Kadifice
Zasjeli oni kod Mojsija. Otac na moru sa ljubeznicom, majka kod svojih sa suzama. Nisu zasjeli onako po redu kako to običaj i mahalska pravda nalaže. Zasjeli ko pravi mahalaši, na prepad, ali laganice tabijatli, jedan po jedan , ili dvoje po dvije.
Dul bašta i dvorište, velika kamena česma , odmah kraj kapidžika. Od česme gore veliki hajat duž zida do kuće vodi. Od česme dole kadaifice razbacale boje, sunca hvataju, odgovara im. Na drugoj strani, jugu leđima okrenutoj ruže i nježnije cvijeće hladovinu biraju, da bi bezbrižne i rosne mirise pustile.
Svjetlosti sunca bašta više ne hvata mnogo. Haustor se počeo širiti i mahalu grditi. Izdigla se trospretnica i svu ljepotu bašte u sjenu bacila. Nikla tu,tko zna otkad i otkud, i dva oblakoder jablana još za turskog zemana. Ne zna se koji je veći i ljepši, blizanci bili. Jedan srušili ,smeto im. Cijela se mahala na đenazu jablanu skupila.
Nudili im ogrev meita. Mahala okretala glavu i za leđa pljuvala: pih, pih , pih nalet vas bilo. Kako ćeš rod rođeni gorit.
Ono siroče što mu brata radi lomače streljaše i dan danaske živi. Tužan počesto, malo oćosio, ali se inati , kaže nadživih ja austrougare i kraljevinu , ustaše i četnike, komuniste , nadživiću ja i ovu nacionalističku bagru. A moram i dva života izdurat. Svoj i bratov; još kuveta imam bar za ovu pljačkašku vlast.
Niko Jablana više ne osluškuje , nema njegovih mahalaša. Pola ih pobiše, četvtinu međ kontejnere baciše, osmina presvisnu što od gladi, što od sramote, Ona šaka opičenih, dura upravo zato što su opičeni. Zbog njih mu ponekad žao, što nije noge imo da tutnja sa njima po milosnom gradu.
Joj, al’ su ovi mahnitovi znali…Zastaje. Vrlo je fin i obazriv avaj Jablan. Pušta da se pisanija sama piše. Al mora barem jednu saučesničku beknut.
Joj ,što su ti tovari dobrijeh zijana činili i vjerovatno ulaznicu za pržun zaradili. Vala i ja se ne bi pržuna plašio da sam na njihovom mjesti. Oprostiće im se. Gdje ćeš zijan ljubavi vatrom kažnjavat? Ne ide to tako. Time su hodže i svećenici pučanstvo uvijek strašili. Šta će drugo hadum ili peder raditi nego prirodnu i čistu ljubav zabranjivati.
Da sakrije od pogleda stranjskih i zlih, sebe i život svoj, Mojsijev otac podigao na sve tri strane oko kuće hajate i doksate. Malo grdi dvorište, na kaubojski ranč podsjeća. Bolje i to nego da ti grmalj u familiju i život zaviruje.
Ima tu i dobroga; za mlađariju. Hajati i doksati umreženi, lavirinte prave tvore, ni minotauri se ne bi snašli. Pokušavali stariji ufatiti djecu u zijanu. Nikad ih nisu mogl pronaći. Čuje se frka trka, nekad i cika, neko ko zapomaže: joj, mamo mamice; ali da uhvatiš nekoga to nikad. Odustali od traganja, na vrijeme. Zamalo ih mahala nije prozvala udbaškim njuškalima. A to jazuk, jal na poganu hajvansku njušku tuhne, jal na komunističke žbire miriše. Mogli se labirinti srušiti ali nisu. Bolje pustit djecu da se ćerinjaju, nego da ti petokraka dan obnoć , po bašči farovima kuži.
Prvi put Zlata uzletila u Mojsijevu kuću. Godišnji uzela; što će ti more kad ima bašća i cvijeće, čak ni troška nema. Uštedi se, dobro je to, kada se ponešto uštedi. Tako je mama naučila, otac mandrknuo dok je mala bila. U bašti puno buketa i kita cvijeća, neubranih i neusađenih. Pobraće se i usaditi šta treba.
I posaditi kako to priroda zapovjeda. Jašta nego usađivati i posađivati. Ima omlatina petnaest dana mira. Jašta će nego nasađivati. Nisu blesavi da im vrijeme prolijeće a da ne usađuju. Komšiluk neće imati mira, načisto ograisao. Zna biće zapomaganja i svašta još nešta. Skontali šta slijedi, bale pamuka sa Orijenta uvezli. Nek se nađe. Pride durbine nabavili. Neki bome nisu lijeni bili, ni penezi žalili. Kupili prave pravcate đozluke za nebo. One što se teleskopom vabe.
Kupio Mojsije novu harmoniku, na tavan je sakrio. U mušemu, pa u bošću zamoto. Pa , u tri četiri čvora smoto. Tavan sa dva katanca spengo .Ključ progutao, valjda će izlećet. Preventiva. Sve što ima veze sa muzikom, u sanduk limeni zakatančio, pa na tavan natandario. Neće njemu niko kvariti petnaest dana ćeifa sa sefardicom. On za se ne zna , od kojih je ješa bio.
Djedove i babe mu ustaša i četnik Njemcu prodo, ustaša za trideset kuna,četnik za trideset dinara. Svako svoju valutu išće. Obrazli bili. Neće ti oni tuđe. Dakako valute. Oca mu jedva spasili; u Crnu goru pa u Albaniju, pa u Palestinu kod nekog roda dalekog poslali.
