Kadifice , centifolije i sedam in pedeset
Zasjeli oni kod Mojsija. Otac na moru sa ljubeznicom, majka kod svojih sa suzama. Nisu zasjeli onako po redu kako to običaj i mahalska pravda nalaže. Zasjeli ko pravi mahalaši, na prepad, ali laganice i tabijatli, jedan po jedna , ili dvoje po dvije.
Dul bašta i dvorište, velika kamena česma , odmah kraj kapidžika. Od česme gore veliki hajat duž zida do kuće vodi. Od česme dole kadaifice razbacale boje, sunca hvataju, odgovara im mađar. Na drugoj strani, jugu leđima okrenutoj ruže , maćuhice i nježnije cvijeće hladovinu biraju, da bi bezbrižne i rosne mirise pustile.
Bašta svjetlost sunca više ne zahvata koliko joj treba. Haustor se počeo širiti i mahalu gušiti i grditi. Izdigla se trospretnica i svu ljepotu bašte u sjenu bacila.
Nikla tu, tko zna otkad i otkud, i dva oblakoder jablana još za turskog zemana. Ne zna se koji je veći i ljepši. Blizanci bili. Jedan srušili ,smeto im novogradnji. Cijela se mahala na đenazu jablanu skupila.
Nudila im vlast meita za ogrev. Mahala okretala glavu i za leđa pljuvala: pi, pih , pih! Nalet vas bilo. Kako ćeš rod rođeni ložit.
Ono siroče što mu brata radi lomače streljaše i dan danaske živi. Tužan počesto, malo oćosio, ali se inati , kaže nadživih ja Turke , austrougare i kraljevinu , ustaše i četnike, komuniste , nadživiću ja i ovu nacionalističku bagru. A moram i dva života izdurat. Svoj i bratov.Jjoš kuveta imam, bar za još jednu pljačkašku vlast.
Niko Jablana više ne osluškuje , nema njegovih mahalaša. Pola ih pobiše, četvtinu međ kontejnere baciše, osmina presvisnu što od gladi, što od sramote. Ona šaka opičenih, dura upravo zato što su vazda bili blentovije. Zbog njih mu ponekad žao, što nije noge imo , da tutnja sa njima po rovovima, da brani milosni grad.
Joj, al’ su ovi mahnitovi znali…Zastaje. Vrlo je fin i obazriv ovaj Jablan. I obrazli. Pušta da se pisanija sama piše. Al moro je barem jednu saučesničku beknut:
-Joj ,što su ti tovari dobrijeh zijana činili i vjerovatno ulaznicu za pržun zaradili. Vala , ja se ne bi pržuna bojo da sam na njihovom mjesti. Oprostiće im se. Gdje ćeš ba ljubavne zijane vatrom kažnjavat? Ne ide to tako. Time su hodže i svećenici pučanstvo uvijek strašili. Šta će drugo hadum ili peder raditi nego prirodnu i čistu , bogom datu ljubav zabranjivati.
Da sakrije od pogleda stranjskih i zlih, sebe i život svoj, Mojsijev otac podigao na sve tri strane oko kuće hajate i doksate. Malo grdi dvorište, na kaubojski ranč podsjeća. Bolje i to nego da mu grmalj u familiju i život zaviruje.
Ima tu i dobroga; za mlađariju , sasvim izvjesno. Hajati i doksati umreženi, lavirinte tvore, ni minotauri se ne bi snašli. Pokušavali stariji ufatiti djecu u zijanu. Nikad ih nisu mogl pronaći. Čuje se frka, trka, nekad i cika, neko ko zapomaže: joj, mamo mamice; ali da uhvatiš nekoga to nikad.
Odrasli odustali od traganja, na vrijeme. Zamalo ih mahala nije prozvala udbaškim njuškalima. A to jazuk, na poganu hajvansku njušku tuhne, jal na komunističke žbire miriše. Mogli se labirinti srušiti , ali nisu. Bolje pustit djecu da se ćerinjaju, nego da ti petokraka obdan obnoć , po bašči farovima kuži.
Prvi put Zlata uzletila u Mojsijevu kuću. Godišnji uzela; što će ti more kad ima romantik bašća i mirisnog cvijeće. Čak ni troška nikog nema. Uštedi se, zlu ne trebalo . Dobro je to, kada se ponešto na svemu uštedi. Osim na jednoj dimenziji. Tada se čifutat je velika grehota i jazuk. Tako je mama naučila.
Otac mandrknuo dok je mala bila. Nikad nije skužila jel samovoljno, jal dobrovoljno ili teorijom zavjere. Malo poznato da je mahala izmislila osnove teorije o teoriji zavjere. U bašti puno buketa i kita , cvijeća dakako , neubranih i neusađenih. Pobraće se i usaditi šta treba , veseli se ona.
I posaditi kako to priroda zapovjeda. Jašta nego usađivati i posađivati. Ima omlatina trinaest dana mira. Bezbeli će nasađivati. Nisu blesavi da im vrijeme prolijeće ,a da ne usađuju.
Komšiluk neće imati mira, načisto ograisao. Zna biće zapomaganja i svašta još nešta. Skontali šta slijedi, bale pamuka za uši sa Orijenta uvezli. Nek se nađe. Pride durbine nabavili. Neki bome nisu lijeni bili, ni penezi žalili. Kupili prave pravcate đozluke za nebo. One što se teleskopom vabe.
Kupio Mojsije novu harmoniku, na tavan je sakrio. U mušemu, pa u bošću zamoto. Pa , u tri četiri čvora smoto. Tavan sa dva katanca spengo . Ključ progutao, valjda će izlećet. Preventiva. Sve što ima veze sa muzikom, u sanduk limeni zakatančio, pa na tavan natandario. Neće njemu niko kvariti petnaest dana ćeifa sa sefardicom. On za se ne zna od kojih je ješa bio.
Djedove i babe mu ustaša i četnik Njemcu prodo, a ovi ih poravnio. Ustaša za trideset kuna,četnik za triset dinara. Svako svoju valutu išće. Obrazli bili. Neće ti oni tuđe. Dakako valute. Oca mu jedva spasili; u Crnu Goru pa u Albaniju, pa u Palestinu kod nekog roda dalekog poslali.
