Imperator Tacit je bolestan.
Njegova duboka starost ne podnosi
napore rata.
Za krevet je prikovan u gnusnom logoru,
u bednoj Tijani – tako daleko! –
Priseća se svoje drage Kampanije,
svoga vrta, vile, jutarnjih besciljnih šetnji –
svog života šest meseci ranije.
U smrtnim mukama
on proklinje Senat, onaj mrski Senat.