Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božje milosti

 

 

zlo     Poderano jedro

Zlo                                                                               Jedro

 

kosač    Šta sad

Kosac                                                                       Šta sad

 

srebrenica 11.07.1995.  Tragovi

Srebrenica 11 .7.1995.                                                          Tragovi

 

Zarovi smrti  Izvjesnost

Zarovi Smrti                                                                                  Izvjesnost

 

Tmina vreba Beštije

Tmina vreba                                                                                    Beštije

 

Tama vreba  Crvene hridine

Tama vreba                                                                      Crvene hridine

 

Tamni oblaci   Eksplozija

Tamno nebo                                                                               Eksplozija

Budućnost   nebo-covjek

Budućnost                                                                                        Nebo

 

Ljermontov – Nad obasjanom stepom

 

Ja volim lance plavih gora

kad, poput južnih meteora,

crvena, sjaja mutnog puna,

isplovi iza njih i luna,

carica misli svih poeta,

najlepši biser ovog sveta

kojim se neba svetlog šare

oblaka i sam sebe vara:

Mesecu mesta dugo ne da

na nebu koje s tugom gleda…

No i taj pozni zračak pada.

Mesec je visok. Dva-tri mlada

oblačka sjate se kraj njega …

Jedina odeća od svega

kojom se okititi smelo

njegovo mutno bledo čelo.

 

Ko ne zna za te noći lepe

u gorskom klancu, il’ sred stepe?!

 

Pri takvoj luni i ja jednom

jurih na konju žustrom, vrednom,

dolinom plavom, vedar, bujan,

sam, na slobodi – ko oluja;

Mutni je mesec i na mene,

na konjsku grivu, sapi, stene,

Mirjani P.L.

 

 

Bolna praznina

 

Smrt nerođenog djeteta

 

Ona je među oblacima

 

Zaleđeni vodoskok boli

 

 

 

 

Znam da još nije vrijeme da pričam o tebi

mila moja

Mirjana

i neću

ali moram

barem o boli tvojoj

koja te na kraju balade ubi

 

o baladama sam previše rekao

vrijeme toliko brzo leti

da čovjek ne zna kada će otpasti

sa vrteške života

 

moja udova ti se nećeš ljutiti

prošlo je šest godina

od kada postade udova

otkada usnila si

čvrsti sanak

 

zlo ti je utrobu pojelo

grlice moja mila

nećemo reći ništa više

ni da si udova postala

još deset godina prije

kada si časno svoju ljubav ubila

 

puno si toga predeverala

sa onim dembelom

i sa nama

i praštala

i voljela

pa opet praštala

pa se neizmjerno davala

 

toliko si praštala

da te ne mogu nazvati praštalicom

već sretnicom

bila si voljena

koliko ljubavi

davanja je bilo

to ponekad ubija

snovi već manje

 

nisam ni bio svjestan

ljubavi

neizostavno i uvijek

prtila si

ednu bol

koju svi zaboraviše

i tvoj blesan

 

dijete ti ubiše roditelji

zar da pukovnik ima vanbračnog unuka

od šesnaestogodišnje miljenice

ne nikako ne

ne ide to tako

 

čast tri uokvirene zvjezice to neće trpjeti

sastrugaše ti dijete

u šestom mjesecu

toliko si dugo tajnu krila

dok ona nije postala očigledna

 

godinama poslije

si osjećala malu glavicu

kako stomak ti miluje i lupa

često si to mjesto milovala

i uspavanke joj pjevala

do smrti

 

druge djece nisi imala

znam plašila si se

ubiće ih neko ko mu možda i nije rod

uvijek si bila zagledana u prošlost

i tužna

a puna dobrote i milosti

 

kada bi te pitali zašto si tužna

slegnula bi ramenima

djecu ubijaju na svakom koraku

nije im toga nikad dosta

nerođene a žive

noževima i bajonetima stružu

iz majčinog stomaka

ašovom lopataju

 

joj,jebote i jebote,

joj jebote

samo bi promrmljala

i to bi bilo sve

 

volio bih da sam te mogao barem jednom zagrliti

u naručje stisnuti

možda poljubac na kapke na usne

na mjesto bolno prisloniti

reći tiho polako da niko ne čuje

isplači mi svoju bol mila

 

biće ti lakše

evo ja te za ruku držim

tvoja je ruka u mojoj

moja u tvojoj

u dvoje je sve lakše

 

nisam to mogao učiniti

ženi prijatelja mog

mila

ti si to znala

i ponekad ničim izazvana bi kriknula

 

takve su ti mila

grlice majke

žene ljubavnice

snene djevojčice

oprosti mila

ne mogu dalje

srce nebom  plače

ranu su uvijek svježe

 