Tamo ga zvali mulac. Ni je'ne jidiš izrailjske da promuhabeti. Kad se drugi rat strahote završio, on se pješ'e u Bosnu vrno. Neće on u stranoj zemlji još stranjskiji jezik učit’, niti dana više dana ostati, sve da ga Mojsije pločama kamenim po mubarek glavuši tuleha. Tako se rodila prva klica o imenu njegovog sina.
Nije bolan to razlog bio. Jok. Nego vam se momčić od trinaest ljeta zableno u lijepu Simku. Njegova i nijedna druga. Šest godina poslije on je šest mjeseci pješačio. Sa šest vukova spavo, sa šest međeda se međeđe ganjo. Ničega se nije bojao , al ni jednu srnu ili bar sovuljagu nije spotako. A nema ga šta vidjeti; metar i žilet i jedan cenat. Sve se bojo da ga Simka nije prerasla. Ako jeste samo jedan cent on je gotov. Đe će žensko biti veće od čoeka, to ne vodi na dobro. Jal’ on jal’ ona komplkse neke fasuju, a komšiluk im iza leđa poganluke šareti.
Kad se vrno , onako pljesniv i crn ko đavo, pravo na Simkina vrata. Izleće joj sestrica, on pita gdje mu je Simka. Curica ga blijedo gleda. Misli on; zaboravilo djete sestrinog mlađahnog zagonđiju
Kaže joj on taj i taj.
Ona njemu:
-Ti , taj i taj , sjedi tu i ne mrdaj , dok babu ne zovnem; Simka se udala.
Razvali junačina plakat ko godina, ali ono muški , na suho , suza suzu goni u dušu, a insan muči i u nebo bleji.
Sažali se sestrica pa mu reče:
– Ih jesi neki muškarac, samo što se nisi ko kaki pizdun rasplako. A koju ti Semku trebaš?
-Ne trebam Semku nego Simku.
-Nema ti kod nas nikake Simke.
-Pa kako znaš da se udala ako je ne znaš.
-Morala se udati čim si je ti taki pošo tražiti.
-Dobro ako nema Simke, daj bar zovni Semku . Da nju pitam za Simku.
-Ovdje ti nema nikakve Semke.
-Pa ko ima?
-Nema niko doli ja?
-A gdje su ti mater i babo.
-Eno ih u bašči kod šadrvana, jastuče se.
-Pazi kako govoriš ,mlada si ti za taj zbor.
-Jašta radi, mlada , a mogu grlice gledat šta rade i mamu slušat, što po vazdan i svu noć cvili joj,mamo mamice, a nena mi odavno rahmetli. Hajd ja znam šta je takarenje. Pričaju mi druge dok za ruho i takar vezemo anterije. Ali ne mogu skontat zašto tolika cika i đefa. Malo se ljudi stisnu i žensko mamu doziva ko da je kolju. Kaki im je to fol?
-Hajd mala ne baljezgaj i budi pristojna, ne valja ženskom jezičinu puščat, nećeš se udat.
-Ko je reko da ću se udavat?
-Jesi blesava, svaki se insan, jal muški jal ženski mora udat, oli oženiti.
-Ja za inat neću, nisam budala da pustim da me neko po travi valja i iz čista mira vriščim joj mamo mamice, a ona ili nije tu ili je rahmetli.
-Šut šejtane nalet te bilo.
-A ti si mi ko neki melek, biva. Vidi te kakav si . Crn ko šejtan. Ko da si prašinu , šest mjeseci, po svjetskim džadama na se tegario i skupljo.
-I jesam bona, iz,Jerusalima ti klipšem već po'godine, sve letim Simki grlici mojoj u zagrljaj.
-Tvoja se grlica udala. Ne rekoh li ti ja.
-Pa reče i da je ne znaš.
-Kako je neću znati bolan i jadan bio. To mi sestre Semke druga.
-Eto sad i Semka ima.
– Jašta , no ima. Od kako se rodila u ovoj je kući je jema, a ti bekan ništa ne znaš.
-A jel se Simka stvarno udala?
-Najstvarnije jeste, ali se i razvjenčala. Bio joj muž domobran pa ga partizani malo potkratili.
-Znači sada je slobodna.
-Kako će biti slobodna kad je udata? Joj , blesava insana , majko moja!
-Ti reče da su joj muža potkratili partizani.
-I jesu.
-Znači udovica je.
-Nije nego je udata.
-Kako će biti udata kad je udovica? Ne razabirem jel udovica il je udata?
-Pa ubiše joj muža. Znači više nije udata nego je udovica, luda glavo.
-Znači udovica.
-E nije vala nego je udata.Kako će žensko biti udovica, a muž joj živ.
-Ja tebe dijete nista ne anlaišem. Sada reče da su ga patizani potkratili, a jopet muž joj živ. Nije se valjda povampirio.
-Tobe jarabi ,vidi šejtana. Kakvi te vampiri spopali. Ti ko da si neki firaunov rod ili u najmanju ruku jaran.
-Šuti male , nalet te bilo. Mani se tih teških riječi. Nije to za male djevojčice.
-E jesi mi ti velik. Jedva nabro metar i žilet. A ja mala djevojčice. Ma, ja ti za udaju prispjela. Tako mi kažu, jer me prisvrbjelo.
-To kod vas ima šuge?
-Joj ,blentovije majko moja. Kakva te šuga sada spopala?
-Ne veliš li ti da te svrbi?
-Svrbi.
-I šuga svrbi.
-Normalno da svrbi, jašta će nego svrbjeti.
-Znači šuga.
-Ne znači šuga, šugo jedan ;mene svrbi samo na jednom mjesti. Šuga kad te pričepi i svrbi na sve strane , pa ne pomaže nikakav češljugar.
-Kakave veze ima ptica sa šugom.
-Joj, vi čife se razumijete u poetiku ko Mara u krive tarabe.
-Kakve veze sada ima Mara sa češanjem i češljugarom.
