Pred ponoćna Galerija Bosne zemlje Božije milosti


Đardini  Pokajanje i oprost

Đardin                                                                                                Pokajanje i oprost

 

Noć punog mjeseca   Zaćeće

Noć punog mjeseca                                                                  Zaćeće

 

Blagost  Molitva

Blagost                                                                           Molitva

 

krajolik u zelenom Zemlja plodnosti

Krajolik u zelenom                                                                    Zemlja plodnosti

 

Kanal    Oprost

Kanal                                                                                           Oprost

 

Stvarnost   Vjerovanje

Stvarnost                                                                                  Vjerovanje

 

Oteta milost  Sleđene iluzije

Oteta milost                                                                      Sleđene iluzije

 

Mjačina duša   Očeva duša

Majčina duša                                                                 Očeva duša

 

Duša nerođenenog djeteta   Djetinja duša

Duša nerođenog djeteta                                                Dječija duša

 

Francoise Hardy – Mon amie le rose / Song – Lyrics – Prevod

 

Krhki đardin  Svijet azura   Zarobljena ruža

 

Mon amie le rose

 

On est bien peu de chose

Et mon amie la rose

Me l'a dit ce matin

A l'aurore je suis née

Baptisée de rosée

Je me suis épanouie

Heureuse et amoureuse

Aux rayons du soleil

Me suis fermée la nuit

Me suis réveillée vieille

 

Pourtant j'étais très belle

Oui j'étais la plus belle

Des fleurs de ton jardin

 

On est bien peu de chose

Et mon amie la rose

Me l'a dit ce matin

Vois le dieu qui m'a faite

Me fait courber la tête

Et je sens que je tombe

Et je sens que je tombe

Mon cœur est presque nu

J'ai le pied dans la tombe

Déjà je ne suis plus

 

Tu m'admirais hier

Et je serai poussière

Pour toujours demain.

 

On est bien peu de chose

Et mon amie la rose

Est morte ce matin

La lune cette nuit

A veillé mon amie

Moi en rêve j'ai vu

Eblouissante et nue

Son âme qui dansait

Bien au-delà des nues

Et qui me souriait

 

Crois celui qui peut croire

Moi, j'ai besoin d'espoir

Sinon je ne suis rien

 

Ou bien si peu de chose

C'est mon amie la rose

Qui l'a dit hier matin.

 

 

Moja prijateljica ruža

 

Život dolazi i odlazi

Moja prijateljica ruža

Priča mi ovog jutra

O zori   kad sam rođena

Krštena sa rosom

Cvjetala sam

Sretna i u ljubavi

Sunčani zraci su sjali

Ali naveče sam bila istrošena

 

Poslije ovoga nikad nisam rođena

ruža je lijepa poput mene

Među cvijećem  u tvom vrtu

 

Život dolazi i odlazi

Moja prijateljica ruža

Priča mi ovog jutra

Vidi Gospoda koji

Koji mi saginje glavu

Osjećam se malenom sada

Da ja sam malena sada

Moije srce je tako prazno

Moje stoplao je  otežalo

Zapravo neću biti  dugo ovdje

 

 

Divio si mi se juče

Ja ću biti otpuhana prašina

Sutra zauvijek

 

Život dolazi i odlazi

Moja prijateljica ruža

Je umrla jutros

Mjesec je iskrio svjetlost

Ja sam sanjala noćas

Zaslijepljena i gola

Njegova duša pleše

Daleko u oblacima

I smiješi se…

 

Samo jedno mogu vjerovati

Meni treba nada

Inače nisam ništa

 

Život dolazi i odlazi

Moja prijateljica ruža

Reče mi  juče…

Bleki – Dan kada te nisam upoznao

Atavistički i godinama sam mogao biti djete cvijeća

ali nisam

Geografska udaljenost?

premostiva, zakon lebdenja

Patrijahalni odgoj?

nije ga bilo , zanemarivanje

Nazori ?

skromni, bez opsesija.

Krutost socijalnog okruženja?

vehtost se uvijek da zaobići

Šta onda?

nećeš vjerovati mila moja

ljubav me spriječila

da budem dijete cvijeća

koja su sušta ljubav

 

ljubav me vodili tebi

a to je drugi smjer

Neusmjereni.

Lepršav.

Mnogo sanjiv.

 

priznajem urođenu privrženost Bogu Jedinom

nema stroge kanonske definicije

forma prijateljskog časkanja

mislila je mladost

Milosrdni Bog je to uvažavao,

On sve zna.

nikad od njega nisam pobjegao

plivajući na putevima

Njegove milosti i ljubavi.