Fragmenti o bolu – V / U uglovima očiju tvojih vidim

 

U uglovima očiju tvojih snovi vriju

prepoznah plavetnilo neba našega

i modre rijeke što iskri na kraju puta

kamo smo ljubav snili

 

Tada opazih tvoju sjenu malu

nasmješenu i vedru od milovanja

mene za ruke drži i ljubi

moje maleno čedo radovanja

 

Pomislih na ružu ljubavi

plač vremena što đardinom klizi

usred raširenih prstiju htijenja

zastor je iznenada pao

 

Jecaj je što slama utrobu

izviruć iz dubine tkiva

osjeti se na daleku prošlost

kad si djevojčica bila

 

U očima tvojim prepoznah kutke

maglovitih sjećanja i vrišteće boli

zarobljene u vlažnoj tami

poput zatučene grlice male

 

Pokušah otvoriti kutke očiju tvojih

kroz otvorena usta što traće dah

nesrećnica mila grca i pije suze

zbog zla što joj djetinju ružu uze

 

U tami kutaka očiju tvojih

vidim grlicu jednu

koju tjeraju koju siluju i siluju

kojoj kamom život uzimaju

 

Zarobljen u krvavoj tami očiju tvojih

u srca mi prodire trn ruže ljubavne

režuć oštro do srži do smrti do zvijezda

da osjetim tvoju bol malena moja

 

U uglovima očiju tvojih san ja vidim mila

ja eto ljubljen i obljubljen milošću tvojom

zamalo nemah moći vraćati se iz tame tvoga života

toliko je teška ko da planini zla pripada

 

Vračajući se u zagrljaj života tvojih grudi

užas mimohoda mraka prethodi sreći umirućeg

plivajući po dubini srca tvoga osjetih rađanje

blisko kao ljubav u zjenicama očiju mojih

 

 

Dragan Stojnić – Ne vjeruj / Song – Lyrics


Moćna ljubav Mirisni vrtlozi Postojanost

NE VJERUJ…

 

Ne vjeruj u moje stihove i rime

Kad ti kažu, draga, da te silno volim,

U trenutku svakom da se za te molim

I da ti u stabla urezujem ime

 

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi

I prelije srmom vrh modrijeh krša,

Tamo gdje u grmu proljeće leprša

I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

 

Dođi, čekaću te! U časima tijem,

Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,

Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,

I da silno gorim ognjevima svijem,

 

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!

Jer istinska ljubav za riječi ne zna;

Ona samo plamti, silna, neoprezna,

Niti mari, draga, da stihove piše!

 

Nedelja je udarni dar

Nedelja je večeras sve do 00 00 ako nas sjećanje ne vara.

A oni nama nedelja je neradni dan. Jeste li vi vidjeli ikad većih levata?

Da je petak , jalijaši bi rekli tane , nisu voljeli banalne rime. Zrna su čuvali za osatale dane. I zrna i tanadi su imali hejbet. Nikad im nije zafalilo. A nikad nisu ratovali. Osim ako su morali. Oni su samo udarali.  Zato su im trebala zrna i tanad.Valjda otud riječ tandarali. Dobro i metkovi. Da bi metkovali. To je već bolje. Poezija.

I oni nama Nedelja je neradni dan. Blećci. Nama je nedelja udarni dan. Ali ko smo mi da kvalifikujemo dane. Nama je svaki dan –  udrani.

Kako udarni?

Fino. Udarni pa udarni! Volimo udarati , kad god nam se pristavi udaraljka. A udaraljki hejbet, na sve strane. Gdje god makneš udaraljke vriju. I sve vole da se udaraju. I kako ih čovjek ne bi volo i udarao.

Prelijepe, nježne, snene, mirisave, čeznutljive i bome podatne. I vole da se sudaraju i udaraju. Po mahalski bubaju. Savim logično. kakva je to udaraljka , a da se ne voli bubati.