-Ima kako nema. Kad je nju prisvrbilo, ona ti njakog spotakla i o prve tarabe trehnula i natakarila.
Kaže joj onaj;
-Nemoj Maro, ukrivo su tarabe, polomićemo se.
-Neka su , nemamo se šta slomiti, bitno je da je oni tvoj stoji pravo …
I slomiše se . I Mara i onaj i od onoga onaj, a ne počeša se Mara kako triba. Poslije Maru stalno prozivali kako se razumije u neku stvar,…, ko u kriv … tarabe.
-Valjda je obrnuto bilo rospijo jedna. I mani me se te nevaljaste priče. Ne merem ja sotobom o tim stvarima beglenisati. Ne priliči.
-Ne mereš pričati, a znao bi ćeifisati, zar ne , mili moj.
-Uh, nalet te bilo pogančerko.Jašta bih nego znao. Ne bi mi bilo prvine, ali djeca se ne smiju dirati.
-Ih , ja ti djete. Čim me zasvrbilo, kažu da više nisam dijete , nego sam za udaju. Evo kad bi me ti kojim slučajem kutariso svrabeža, ja bih se namah udala za tebe. A ako mi naum padne i udaću se, pa si tek onda ograjiso. Moraćeš me svako malo češljugariti i to na sav mah. Toliko će me svrbiti. I više nego sad. Tako kažu. ja se ništa u to ne anlaišem.
-Mala , prekini, ni jene ili ću, ili ću…
– Ma šta ćeš ti bolan, počešat me. E ta ti valja, da je hiljadu poslova.
-Baš si nerazumna. Ništa te ja ne frštuljim.
-Kako ćeš me bolan razabirat kad si sav prašnjav. Ne moš vidjeti ni gdje me češe, a kamoli da me počešeš. Vidim ja slabe fajde od tebe.
-Kakve veze prašina ima sa anlaisanjem i češanjem.
-Ima i nema,ali više ima nego nema.Evo, napriliku to moje češanje nije se tek tako pristavilo. Ne znam kako , valjda namirisalo da'š mi ti doći i ne mogu lijeka naći. Pomagaj dobri moj Omerane.
-Oklen ti ovaj moj nadimak . Ja ti ga ne rekoh.
-Ih što mi je bilo teško skontat. Rekla mi Semka ; ako ti dođe jedan, jedva nabacio metar i zerdeliju i vas prašnjav, a tebe u tom momentu svrbi, znaj da je to moj Omeran. On će te najbolje počešati. Vraća se iz Jerusalima , a tamo svi pogorjelići. Još od prvog paljenja hrama.
Muči i bleji Mojsijev otac u klinku, vidi obro bostan. Ne može je ni za vrat ,ni za rep dohvatiti. A da je svrbi svrbi. Vidi joj se . Svrbi je, a njemu se najenom pričešalo. Neki zarazan svrab, konta Omeran.
-Haj’ ti meni sve fino objasni makar mogu čuti ako ne mogu razumjeti. A češanje ostavimo za kasnije.
-Može priča kasnije, a sada češljanje. Gori bolan, ne mrem disati.
-Ne budalesaj dijete.
-Ih kaki si. Sevape bi velike zaradio . A ne bi ni tebi loše bilo. Omastio bi se. da samo znaš kaka…
-Uduni odmah dijete, ni jene. Reći ću te babi.
-Ih kaki je ovi muški svijet danas. Umjesto da češljugari, ko svaki kuvetli insan, oni bi da tužakaju.
-Ako hoš pričaj, ako neš nemoj. Naći ću ko će mi sve ispričati.
-Vako je to na priliku i ne priliku bilo: Ti se prašine nakupio pa ti ušla u usta ,u nos i uši , pa sve naopko razabiraš. A priča jednostavna. Simka se udala , rekla joj mama mamica da se ti nećeš vrnuti ,a ako se i vrneš bićeš manji od nje barem za po glave. Kad te vako gledam meni se čini da si za glavu manji.
Onako usput ja čula Simka mami rekla; kad je tako ,mene svrbi pa se moram pod hitno pošteno počešat. Ja pitam ; jel to uši ima pa je svrbi.Svi se smiju, ja budala zbog tvoje Simke ispadoh.I još ne skontah šta je to svrbi. Udade se Simka polovinom rata,a njenog jadu na sili mobilisali u domobrane. Simki nije žao bilo. Rekla Semki – kaki je kiseo ne bi se ni mlaćenica od njega mogla napraviti.
Još je rekla – sve mi se čini da je grlice ili golubove pogrešno gledo, pa mi ga gura tamo gdje se ženskoj ne tura. Svaki put mu šamarčinu zveknem. Ja mu vičem čing čang; on ništa.Kaže nije kinez pa me ne razumije.Kažem ja njemu nisam ni ja kineskinja ,ali znam kako se na kineskom kaže rupa niže. Ja to ništa ne razabirem , ali ti prenosim šta sam čula i više ništa ne pitam, da se ne bi sramotila. I jedino sam skontala da me samo muško može dobro posvrbiti, ne bil bar malo prestalo. Kažu kada ženu svrabež uhvati, uprti je do smrti.
-Pusti sad svrabež. Haj ti meni isponove protabiri kako će bona žensko biti udata, a muž joj mrtav. Valjda je udovica. Ja tebe dijete. nista ne razumijem.
-Kako ćeš me bolan razabirati kad si sav prašnjav? Ništa ti ne vidiš . Eto, ti meni ja dijete. A da nisi prašnjav ,vidio bi ,sve kod mene nabubrilo i biba se ko tek zalivene ružice i baklavice.
-Kakve veze prašina i ružice i baklavice imaju sa anlaisanjem.
-Imaju i nemaju, ali više imaju nego nemaju.
Muči Mojsijev otac u jetimku. Vidi obro bostan. Ne može je ni za vrat ,ni za rep dohvatiti , osim ako je ne počeše.
-Haj’ ti meni sve fino objasni makar mogu čuti , ako ne mogu razumjeti. Skrati malo bona, evo akšam će, a ti razvukla ko pretili hodža reis i njegove svinjolike ilmije teraviju.