Srce je srce,

Duša je duša.

 

Lična shvatanja ugodnog izgledu

lice bez dlakavih obilježja

želja za dopadanjem

Bogu Blagorodnom

narcisoidnom gledalu

tebi koja ćeš tek doći

mila moja

grlicama

lepršavost mojega života

 

higijene nisu bila dobra preporuka

onome što je nalikovalo revoluciji i djeci cvijeća

njih nije bilo briga

bila im je dovoljna ljubav

hej,muzika, na na na

kako bajkovito predivna la la la

kakvi predivni krajolici mmm ti i ja

lepršavo cviječe koje ne vene

cry and cry

 

avaj

o baby baby babi

sva nesebična u davanju

a ja sam tragao za sviđanjem

naivno odbijajući sve što nije skladno

nisam volio predugu kosu

brade bilo kog tipa

eksperimentisalo sa

vrlo vrlo kratko tek dan dva

brico umro

ljubav se vodila

pa se zaboravilo

ovo ti baš nisam moro reći

šta se može

vazda iskrenost prije pameti

 

tada

taj i taj

takav i takav tebe upoznah ljubavi moja

još uvijek ne malo kasnije

pjesma je iskrenija

istinu zbori

ljuti se na tebe

kasnila si

 

sada su kose osnježene

smiješne bore postale očitije

duboke brazde što iskustvom slove

ono ko fol

djeci ne treba pamet

bilježe mnogo ljubavi

pređenih puteva

ipak

naslućuje se lik

onog dječaka

nalik onom drugom

odlepršalom Malom Princu.

 

ali sam volio tu djecu.

i to jako

neku bezrezervno

bez upoznavanja

djeci nije nimalo teško sanjati

i dosanjati bliskost

čarolije susreta i boli

bilo je mnogo tuge i boli u mom srcu dešavanja tih godina

onim milenijumima prije decenijama poslije

sve te boli valeri krikova

vrište mila moja

ne pomaže vata u ušima

ne pomaže led u srcima

ne pomažu okovi nad dušama

 

privlačilo me ono što mi je bilo blisko,

njihovo prihvatanje i slavljenja biti života

bezuslovna ljubav

lav lav lav

Ol vi nid iz lav

mir ljudima

pis sist’  selam

peas brad’  selam

Avaj My Lord.

 

svijet bez rata

izmisliše ga ljudi neki zli

Zašto podjela bilo kog tipa

umobolno arijevskih

inkvizicijski plamtećih

svi ljudi braća

križarski trulih

Abraham sleđen

bijedno rasnih

praotac Adam plače

bespolno polnih

Eve siluju

religijskih a Jedan Bog

nacionalnih i svih drugih podjela

nedostojnih Boga i Ljubavi.

 

većina ljudi nema pamćenje

ni misli

amebe i vinske mušice,

majmuni i roboti

svijet su za sebe.

humanoidi slijede Darvinovu teoriju evolucije

uglavnom.

izvinjenje amebama

vinskim mušicama i majmunima

robotima ne

bilo bi glupo

nisu stasali

protiv njih nemam ništa

i ne želim ih porediti sa ljudima

 

Bog je sve sa svrhom stvorio,

nauka uvijek kaska

krajnji okviri intelektualnih tajni

takar nasljednih dometa

mnogo toga i još čega

ključi sakriveni

zato je trebalo nestati djecu cvijeća.

talasala su tokove uštrojenog života

uškopljenog skicama bespolnog celibata

dvopolni Savletovi testamenti

sterilni duh Ivančice,

zlokobnih proročanstava družbenika pakla…

 

bez djece surova stvarmost

sasvim izvjesno postaje

nepodnošljiva i turobna

ali zvijeri i zombije sasvim zadovoljava

niko im neće remetiti učmalost

genocidnu blaženost krvavog mira

 

još jedan je dan je prošao.

osjećao sam te

mila moja

ali nisam sreo.

pjesak je bio tužan.

ukrala si mi jedan dan nadrealnih impresija.

bio sam umoran od leta

osjećaji su oteknuti i neelastični.

ljutio sam se na tebe

neznanko ljubavi moja

 

nije važno,

djeca uvijek mogu dozvati čaroliju

mogu vidjeti plavkasti led

blješte razasuti biseri moga srca

po livadi naših snova

led se ne dira

biseri se nižu

svjetlucave ogrlice naših budućih dana.

znam

sutra ću te zasigurno sresti

ili neki drugi dan

punu zanosa sa suncem u kosi

morem čežnje i sanja u oku

sa vanilin sladoledom u ruci

i tada

dva puta dva jesu četiri

mili moj

mila moja

četiri je uvijek par

dvije i dvije ruke

a to je već ljubav

tujinko moja nestašna.

