , cika i vriska : joj,mamo mamice se nastavi dva tri dana.  Nisu se ni racke pisale. Nije bilo vremena , a i najbolji računar ne bi te tandar crte mogu gigabajtima podolmiti.

Kraljica sve nešto pjevuši;tako ti je mala moja kad ljubi Bosančeros.Više ni njoj ni maloj nije smetalo ono mala moja.Muji ostade glava na ramenima i kraljica zadovoljna.Proboravio Mujo nekolike godine  u Beču spašavat čast kod kraljice.Znao se prevarit pa spašavat obraz kod neke druge koja nije kraljica.

Zanese se čovjek,lako je pogriješit i obogatit se.

Možda se nešto i začelo,ko to zna.U tom slučaju;  možda je ona pogan Gavrilo Princip ubi0 rođaka svog jarana Avde Sumbula.Mujo mu pra-pra-pradjed bio.

Belaj živi,ništa čovjek ne m're uhavizat,osim da je ljiljan uvijek ljiljan,i da je za dobrog grba dušu dao. 

Langston Hughes – Harlem

 

Šta se desi sa snom koji se ne ostvari?

Da li se osuši,
Kao zrno grožđa na suncu?
Ili se zagnoji kao rana –
I onda gnoj iscuri?
Da li smrdi kao trulo meso?
Ili se stvrdne
Kao slatkiš sa šećernim sirupom?

Možda se samo savije i nisko spusti,
kao pod teškim tovarom.

Ili eksplodira?

Vesna Parun – Tijelo i Proljeće

 

Prolistaj, moja jabuko, došlo je sunce na vrata.

Potajno raste potok i vjetar šumi iz daljine.

Toplo cvrkuće podne, dani su krcati zlata,

razmakni bolne zavjese da gledam u modrine.

 

Oživi šaptom ploda, tiha družice moja,

promijenit ću se s tobom za tvoje oči, zdenče!

Da mi je kamen uzglavlje, a srce pehar boja,

mekan ležaj cvijeća, gdje zvona ludo brenče.

 

Daj mi od tvoje vječne pjesme, svijete, stvori me šumom.

Daj da mi duša prolista, u snu da zazeleni.

Promijenit ću se s prvim koji noćas prođe ovim drumom.

Proljeće ide, slušaj: o majko, grudi mi razodjeni!

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 Boje vjernosti i ljubavi

 

 

Vjetrometina   Kam kameni

    Vjetrometina                                                                                  Kam kameni

 

Okamenjene gromade na rijekom   Čarolija života

   Okamenjene gromade na rijekom                                  Čarolija života

 

Izvor života  Nježni brežuljćić

   Izvor života                                                                     Nježni brežuljčić

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

Violetni krajolik

 

 

Svjetlost i plamičci  

Svjetlost i plamičci                                                     Kućerak svjetlosti

 

Ram za sliku đardina  Đardin kome nedostaje ram

Ram za sliku đardina                                                                                   Đardin kome nedostaje ram

 

Blijedi mjesec    Uskovitlano more

Blijedi mjesec                                                        Uskovitlano more