-Ho'š najkraće , jel tako?
-Valjalo bi.
-E , jebi se polako, to bi ti onako ukratko , najkraće bilo!
Mojsijev otac iskolačio oči ko magarica , kad je teški brdski doro dora.
-Ne valja ti ta eglen spika mala.Mlada si ti za to, a i nije za žensko?
-Kakva te S pika spopala.Nisam ti ja ni Semka ,ni tvoja Simka ,a ni curica. pa da mi je anamo ona ko bulina za ramazana.Kod mene se grm već rascvjeto, malo me ko svrbi ali ništa strašno, vjerujem proći će.
Tamo u bašči , iza ograde od ćerpićnih ćeremide javi se neki vrisak , ko da neko zapomaže.
-Idi bona vidi šta je onom čeljadetu.
-E u inad tebi neću, i ne zovem se bona i ne traži ona neko mene, već rahmetli materu. E pa kad je zove, neka joj ona pripomogne,mater joj je. A onoj , alajmanet Simki , partizani upucaše čovu, ona ni suze nije pustila, samo promrsila – pogančer.
Ovi katil što je bio zadužen da ga upuca došo Simki na žalost.Kažu u partizana adet – upucaš čovjeka, pa mu rafalno zapucaš po ženi ; ono ne za prave. No, Simka nije mutava bila .Još je svrabež ostavio nije,pa komunjaru omađijala i premuntala,pa je ovaj oženio.
-Znači Simka se ponovo udala i ja mogu pjevati borbene.
-Kako hoćeš,ali se i prije mjesec dana rastala,čula da ti dolaziš,
-Pa što to odmah ne reče jadna bila.
-Nemoj se rano radovati.Simka se prije neki dan i treći put udala. Kaže sad je pravo zasvrbjelo, ne mere te na suho dočekati.
-Znači sad sam načisto propo.
-Kako ti kažeš. Zato sam ti ja bolan rekla da nema Simke, da je umrla ne bi li se ti okreno i otišo, da se okupaš i uspristojiš. Možda na insana ličiš. Vako si ko duh koga su nagaravili brašnom. Ajd, zdravo.
Heknu lajavica kapiđik brašnjavu insanu pred samim nosem.
Poslije on sazno da je Simka umrla ,ha su njega Cionistima prodali. Neki kažu od sušice,neki od tifusa. A ima hin koji jopet misle , da je tu dertli damar presuđivo.
Sažalio se Mojsijev otac sam na sebe, ko siroče nad siročetom. Sada više nikog na ovom dunjaluku nema.
A možda ima?
U glavi mu se namah rađo plan. Nije on bez veze trošio vrijema kod čifa. Skonto , ono je goluždravo ptiče zbog njega belajli lajala i sebe sramotila, samo da ga pripremi na tugu i žalost i njemu bude lakše. A i izgleda da je bome svjecki svrbi .Tako je dobro skonto plan da se nikad više nije raskonto od lajavice.
Vrno se sutradan , umiven , okupan , počešljan i u nove haljinke obučen. Čak i neke lakovane čiznice sa petom pet šest centi velikim, odnekud jamio i natandario . Al đabe mu. Metar i žilet i ni jedan cent više.Ali čife su uvijek kofrčave bile , čak i kad im hramove pale. I on se trsio da je viši nego je.
Kad je lajavica , oliti grdelinka otvorila kapidžik za ruku je jamio , odveo u bašću odmah iza šadrvana i bez jene jedine riječi je ko bekanku povalio . Ona nije stigla ili nije htjela da se pobuni . Bome je svojski češao i češljugario sve do zore. Osladilo im se češljanje , on joj prizno da je radio i kamenolomu i tamo tuco kamen. Predano je nastavio češljugariti. Tri djeteta je izrodila.
Prvo curica. Prvo pa žemsko, kaki je u Jevreja red, pa onda dva sina po redu. Prvo se po redu rodi onaj stariji , pa onda se poslije njega po tabijatu rodi i onaj mlađi. Tako je od pamtivjeka bilo. Prvo se rađaju starija , pa za njima mlađa djeca. Drugačije ne ide ., inače se ne bi znalo ni ko pije , ni ko meće. Lovu za plaćanje , dakako. E taj prvi , odnosno stariji sin od dvojice, što je došo poslije one žemske curice , a prije onog mlađeg brata ,bio vam je Mojsije, naš bjelavski blento.
Nije bio lajav na majku, ni malen na oca. Bio je malen za Zlatu sa svojih metar i dva žileta, ali taj žilet razlike mu otišo pravo tamo gdje je Zlati naum palo. A Zlata mu poprilično lajava na majku bila.
E taj Mojsije, je bio najčuveniji Bjelavski harmonikaš, slikar-soboslikar , moler i na kraju slikar umjetnik i Zlatin ljubavnik. U mahali se to zvalo zagonđija , specijalista opšte prakse. Ali mahalu su proglasili zaostalom , retro što bi danaske rekli, pa se faćali tih modernih riječi ko budale plota.
Zlati i Mojsiju svejedno bilo kako su ih zvali. Njima je bitno bilo naći kotu gdje će se dobro počešati. I nisu nikom govorili da je Zlata udata, pred razvodom i ima sina koji bi Mojsijem , rahat mogo kerapit hlopte. Jes’ da je Mojsije kojim slučajem znao kerapiti krpenjaču. Bilo je to zlatno doba Mojsijevog nekerapenja baluna. Valjda je sve u genetici. I sve je znao o tucanju, iako nikad nije ko babo mu , primirisao kamenolomu.
Mojsije nije bio obična beba. Njemu je trebalo samo sedam mjeseci da se rodi. Mnogi sumnjaju da je sedmanče. Ima i onih koji vjeruju u teoriju zavjere i olajavanje i kažu da je neko plaho preveslan.
Eh, bijahu to prelijepa, nevina vremena.
I eto to sedmanče jedared uzeo cijeli go'šnji. Juba mu Zlata pola godišnjeg. Ona starija bila, a on pripravnik .