Tunguzija – Igrokaz na dan 4. Maj / Svibanj

Danas je  ponedeljak 4. Maj / Svibanj 2018. godine računato po jevanđeljima.

Kažu da je proterklo okruglo 154 dana , a ostalo čoškastih 211 za dotok.

Kako su skontali šta je okruglo , a šta je ćoškasto nismo sigurni. Valjda je ono pi presudilo.

Baš je čudno to pi.

Zakovrne se , pa sve bude okruglo pa na čoše.

A ljudi se prave pametni , pa misle da to razumiju.

Aha , kako ne.  Gdje ćeš ba skontati da je nešto okruglo čoškasto. Ili čoškasto da bude okruglo.Ni u Tunguziji nisu vesla sisali da to skontaju.

A vi se sad  pitate šta je to tunguzije. Pojam/riječ vam sumnjiva.A ne bi trebala biti.Iza tunguzije nema ništa.Poslijednji kora ka gore.A gore vam čeka ono što vas čeka.Ono što ste ili niste zaradili .

To svijedoči Tunguzija ,oblast u Rusiji ( sada Evenkijski rejon ili Evenkija).

Cela teritorija Tuinguzije leži na Srednjosibirskoj visoravni. Klima je kontinentalna. Julska temperatura može da dostigne +40 °C, a u januaru -53 °C. Od pakla do raja na zemlji i nazad.

I kao opomenu sa Neba se 30. juna 1908.  se desi  pad nebeskog tela što je izazvalo strahovitu eksploziju, koja se čula hiljadama kilometara daleko. Sravnjeno je sa zemljom 2.150 km² tajge. Ni danas nije potpuno razjašnjena dilema da li je reč o meteoritu ili kometi. A neuki sumnjaju na vanzemaljusku letjelicu,onih malih zelenih stvorenih u malim bijelim umovima bez sive mase..

Što bi poete rekle:

Kontali vi ne kontali, odoste i na okruglo i na čoškasto i malo dalje od Tunguzije.

U prevodu:

Svakako vam valja mrijeti.Ne budite neuki i hvatajte se za najčvršće uže.

 

Josipa Lisac i Šaban Bajramović – Đelem Đelem / Song – Lyrics

Anđeo ljubavi  Vali luduju Vali

 

Đelem đelem

 

Idem, idem na daleki put

I upoznajem sretne rome

O Romi odakle ste,

Sa šatorima pokraj sretnih puteva?

 

O Roma, O narode romski

 

Imao sam nekada veliku porodicu,

Ali Crne legije su ih ubile

Pođite sa mnom romi iz cijeloga svijeta

Za Rome su putevi otvoreni

Sada je vrijeme, ustanite Romi svi,

Dići ćemo se visoko ako se potrudimo

 

 

Gelem  gelem

 

djelem djelem lungome dromenca

maladilem shukare romenca

 

aaaaaaj romale, aaaaaaj cavale 2x

 

alaj voliv lake kale jaka

kaj si gugle sar duj kale draka

 

aaaaaaj romale, aaaaaj cavale

 

kindem lake lolo diklo tursko

ni volil man asher latar pusto

 

Glupaci – pojma oni nemaju

 

 

Danas je ponedeljak. Kažu i praznični dani su .

Kako za koga.

Mnogima je  svaki dan sisti ili gladniji od onog prethodnog.

Beskonačni niz gladnih dana.

Nedaju im hodže ,ilmije i druga sveštena lica   i njihove gazde da dišu.

 

Danas smo poetski raspoloženi.

Pričaćemo vam jednu kratku štoriju o fatalisti.

 

Zapravo uvijek smo bili u dilemi da li su fatalisti ikad  razmišljali o ekologiji.

A kada insan  razmišlja , kažu to je filozofija ili bitak.

Glupaci. Pojma oni nemaju.

 

Čista filozofija je kada čovjek razmišlja o ničemu.

Pun mu mozak ničega.

Pitajte nacionalističku bagru i fukaru.

Ma kakva filozofija?

Nirvana!

 

Da vidimo,

 

Fataljist  ili ekolog

 

Nekad , je'nom neki  čovjek ispod jednog drveta ,sjeo na travu naslonio se na drvo

da predahne.

 

Malo umoran bio i zalego.

Kako zalego  namah zaspao.

Kako zasp'o tako usnio.

 

Sanja listove , mnogo lišća kako pada , sve više  po njemu padaju ,na njemu se skupljaju ,

pa ga zasipaju.

