Daily Archives: 28. Juna 2026.

Debu ožalostilo što su skontali da je oni Dobri sretan čojk , pa mu danima  bilo jako dosadno, tako da je , nemajući kud odlučio dumati. Kako je u to vrijeme postavljao linoleum u vajatu  , palo mu na pamet da je možda bilo bolje da se odlučio  za lim . Jer je trajniji i jeftiniji , pogotovu ako se o ponoćki klepi sa minareta kakve džamije. Hem je  njegovom  omiljenom  bojom  ofarban , a mnogim ezanima  posvećen.

No odusto , znao je da nikako ne bi  mogo  ženu nagovoriti da se popne na minaret i  ukrade pleh za predsoblje. Nije se ona bojala visina , ni vakih ni nakih , već bi se zaglavila na uskim basamkama. A neke džamije nemaju ni basamaka, ni prolaza do mjesta kuisanja na vrhu munare . Mnogo je minareta samo slijepo crijevo , da  lijeni hodža mere imat opravdanje zašto pušta ezan sa neljudski preglasnih ahtung-ahtung megafona koji straše narod ko birvaktile Njemci.

Imo on jarana Lenjeg, a ovaj ženu Eminu . Emina imala plahu metlu , nisu njoj ni basamke trebale, , a nije se normalno bojala visina ko ni jedna mahaluša . Od malena ih uče kako se leti od Jajca do Visokog , i natraške od Visokog na Jajce. Nisu je uspjeli nagovoriti . Bojala se da bi joj hođe sihru mogle  nabacit što im ljenost metlom  telali . A njoj eto , se nešto nešto plaho omeračila ta vožnja na relaciji Jajce – Visoko i obrnuto.

Deba se plaho  ražalostio  , ali ubrzo  skonto da  u svakom zlu ima neko zrnce dobra. Razmišljanje  o jeftinijjem izboru podloške za kretanje tananih bakandžastih  nožica njegove drage , uvališe ga u veliku dilemu o mogućnosti uvođenja limarenja kao sinonim  takarenje. Razmišljao i razmišljao I opet dumo i dumo ,  ali je  ipak na kraju  odusto.

Kaže lim i takarenje nikako ne idu pod ruku. Gdje si u tanježa vidio poentu takara.

Žao nam zbog odustajanja , jer to Debi u pravilu  ne pristoji. Napose u izvjesnim pozicijama. A toliko se mučio i razmišljao, kao pozicija koja postane opozicija. Čak se ni sa Njegošem u to vrijeme nije tamanio.; a ni kokare po Điđikovcu saleto. Milicija ga odavno prestala pendrecima i apsanom imobilizirati. Skontali , ne moš ti budale nadjačat i pameti dohavizat. Čak su i ludnice pred njim kapijale vrata.

Takođe nam je uskratio mogućnosti ubacivanja jedne nenadmašne blic filozofije u neke riječnike ili enciklopedije , da bi smo bili tužni kad bi znali kako se to radi.

Mudrost je bila toliko kompresivna ,izvaljana i istucana emocijama i strastima da bi sigurno bila dostojna  mnogih antologija, jal’ književnosti, jal filozofije, ili u najmanju ruku astronomije i kamasutre.

Ako nije prevazišao Aristotela i Nostradamusa, Debina poetika je sasvim sigurno vjerodostojnija od gluposti Dantea,  Getea,  Šekspira, Njegoša, Borhesa i drugih prvenstveno zapadnjačkih  haduma i ubleha.

Dobro ; oni su bili hadumi ili hadumice pa nije teško biti umniji i poetičniji od njih.Kada se u hadumica i ubleha našlo ljudskosti ili poetike ?  Nikad ! Očit primjer su pape, oliti prije će da bidnu Papise.

Limarenje  ima one minimum  tri i po najpoželjnije karateristike za takarenje: prešanje, kompresija,  valjanje i tucanje. Ima tu još mogućih opcija ,  ali tri i po bi bile sasvim dovoljno. Ali ovo nismo još muhurali ,jer nismo pitali ni Jelene ni ostale ženske članove konzilija. Ipak se ovdje najviše o prešanje, kompresija,  valjanje i tucanju njihovih uzvišenih  svila i kadifa radi.