Joj levata, majko moja.

Kakve modrice. Aba zo, vi mislite na vaše papansko bubanje. Nosite  ga kući .Imate frižider pa njega bubajte. Nema ništa za poplaviti. Ni u frižideru , ni na vama. Po koje zrno gorušice i koji trnić. Od toga se neda ni senf napraviti, iako je to vaše gnjecavo.

I oni nama nedalja neradni dan. Kako bolan neradni. Nama je svaki dan neradni. Mi nikad ništa ne radimo, osim što udaramo. oliti bubamo. Tako pravimo život ljepšim. Što više bubaš to je ona cvrkutavija, ljepša i milosnija a život dostojniji življenja.

Ma miriše i cvjeta ko neka ruža. Ako neko voli slatko, ko neka kvasa ko najslađa mubarek baklavica. I kako je čovjek ne bi volio i bubao. Čitov bogovjetni život. Ona se ne žali. Već kaže, vidi jel zapisano bar još koji put. Nema kod nje jednine. Zato je išćerali iz hlada gdje vječno vode teku .

I neka su. Šta bi mi blentovije radili da   ih nisu iz raja nama poslali. Ne smijemo ni pomisliti.

 

Što bi poete rekle:

Udaro ti, ne udrao isto ti se piše.

 

U prevodu:

-Ne mo'š joj pera odbiti.

Fataljist – Igrokaz 3.Marta / Ožujka 2018.

Danas je Subota  3.Mart / Ožujak 2017.

Dani su se naštelili na 61  otfikarena  nasuprot 304 takarli dana koji vrebaju u zasjedi.

 

Danas smo poetski raspoloženi. Pričaćemo vam jednu kratku štoriju o fatalisti.

Zapravo uvijek smo bili u dilemi da li su fatalisti ikad  razmišljali o ekologiji. A kada insan  razmišlja ,

kažu to je filozofija ili bitak.

Glupaci. Pojma oni nemaju.

Čista filozofija je kada čovjek razmišlja o ničemu.

Pun mu mozak ničega.

Ma kakva filozofija?

Nirvana!

 

Da vidimo,

 

Fataljist  ili ekolog

 

Nekad , je'nom neki  čovjek ispod jednog drveta ,sjeo na travu naslonio se na drvo

da predahne.

 

Malo umoran bio i zalego.

Kako zalego  namah zaspao.

Kako zasp'o tako usnio.

 

Sanja listove  mnogo lišća kako pada , sve više  po njemu pada ,na njemu se skuplja ,

pa ga zasipa.

 

I sve više  i još više.

Zatrpavaju ga i pretrpavaju.

Guše ga , nema vazduha

 

Prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga.

Jedan od dobrih ga prodrma:

Da li ste dobro?

 

Dobro sam,

Ja fataljist,

kak bi rekla filjozofi.

 

U redu je biti fatalist,

nisu filozofi što su nekad bili,

ne treba im vjerovati.

 

Ja fataljist,

kak bi rekla fillozofi,

ništa loše.

 

Dobro kad rečeš,

tješi Dobri,

nije to ni tako loše.

 

I nije ,plaćaju me za to.

Usta fatalist uzme šiljak polegnut u travi,

i nastavi raditi svoj ekološki posao, nabadati smeće i listove.

 

Što bi poete rekle:

-Bolje biti fataljist nego hanefija.

U prevodu:

-Kuku hanefijama, pocijepali se u vjeri, haman – taman  dostatno za pržuna.

ZELJKO JOKSIMOVIC – NISAM TE ZBOG LEPOTE VOLEO / Song – Lyrics

 

 

Plavo bijeli svijet     Zeleni zamak    Čarolija

 

Ja dajem nista ili sve

ili volim ili ne

i zato volim tebe

 

Ti nisi samo lepa kao san

ti si sve sto zelim ja

ti si sve sto trebam ja

 

Ref. 2x

Nisam te zbog lepote voleo

godine ti kazu

ja sam se u zivotu zakleo

i s tobom stario

jer jedina si bila ti

(jedina ces ostati)

 

Sve, prolazno je sve

samo prava ljubav ne

ona ostaje

 

Ti sve moje tuge lecis za tren

sa tobom zauvek

ja mlad ostajem

 

Ref. 3x