 

I sve više  i još više.

Zatrpavaju ga i pretrpavaju.

Guše ga  nema vazduha

 

Prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga.

Jedan od dobrih ga prodrma:

Da li ste dobro?

 

Dobro sam,

Ja fataljist,

kak bi rekla filjozofi.

 

U redu je biti fatalist,

nisu filozofi što su nekad bili,

ne treba im vjerovati.

 

Ja fataljist,

kak bi rekla fillozofi,

ništa loše.

 

Dobro kad rečeš,

tješi Dobri,

nije to ni tako loše.

 

I nije ;plaćaju me za to.

Usta fatalist uzme šiljak polegnut u travi,

i nastavi raditi svoj ekološki posao

 

Što bi poete rekle:

-Bolje biti fataljist nego hanefija.

U prevodu:

Kuku hanefijama i  njihovim gazdama.Ppocijepali se u vjeri i ljudskosti..

Haman – taman dostatno za pržuna.

 

 

Majakovski – Pa ipak

 

Ulica se razrovila,ko nos sifilističara

Rijeka – sladostrašće , rasplinuto u slini

Odbacivši rublje do poslijednjeg lista

parkovi se sramno steru u junskoj vrućini.

 

Izađoh na trg,

krajolik  osvjetljen gusto

pade mi na glavu,ko riđa perika.

I plaše se ljudi – iz mojih se usta

koprcaju noge nesvarenopg krika.

 

Ali osuditi me neće i neće dići graju,

ko proroku pred noge staviće do cvijeta cvijet.

Svi ti, razvaljenih noseva,znaju:

ja – njihov sam poet.

 

Kao krčma plaši me vaš strašni sud!

Mene će jedinog krou goruže zdanje

prostituke ponijeti ko svetinje svud

i bogu pokazati opravdanje.

 

I bog će nad knjigom mojom da pusti suze!

To nisu riječi,već grčevi – gomila zbita;

i nebom potrčaće , pod mišku ih uzev,

znancima svojim, zadihan, da ih čita.

Artur Rembo – Bal obješenih

 

 

Kraj crnih vješala, ljupkog bogalja,
Plešu, plešu paladini,
Mršavi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini.
Gospodar Beelzebub za kravatu vije
Crne te pajace što se nebu keze,
I dok ih po čelu starom čizmom bije,
Uz pesmu božićnu s njima igru veze.
A pajaci na to sapliću ruke lahke:
Iz orgulja crnih, iz tih šupljih grudi
Koje grlile su ljupke vragolanke,
Od tih se sudara ružna ljubav budi.
Ura, o igrači lišeni stomaka!
Skokovi su laki, dugo polje ovo!
Hop! je li to bitka ili igra laka!
Vrag je violinu loše naštimovao!
O tvrdih li peta kada se bos ide!
Kad košulje kože sa tijela otpire!
Ničeg što im smeta i čega se stide.
Snijeg im na lobanje stavio šešire.
Pod gavranom – kapom za naprsle glave –
S mršave se čupe parče mesa žuti:
Kao da su oni usred bitke prave
S kartonskim oklopom vitezovi kruti.
Na balu skeleta zviždi bura ljuta!
Ura! – ko orgulje gubilište viče.
Iz plavkastih šuma vučji odjek luta,
Crven se pakao horizontom miče…
Hej, razdrmaj malo razmetljivce ove
Što slomljenim prstom podmuklo prebiru
Brojanice kičme, svoje pršljenove:
Pokojnici, niste sad u manastiru!
Oh! evo gde usred mrtvačkog plesa
Velik ludi kostur u plam neba skače,
Zanijet, kao konj se propinje i stresa
I, jer mu je uže šiju steglo jače,
Grči pest na kuku što krcka od stiska,
Pa se, ko cirkuzan u svoj šator, gura
Natrag, sa cerenjem što je blizu vriska,
U taj bal, zanjihan pjevanjem kostura.
Kraj crnih vješala, ljupkog bogalja,
Plešu, plešu paladini,
Mršavi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini.

 

Noć tvoja i moja

 

 

Onda je sve stalo.

Noć je postala svijetlija .

Oblaci su se naglo dizali.

Maglice nas nisu dale.

Ovo je ipak naša noć.

Tvoja i moja.

Drugima mjesto nije ovdje.

Oluja je skrenula ka hridinama

malo lijevo ka sredini prema dubinama.

 

Masa je razočarana.

Očevid više ne stanuje ovdje.

Mora se trčati da bi uhvatili koprnice.