Mislili se malo osamiti, da Mojsije pošteno odradi pripravnički. Lukavica mu hejbet zadaće nagovjestila. I šta ga mi mi znamo , jošten nešto svašta naumila sa jetimom raditi. Nismo valjda ludi sada detaljisati i potvarati čestite insane.
Možda mu je to je'no te isto. Ali mnijemo radiće samo ono što priliči, kao na primjer ono, kada golubica i golub ostanu sami,a nešto ih zasvrbi i onda , obajene leti perje. Misle , tada oni nisu krivi za svoja djela. Jok,nipošto.Krivi preci što su ih take rodili. Čista , takarli genetika.
Dobar plan, ali imo samo jednu falinku¸. Polu lajava , polu diskretna Zlata se u povjerenju povjerila Leli Jeli Jeleni. Ona Herci, Herco Omi, Oma Kosi, Kosa Frki, Frka Debi, Deba Baška baŠi , Baška baŠa Lenjem. Ovom bilo mrsko dalje novost širiti.
Nebio lenj, uzo megafon, stao na vrh zidina Bijele oliti žute tabije, ča ga on zna i ukratko zagrmio:
-Biće dobrog svježeg mesa. I piletine. Vakog i nakog. I roštiljanja. Vakog i nakog. Kod Mojsija.
-Ljudi dobri i ne dobri.Čujte i počujte , a i ne morate. Prelijepa Zlatija kod Mojsija jabuke , šljive i mezetluke sprema. Biće dobrog svježeg mesa. I piletine. Vakog i nakog. I brizli i bubrega. Vakih io nakih .I roštiljanja. Vakog i nakog. Kod Mojsija mozak vam ne treba. Biće ga na žeri. Pa vi vidite šta vam je raditi.
Al'mahala ko mahala. Po čaršije je očas otelalilo da se dobri akšamluci kod Mojsija nijete. Dođoše skoro svi špoznati i poneki šlepađija. Njima pozivnice u principu nisu ništa značile. Za muziku se da srediti.
Dobri tada nešto sa nekom Vesnom iz Avde Jabučice na br.4 petljo. Ženska aman plava ciganka jedino je prirodna plavuša sa plavim neskio azurnim očima bila. Čak je i sefardske pjesme pojila ko Zlata Mojsijeva. Gitaru dobro prebire i još štošta. Merak joj jojkati i cvrkutati.
Prvi dan Dobri ne dođe. Nije bio sa Vesnom nego na Marijinom dvoru slučajno sreo Ljilju i sa njom zaglavinjo kod rođaka joj Ibre Piljka i njegove ciganije. Cigani ko Cigani, samo im trebo razlog za slavlje. Nekada ni on. Samo zasjednu i iz čista mira nešto slave. Tako ih život naučio. Kod njih je vazda Đurđevdan ili barem rođenojdam. Ako ne proslave danas , nikad se ne zna koji ih belaj sutra iz zasjede može zaskočiti.
Ehej, skoro ko đurđev dan je . Došo Ljiljin momak u švrakin čergeraj, švrajkinu jatagan ma'alu , pa hajd ti sada ne slavi i ne tandaraj. Tandaranje vako i onako se razvalilo na sedam dana. Tako Dobri ne dođe ni drugi , ni niki od slijedećih dana dok se hefta skoro nije namirila.
Zaključali Ljilju i Dobrog u jedan halvatić, kroz prozor im hranu i piće doturaju. Boje se pobjeći će i natakariti im slavlje. Ibro i njegovi se vesele i provode. Opšti takeraj. A djeca u halvatiću? Jašta će nego se igrati Cigana. Sve , i da nisu mislili – igrali se grlica. Ciganska posla.
Eh, da čitav svijet slijedi Cigane, ne bi bilo krvavih jebada, kontaju Ljilja i Dobri, odvojeno ; svako za sebe. Ako udruže misli eto tuge i ništa od … , hajd recimo slavlja.
Šestog dana blagdanskog slavlja, slavlje malo posustalo. Neka anđela, jedna mala , slatka cigančica ključ ukrala i Ljilji kroz penđer dodala. Ljilja u nedoumici. Za tijelo i liniju bolje se igrati grlica. Za dušu istina i sloboda melem. Misli takariš tijelo ,duša je preča, a tijelo je lako nadolmiti. Uglavnom. Ni njoj ni Dobrom nije vrijeme za bukagija, a mere im se okliznut. Sedmog dana takara, niko se živ ne čuva i ne boji ničega. Sve živo pošandrca.
Oni ključ u đep pa kroz prozor. Kroz prozor na kaldrmom popločani asvalt, u prvi taksi, pa pravac Bjelave obići njegovu kuću. Prazna zvjera , nama mu staraca, i oni na morju preliejpom Jadranskom, ali zajedno. Putem ih taksista Šaćir Šok obavjestio o akšamluku kod Mojsija. Šok , to vam je oni hrvač što je , blaže rečeno , jalija i izbacivač više od po života bio.
Ljilja i Dobri nemaju kud, usput im bilo svratit kod Mojsija na kontrolnu prozivku. Eh, Ljiljo , prelijepa Ljiljana, gdje si sad?
Na Čekaluši naletješe na Malu Guzu. Samo jedno upadaj, pa na desno , zamal ne bubnuše u drugi taksi. Tada su sve ulice bile dvosmjerne . U tom taksiju Baška baŠa sa nekom starkom. Jasna Vuk se znala , i začudo skoro njegovo godište bila. Ma , nije ona starka . U cvijetu je mladosti. Ima nekih dobrih , uzbibanih preko dvije banke , koju kuku pride. U ovo slučaju se kod njega zaista desilo ono čuveno zinul vuk.
BaŠa postavio limit . Do dvadeset osme ima da fura sa deset , petnest, dvadeset godina starijim. Ne m're ga glava zaboljeti.
Kad uleti u treću deceniju, smanjivati razliku: devetnaest, osamnaest… Unatraške odbrojavanje i ispaljivanje.
Šaćir Šok mudro zaključuje:
-Svi putevi vode u Mojsijevu obećenu zemlju. Sad mi je jasno od koga su stari rimljani čopili svoju izreku : svi putevi vode u Rim.
