O, težak grešniče,
i ti se nadaš, zar ne?
Iz tvojih dela niče
rastrvljen pakla žar!
Vihar, oluje pire,
drmaju žara dom –
gorljivi krevet šire
putniku paklenom.
Duša, srce i udi,
goreće grešnijem;
Pucaće bolom grudi!
Al’ ti ćeš ostati nem!…
Nećeš s grešnih usana
prosipat reči jed!
Ko posle teškog sana,
stojaćeš mrtav, bled!…
Ah! U toj mučnoj tami
trajaćeš greha vek!
Pa šta ti licu mami
osmeh blaženstva mek?…
“Opet me jedno teši,