Poslije višemjesečne nesanice i prerispitivanja Deba je  ipak  odustao i limarenje prekrižio iz popisa istoznačnica  takarenja. Nismo bili sigurni da latentna  ljutnja , što mu se žena nije mogla provući do na vrh munare i otkinuti i klepnuti komad pleha , nije imala udjela u odustajanju

Kaže tandaro , ti tucao, valjo ili prešovao ne mereš ti njoj perceta odbiti , a kamo l’ je stanjiti. Ona ti ko skoči guma ili neki perpetum mobile po dunjaluku sa ponosom hodi i među zvježđem se ko najsjanija zvjezdica kofrči.

Što  više naliježeš na nju.  pa joj opisane radnje opetuješ i opetuješ;  ona jača i raste sve više i više, i ne prestaje  dok ne implodira ili eksplodira. Šta ti Deba zna kako mu to funkcionira? Nije ni miner, ni inženjer; ponajmanje Ajnštajn ili neki nuklearni stručnjak za fisiju.

Ni naučnicima  nije baš  jasno kako nešto može obajene i implodirati i eksplodirati . I to skoro u isto vrijeme. Maksimum par desetaka sekundi razlike; ali samo u onim ekstremnim slučajevima kad prešanje, kompresija, valjanje i tucanje pomahnita i postane neodoljivo raznostrano. Ili kad je zagorelica u pitanju.Tu ni međugorjeske vidjelice ne pomažu , aman da ih je π puta više. .

Deba, to implodiranje i eksplodiranje svako malo osjeti na svojoj štavljenoj koži. Kad implodira, njemu se  neki biljezi pojave , ko ubrane šljive pred kazan za rakiju. Kad ekaplodira isto ko da ga dva put po pet gelera grebu po leđima i ostave krvave pruge.

Reko bi čovjek obeznanila se žena, pa ne zna šta radi. Normalno neki neuki čovo. A takih je pun dunjaluk. Da ih pitaš šta je implozije ni beknut ne bi znali. Eksploziju bi i tako i tako , il nikako znali objasniti , al isključivo kao ljudsku tragiku , nikako kao dar sa neba.

Naprotiv što joj to više radiš i radiš te limarske radnje , ona jača i raste sve više dok ne implodira ili eksplodira; ća mu ga on zna kako mu to funkcionira.   Što bi oni jetim od  Kundere pripovida , nepodnošljiva lakoća postojanja. So tom lakoćom  postojanja Debi , anamo ona vazda neke  mozgovne smicalice pravila. Baš prave pravcate mozgalice i da nije bio mahalski blentovija , nikad on tu rebuskinju ne bi skonto.

Taki je svaki pametan insan. Postane hajvan. Žena ga smota i smunta, pa se on, htio ne hotio limarstvom bavi. Često mu njena rabota i na obraz , iz čista mira, zasjedne. Šta sve insan mora pretrpjeti da oluk popravi i u žlijeb uglavi?

Za nevjerovati, za riplija je. Kako se mirisna  ljepota ko ptica feniks, eksplozijom ili implozijom svejedno je; ponovo  rađa . I   još milija, ljepša, bolja,  toplija i slasnija bivstuje. Onda se takva  slatkica po mozgu; kojeg hablečina zagubi, rovari i vlada.

Deba ,kakav  je nedokazan, sve  nešto misli,  kako mu ta neka, za valjanje  od rođenja zrela lakoća mozgovne smicalice pravila. Nije mu jasno kako je njegova glavurda, više neki oveći cocin bubanj, mogla izaći iz onog grmića malog majušnog.

Prvi miris u životu koji čovjek udahne je miris majčinog đardina , što no bi u mahali rekli . anamo one. I taj ga opijum kao apsint  za života prati. Nema veze što je majčin. I onda se neuki  čude oklen edipov kompleks.

Natakarim ja đardin. Pored tolikih lijepih narodskih imena za paplicu malu, a nezasitu , Dobri izabro da je bašćom zove i to malo većom. A opet ,sve nekako ko da ima pravo. Moraću,kaže Deba sam sebi, malo više razmislit o imenima anamo one ,  slatkice moje.

Kasnije , kad mu se glavurda izbalansirala sa onim bezmozgašem, on se ibretio kad onaj dole nešto radi , a mozak mu u isto vrijeme eksplodira kad onaj implodira. To mu nije imalo nikakve logike. Na te neke implozije i eksplozije, to vremenom uhavizo, iako nije baš najbolje inter galaktički  razumio. Nego kako neki tako  malen stvorić može u kosmičkom smislu remetiti logičke principe. Nelogičnica jedna mila.