Na vratima Mojsije stoji. On nikoga ne frštulji, jer se niko ne obazire na njega. Samo upadaju ko tatari, a poneko ko padobranac. Zapravo još uvijek niko nije padobranom ulećeo , ali nikad se ne zna , kukala mu majke.
Zaustavlja Dobrog, izvinjava se Ljiljani , vodi ga ustranu pred kapidžik ispred Pavičićkine kuće.
-Ko ti je reko da je kod mene ko fol akšamluk?
-Šaćir Šok.
-Oklen on zna?
-Niko konkretno – kaže čaršija bruji.
-Ma nije važno, imamo problem.
-Koji?
-Deba opet zakuho sa Frkom.
-Ko mu kriv,sam pao pa se ubio.
-O čemu ti to?
-O Slovenki.
-Kakva te sad Slovenka spopala?
-Ona Ditka.
-Koja Ditka?
-Šalim se,odakle Debi šenkrat plaho Slovenka?
-Natakarim Slovenke.
-I Deba je.
-Ti se opet šališ.
-Jok,ti se šališ.
-Pusti šalu, vrag je odnio.
-Koga vrag odnio – šalu ili Slovenku?
-Frka i Deba se zakačili oko centifolije.
-Pa šta ima veze, nije im prvine. Mogu se oni kad im je ćeif zakaćiti i oko komarca .
-Kakav te sada komarac fištio?
-Nikakav, ja to onako ko primjer…
-E , jesi mi pametan, ko da si ilmija posto.
-Pametan, nepametan ima ta centifolia , oko nje se ne valja kačiti. Niko neće biti u pravu.
-Eto vidiš , tu je belaj. On kaže da je to ruža sa sto lista . Ona tvrdi da je to nemoguće , već da svaka ruža uvijek ima sto jedan ili devedeset devet lista ili koji manje. Nikad sto.
-Oboje su u pravu.
-Kako blentovijo , obje blentovije mogu biti u pravu?
-Za centifoliju je narod , nako ofrlje reko da ima sto lista, pa je Deba u pravu. Centifolija samo jednom u par tisuca cvjetova ima sto lista, pa je i Frka u pravu.
-Sad ga ti nagrdi, ja mislio da ćeš pomoći. Hajd sad upadaj i ni jedne o centifoliji.
-Jakako ni jedne, kako ti kažeš… – ono kad bi se zezali , u sebi dodaje Dobri. Uleću usred Hercine filozofije:
-… nisam lud ništa poklanjati jer slijedi belenzuke na ruke , bukagije na noge.
Baška baŠa se nadovezuje i šapće novoj na uho na vas glas:
-Poklanjam ti ružu za jedan dan, ljubav za uvijek kaže Prever.
Deba čuo da je poetika zarazna , pa će ulizivački Frki :
-Poklanjam ti zlatni ljiljan na jedan sahat, pa ći ti pokloniti drugi – bijeli za drugi sahat i tako dvadeset četiri ljiljana obdan ili obnoć kako voliš. Nema tu život nikakve veze. Ako proživiš čitav život najebo si. Ili te herc bubne ili te Frka đugumom zvizne, na isto mu dođe. A, ako kojim slučajem , ne doživiš da te hercika ili Frka džugumom hekne , opet si najebo. Ili te štagod satare, ili rikneš,crkneš il’ krepaš na bigajri hak.
U prolazu se moro i Dobri upetljati.
-Cvijeće nije da se bere,a ljubav je da se daruje.
Oma je konkretan:
-Natakariš cvijeće, hoćel’ ta meza.
Lenji :
-Ah, cvijeće…aha.
Mojsije, još uvijek stojećki:
-Vas peterica bilmeza ni je'ne, a ti Dobri za neku dlaku prođe. Cvijeće ne gazi, ne beri i ne trgaj. To je prva i jedina zapovijed u ovom đardinu. Ostalo vam na volju. Cvjet je Božji stvor. Sa cvijećem treba polako, pažljivo i nježno i samo mirisati i udisati isto ko ja sa harmonikom il ženom , pardon Zlatom. Lijek je to. Nema veze ako se ponekad ušćuje. Na vrućini svaki se cvjetak ušćuje.
Smjestiše se napokon. Mojsije kod Zlate, Dobri do Ljilje.
Ne da Mojsije , ni da se dira ni da se cvjetić bere.
-To ti je ko insana ili hajvana ubit. Cvijeće ti je bolan, Božije stvorenje; diše, raste, ljubav i mržnju osjeća, plače kad ga trgaš i kad se rađa, i umire.
– Kako bolan plače, kad si vidio da cvijet plače.- Moro Deba kontrirat.
-A šta je rosa , bilmezu blesavi , nego cvijetne suze .
Deba je danas šenkrat plaho dumo. Cijelu prošlu veće eno kiselico i filter šezdeset in sto žmario sa njakom Slovenkom . Džabe mu ona govorila da je Ditka. Bojo se ime joj pomenut, jer mu može, jasno i naopako bilo, pred Frkom izlećet i eto belaja. Ako kaže Slovenka mi rekla to i to, ili radila mi to i to , to mu dođe nešto neodređeno . Ditka mrzila alkohol, kaže skup i trošak, a kiselica podiže zdravlja. U neku ruku se Deba obradovo i uzvratio joj:
-Ja bih volio da si ti radernska tri srca.
-Zašto moj mili Mujo? Njoj svaki Bosanac bio Mujo , još od kada je čula onu bajku o carici Mariji Tereziji i Muji.
-Začepija bi je da ne lapi . Minimu tri puta.
I sada se vi ibretite što je Deba u veliko halu. Ditka održala svježinu , nije izlapila i cvrkučući , žalosna joj majka , se vrnula u domaju.
