William Wordsworth – Oda nagovestaj besmrtnosti iz secanja na rano ditinjstvo

Sjaj u travi…
sada,kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta
nas sjaj u travi i bljestavost sveta,ne treba tugovati,
vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti…
zboravimo,ne radi nas,ne radi zaborava,zaboravimo da smo
se voleli,da smo se svadjalii da smo bili krivi..
pozurimo,s danima i danima sto ce doci
mozda cemo se naci jedanput na malom vrhu zivota i nizrecene tajne
hteti jedno drugom da kazemo,al`proci cemo jedno kraj drugog kao
stranci jedan skrenuti pogled bi ce sve sto cemo jedno drugom moci dati…
zaboravicu oci i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno
podsecaju…ne boj se,jednom ces se zaljubiti al`ljubices zato sto ce te
nesto na toj zeni podsecati na mene..bio si moje veliko prolece
uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti koje cu se secati…
oseticu tugu jer sam tebe volela bi ce to ironija tuge…
nestace sjaj u travi,nestace velicanstvenost sveta…
ostace bleda slika onog sto je proslo…