Skonto on da mu anamo njeno implodiranje i eksplodiranje  ko struje  dejstvo tisuću watu  dođe. Gdje god te struje strefi svog te potrese. Eto taj naučni princip elektriciteta i prvodnika i gromobrana shvata.

Zato on zabode svoj gromobran u prizemljenje in misli da je siguran. Viđu vraga, njega opet nešto hek posred mozga i sve mu vijuge poremeti. Normalno posred malog, jer veliki ode  lakoćom postojanja na daleke pute,ha se on đardina prihvati. E sad jel mu riknuo mozak ili nešto drugo teško je bilo prokužit.

On usporen i uporan, kakav je bio, stalno sve ponavlja, opet i opet i više od dvadeset puta, obnoć. Ili obdan. Njemu  vrijeme , dan – noć , nije bilo važno Ono uvijek isti rezultat:

Ex capito, ex astris ex nihilo riknuta scientia poetica. Što će reći takari lud zbunjenog. Tobe jarabi, kako insan lahko pogriješi!

Fizički nikad problema nije imao to smo pročitali. Ali da skonta i shvati milu  pogančerku nikad nije mogo. Ko će je skontat, il’ shvatiti od čega je sazdana kad funkcionira na antigalaktičkom principu?! I zato je po spoznaji namah  prozvo antigalaktika . Milostive oetike radi.

Sve je u parovima : antilogika – antigalaktika , antilogićnica – antigalaktica . Sve nešto anti , a uvijek je za . Deba se sad keseri , zna da se dunjaluk zadevero sa otim za i kontra.

Nema struje, a drma ko tri puta po trista osamdeset volti i tisuću sto wati,pride  devedeset devet ampera. Ti je valjaš, kompresuješ, tucaš, bubaš, takariš, tandaraš (sada bi Deba nabrojao i objašnjavao njemu 130 znanih sinonima i još namjerno ispušteni koji pride), ali vremena se za to nema, pa ga skratismo.

Daj ba Deba skrati malo , uduni više , daj neku biserli  pouku; kad već o basnama pričaš.

On ni habera, već nastavlja.

Ti sve činiš da joj se umiliš ,a ružica te strujom mlati. Nisam nikad čuo da šećer ima veze sa strujom. Nije ova baklavica slatko ili pekmez da  joj se  onaj naš slunto umiljava.

On se tamo kofrči ,maltene te buba u prsa junačka, a ona ga samo tresne i on  objene hekne  u bandak. Mora mu se hitna zvati i vještaćko usta na usta davat. Nekad ni to, pa ni sajle dizaličke ne pomažu.

Jes da je blesav ko da mozga nema; ali kako će u bandak pasti kad vidi tu rosnu antigalakticu. Umjesto da se ukruti i počasnu stražu antigalaktičici  živahnoj i raspjevanoj, joj mamo mamice, daje i daje, ako treba danima, on se vako po sata-sat  meita se igra. Ja vala i bila bilesim je prava , pravcata nepotkupljiva antilogičnica.

I kakvu bi pouku izvoljevali kad se bezmogovni gromobran i antilogičnica i antigalaktica  u limarenju naduravat stanu. Tu pameti nikakve nema ,a opet mišterija i nauka živa.

Ukoliko smo se mimoišli u mišljenju  onda vi dajte pouku u ovoj našoj mozgalici. Možda ste vi zeru  pametniji;nikad se ne zna,završava svoju priču Deba.

-Ko je takari ? -junačio se Deba.

Niko nije znao na koga misli.

-Neko se našo da mi to kaže,a makovli sa njima bio –odbrusio  Lenji Debi jednom prilikom,nedefinisano ko Debina psovka.

Oma pričo, da će Deba  jal’ zbog  Frke , jal’ Ankice,  kasnije najebat u životu i armiji  ko žuti.Mojsije potvrdio,bio spreman i zamuhurat. Njih dvojica se nisu mogli za godinu dogovoriti. Oma kaže za tri i po godine a Mojsije ko stariji kaže to će biti četri i po godina poslije.

Nije ni jedan pogodio.To se desilo tačno za četiri godine  . Dostatno da zamalo posumnjasmo u njihove proročke sposobnosti.

Deba  toliko zaljubljen u Ankicu bio , da bez nje mogao disati nije. I ona njega voljela,što jest, jest. Bila to velika ljubav. Ni nalik Frkinoj. Ljubav zbog seksa i zabave. Zbog nje je raju zanemario.

I dobro je . a i nije.

Dobro je …