Deba klima glavom i konte jebote zdravlja ako nema brizli ili bijelih bubrega i oka rakije. Ona imala sedaminpedeset ali ga Deba bacio i kupio joj šezdeset in sto. Bojao se; mogu Ditka i Frka nekako sa kutijama stupit u neku telepatsku vezu i ode mu glava. Ženske su to , haman vještice. I Frka pušila isto, ko i Ditka. Pedesetsedmicu – da se zna. Sve se dobro završilo, više puta nego što je to Ditka očekivala. Kad je otišla obećala se javiti ha, stigne. Nije.
Uhapsili je Slovenci ha se se vratila. Slovenkama bilo zabranjeno sa drugim narodima se mješat, zato su izmislili svoj govor da ih niko živ ne razumije i da se podvajanje međ jugovićima vrši. Ipak Ditka svako ljeto: sedam dana kod Deba, mjesec dva u Prevzgojni Dom Radeče. Kaže – isplati se.
Radeče ništa ne pomaže. Ona kod Debe naučila i brizle i bijele bubrege specijale praviti i sama ih biberiti in se radeče nabijati . Ne može Deba na dvije strane biberiti. Plašio se on đuguma, iako mu je Frka davno poslije ovih bubrega, a prije onih dala nogu . Poslije ovih brizli , a i poslije onih brizli nema više. Jasna računica. Hoće se reći šenkrat plaho brzo nasudjelovanje u razdvojbi, jerbo štreka po život navarno. Ili u najkraćem mogućem prevodu neko će skroz naskroz najebati.
Onda se Slovenci dosjetili; smjestili Ditku u Javni zavod psihijatrijska bolnišica Vojnik, odil neizlečilnih i podvrgli je elektro terapeutkin lobotomov tretmanov. Opit uspio, Ditka podlegla. Javila Debi Mojca Grličić, koja je kasnije radila kod neke Hassine firme; jedini preživjeli član elektrošokerske grupe nazvane kodnim imenom Bosanac.
Debi se Mojca svidjela pa je Omi proturio. Njemu žao Ditke bilo, pa nije htio da joj drugaricu munta, pa je tako uviđavan bio i mazno Mojcinu tovarišicu Alemku. Ove se poslije prisjedinavanja u mahalama nisu smjele kući vraćat i sada u Njemčiji žive.
-Evo sada da imam harmoniku zasviro bi bolero, grlice naše bi zaplesale , velove izmješale i cvijeće rasplakale garant. Ne iz ljubomore, cvijeće nikad nije ljubomorno na cvijeće.Ne može se čovjek nauživat koliko to ljepote u cvijeću i ženama ima, – kuka Mojsije.
Htjela mu Zlata novi ramunjik kupiti ,kaže uštedila. Zna Mojsije , kako neće čifutka znati uštedjeti,kad on sve finansira. Samo on, jedini od čifa nikad ništa da uštedi. Kako će ba uštediti. Majka i otac su mu čifuti s dna kace, on nije. On je ortodoksni mahalaš. Nisu to čista posla. Kad si ti ba vidio da je i jedan komunistički mahalaš cvonjka uštedio. Neda ni komunist ni socijalizam mahali. Svaki penezi iz usta joj otimaju.
Ne mere nova harmonika ni za živu glavu. Grehota lovu bacat. Čim bi se Deba pojavio na vrata, ja bi se na ovi jedan resto od onih blizanaca popeo i sa vrha harmoniku hekno.
-Nemoj tako Mojsije,mili moj ,grehota harmonike bacati a i skupa je.
-A nije ti grehota što ja mogu heknut sa jablana i vratom na pravdi boga zakovrnuti, na to ne pomiišljaš. Šta će ti sto harmonika kad mene nemaš? Nije muzika i sevdah u harmonici, u meni je bona. I kad me oni jame nema ti pomoći.
Deba se presamitio dvije ga brige more: Ditka i centifolija sa jedne bande, Frka sa druge strane. Vidi se da je na mukama , ko da ga gnojavi zub boli. A zub ga ne boli nego nešto nalik na nezrelu savjest , jer nije rođen sa tim zubom koji ga ne boli. Baksuz pa to ti je. Rođen sa zubovima koji ga bole i ne bole. Frka ga fata što ga Frka očima strelja.
A Dobri onako ko usput:
-Čujem neki problemi sa slovenačkim centifolijama. Nešto ti Frka spočitava.
Namah ublijedi Deba , ko tek zagašeni kreč u sepričkoj jami. Naoštrena Frka odmah napada, sva je u pokretu, ko da đugum traži.
-Kakve te slovenačke centifolije spopale, o našim se sarajevskim , baštenskim centifooolijama radi. Ni jedna sto lista nema.
Usta Frka i i ubra jednu bijelu ružu. Za njom Deba ubra šarenu. Zlata ne mogaše odoljeti pa i ona ubra rubinovu. Zna – neće joj to dobro kod Mojsija biti primljeno. Već je fulila sa penjanjem na jablan. Ali nije mogla odoljet. Kod Mojsija tri žuta i kazna. Njene misli , ko da podstreknuše Jelu Lelu Jelenu da ubere plavu. Ostale ženske se digoše da i one beru đule. Svaka boju i mirise po srcu brala.
Odjednom pištolj zapuca: Daga ,daga i daga. Ko da je neko kamene ploče na kaldrmu baco jenu po jenu.To Mojsije red uspostavlja.
-Stoj . Ni makac . Pucaću. Što dalje od ruža.
Samo što to reče mrtva vrana na ruže pade. Pala sa trista, jal tri tisuće fita.
Lenji progovori:
-Nikako nije dobro. Mrtva vrana po ružama na smrt miriše.
Oma ga kori:
-Šta se petljaš u moj posao . Ne na smrt, već na mnogo smrti, na pokolj miriše.
Kako god uzmeš pogodila obojica, jal na kratke jal na duge staze.
Neovisno o incidentu Dobri nije svoju misiju završio. Ali on je Dobri pa brata u pomoć pogledom vabi.
Baška Baša se glasa:
-Naj’ ti je bolje, da svi po jednu centifoliju uberemo i brojimo.
Kakav pištolj kakvi bakrači. Svi ubraše po ružu , samo Frka našla sto lista ali ne prijavi. Deba izbrojo sto jedan list,konto jedan maknut, ali ga Mojsije strelja pogledom, ne može opepelit. Ostali nabrojaše devedeset osam ili devedeset devet maksimum.
Mojsije i Dobri nisu brali , a ni Ljilja. Ona već imala znanje. A i Dobri je skonto. Nije to ni Lilja , nego ljubomorna Vesna se preobukla u Ljilju. Nalik joj ko rahmetli dajđinci iz jatagan male.
Kaže Deba:
-Danas sam se džaba istrošio nekih šezdeset in sto dinarjev pa sam šenkrat plaho u minusu. Nakupovo se ovih ruža , što se oko njih ja i Frka frkišemo.
-Biće kačenja još više ako mi ne objasniš zakaj i od kaj ti tovariš po slovenski.
-Ma znaš ti bona Dobrog, čim progovori meni mozak smota. Eto od kada pomenu slovenske centrifolije, meni se u mozgu vrti pepel in kri.
-Kakav ti pepeo i krv mozak popio?
-Ma ima tamo jedna Ditka prelijepa i krhka, haman ti. Ja je sinoć naganjivo, ono ko u snu, ono čeljade koje se takvo zvalo, i sve tvoje ime pominjao. Ne mogu ja bez tebe, ni kad sanjam , ni kad Ditku tabam, ono u snu, mila moja.
-E sam mi je lakše. I ti si mi muštra za neke Ditke , da se insan zavali od šege.
-Jes vala dobro kažeš, ne daš čovjeku ni da slaže.
Lenji:
-Ih , ti i ruže.Kome si to matere ti pojklanjo ruže. Nisi valjda Ditki?
-Nisam bolan nikom, nisam frajer bacat pare. Nego hoću Frki da dokažem da san u pravu , a skoro nikad nisan. Kupovo i provjeravo , list po list, cvijet po cvijet, za pedest kinti pedeset ruža i ni jedna nema sto lati. Jedna ba devedeset osam, jedna sto jednu, mnogo njih devedeset devet, ostale mnogo manje. Ko da su se dogovorile da me takare, jebo ih pas.
Jedna imala sedaminpedeset lista. Ta najtanja , ko neki levat ispala. Nju sam više puta obrnu nekako mi najlakša bila, prava Ditka, in mi na Frku ličil. Više ne kupih ni jedne, pa nek bude kako treba biti, nek je Frka u pravu i živa i zdrava. Ali neće proći, ove noći nikako.
-Šta bi sa ružama?
-Kako šta bi? Ništa , eto šta bi. Kako će šta biti, kad sam ih list po list očerupo, ko Herco čurku za Božić ili Jelu Lelu Jelenu za dežene, kad mislimo da poeziju piše i sa konzilija odsustvuje.
-Joj , majko moja . levata. On pare baco , a nije pokupio listove i majci odnio da opravi jal slatko, jal hošaf neki ili parfem ako je vičnija. A i bašte u Nećka pune ruža i kadifica. Sve džabaluk. Od Mojsija posudiš bateriju, jer se to noću bez svjedoka radi i trgaš i brojiš dok ne nađeš stotku ili hiljadarku.
-Što jel’ to ima i neka ruža sa milju listova?
-Nema,ja to onako radi poetike. A šta znaš možda neko izgubio lovu. Čuo ja, neko izgubio nekoliko milja dinara, dok je takario onu novu starku. Nije ovu najnoviju, nego onu prije nje. Ne mre ih čovjek pobrojati.
-Nataslačila te poetika blesavog kad Baška baŠu pred novom ljepotom prodaješ. A i jesam hablečina, pored tolikih džab džabe kadifica i đula, ja gengu zalud sprco. Nećemo više tako, smisliću nešto. Samo mi nije jasno kakve sad veze imaju centifolije i kadunice.
I smislio je Deba šta će. Ali prije toga se moro Mojsije pokazati.
-Imaju, kako nemaju, ali i nemaju. Eno Nećkova ti bašta primjer, dobro zapazio Lenji.
-Ne anlaišem te ništa i zašto i tebe, ta Nećkova bašta spopal. Kakve veza ona i sa čim ima.
-Nikakve konju, samo kažem kod Nećka ima kadunica. Ništa više ,samo to kažem
-Nemoj me zajebavati k'o harmoniku ili Zlatu, reci mi molim te.
Lenji se cereka,sve je loj.
Dobri će po običaju miroljubivo, kompromisno:
-Mojsije slaži mu nešto, povjerovat će. Ovako neće prestati kumiti vas cijelu noć.
-Čuj laži mu. Nisam ni ja vesla siso. Mojsije hajd'reci mi , molim te.
-Dobro,evo ovako: kod Nećka ima kadifica, kod mene đula ima, a kod Živanovića bulbul pjeva.
-Kakve sad to veze sa centifolijama ima.
-Nikakve ja te samo obavještavam da kod Nećka kadifica ima, kod mene ruža, a kod Živanovića slavuj pjeva.
-Ja mislim da ti mene taslačiš. Za kadifice i centifolije mogu ti vjerovati, ali za bulbula nikako.
-Kako hoćeš, ja bih provjerio da sam na tvom mjestu. Ili ako si ahmak od pameti o'šo bi kod Živana da ti pokaže slavuja. Ne da će zapjevati, nego će živahno zacvrkutati ko slavuj.
Živan do nas živio ,šeret bio, ženskast smijeh imo, iako peder bio nije, sve cvrkuto. Normalno život ga pazio i mazio. A bome i on njega. Dan dva poslije komšiluk pričo kako se Živan po sata grohotom smijo , crvkučući ko bulbul.
Ono što je bitnije uslijedilo je slijedeću veče. Neko Nečku, Živanoviću i Mojsiju sve đule i kadifice počupao. I to lat po lat. A od bulbula ni traga. U svakoj bašti lati na hrpu skupio i dobro uvaljao. Otisak dva tijela drito ostavljen. Mora da se radilo cijelu noć i to najmanje dva insana. Najprije će biti jedna insnka i jedan insan.
Ljutnje nije bilo. Ono ko fol. Ni za đule , ni za propuštene takarli noći. Vrijeme će pokazati svoje.