Tamo ga zvali mulac. Ni je'ne izrailjske da promuhabeti. Kad se rat strahote završio on se pješ'e u Bosnu vrno. Neće on u stranoj zemlji jezik učit’, niti dana više dana ostati, pa sve da ga Mojsije pločama tuleha.
Nije bolan to razlog bio. Jok. Nego vam se momčić od trinaest ljeta zableno u lijepu Simku. Njegova i nijedna druga. Šest godina poslije on je šest mjeseci pješačio. Sa vukovima spavo, međede ganjo, ničega se nije bojao. A nema ga šta vidjeti; metar i žilet i jedan cenat. Sve se bojo da ga Simka nije prerasla. Ako jeste samo jedan cent on je gotov. Đe će žensko biti veće od čoeka, to ne vodi na dobro. Jal’ on jal’ ona komplkse neke fasuju, a komšičul im iza žeđa išareti.
Kad se vrno , onako pljesniv, pravo na Simkina vrata. Izleće joj sestrica, on pita gdje mu je Simka. Curica ga blijedo gleda. Misli on; zaboravilo djete sestrinog mlađahnog interesđiju.
Kaže joj on taj i taj.
Ona njemu: Ti i taj , sjedi tu i ne mrdaj ,dok babu ne zovnem; Simka se udala.
Razvali junačina plakat ko godina, ali ono muški , na suho , suza suzu goni u duši, a insan muči i u nebo bleji.
Sažali se sestrica pa mu reče:
– Ih jesi neki muškarac, samo što se nisi rasplako ko pizdun. A koju ti Semku trebaš?
-Ne trebam Semku nego Simku.
-Nema ti kod nas nikake Simke.
-Pa kako znaš da se udala ako je ne znaš.
-Morala se udati kad si je ti pošo tražiti.
-Dobro ako nema Simke, daj bar zovni Semku . Da nju pitam za Simku.
-Ovdje ti nema nikakve Semke.
-Pa ko ima?
-Nema niko doli ja?
-A gdje su ti mater i babo.
-Eno ih u bašči kod šadrvana, jastuče se.
-Pazi kako govoriš ,mlada si ti za taj zbor.
-Jašta radi, mlada ,a mogu grlice gledat šta rade i mamu, što po vazdan i svu noć cvili joj,mamo mamice, a nena mi odavno rhmetli. Hajd ja znam šta je takarenje, pričale mi druge dok smo vezli anterije. Ali ne mogu skontat zašto tolika cika i đefa. Malo se ljudi stisnu i žensko mamu doziva. Kaki im je to fol.
-Hajd mala ne baljezgaj i budi pristojna, ne valja ženskom jezičinu puščat, nećeš se udat.
-Ko je reko da ću se udavat?
-Jesi blesava, svaki se insan, jal muški jal ženski mora udat, oli oženiti.
-Ja za inat neću, nisam budala da iz čista mira vriščim joj mamo mamice, a ona ili nije tu ili je rahmetli.
-Šut šejtane nalet te bilo.
-A ti si mi ko neki melek, biva. Vidi te kakav si . Ko da si prašinu , šest mjeseci, po svjetskim sokacima na se tegario i skupljo.
-I jesam bona iz, Jerusalima ti klipšem već po'godine, sve letim Simki grlici mojoj.
-Tvoja se grlica udala. Ne rekoh li ti ja.
-Pa reče i da je ne znaš.
-Kako je neću znati bolan i jadan bio. To mi sestre Semke druga.
-Eto sad i Semka ima.
– Jašta , no ima. Od kako se rodila u ovoj je kući je ima, a ti bekan ništa ne znaš.
-A jel se Simka stvarno udala?
-Najstvarnije jeste, ali se i razvjenčala. Bio joj muž domobran pa ga partizani malo potkratili.
-Znači sada je slobodna.
-Kako će biti slobodna kad je udata? Joj , blesava insana , majko moja!
-Ti reče da su joj muža potkratili partizani.
-I jesu.
-Znači udovica je.
-Nije nego je udata.
-Kako će biti udovica kad je udata.
-Pa ubiše joj muža. Znači više nije udata nego je udovica, luda glavo.
-E nije vala nego je udata.Kako će žensko biti udovica, a muž joj živ.
-Ja tebe dijete nista ne razabiram. Sada reče da su ga patizani potkratili, a ti jopet muž joj živ. Nije se valjda povampirio.
-Tobe jarabi ,vidi šejtana. Kakvi te vampiri spopali. Ti ko da si neki firaunov rod ili u najmanju ruku jaran.
-Šuti male , nalet te bilo. Mani se tih teških riječi. Nije to za male djevojčice.
-E jesi mi ti velik. Jedva nabro metar i žilet. A ja mala djevojčice. Ma, ja ti za udaju prispjela. Tako mi kažu, jer me prisvrbjelo.
-To kod vas ima šuge?
-Joj blentovije majko moja. Kakva te šuga sada spopala?
-Ne veliš li ti da te svrbi?
-Svrbi.
-I šuga svrbi.
-Normalno da svrbi, jašta će nego svrbjeti.
-Znači šuga.
-Ne znači šuga, šugo jedan ;mene svrbi samo na jednom mjesti. Šuga kad te pričepi na sve strane , pa ne pomaže nikakav češljugar.
-Kakave veze ima ptica sa šugom.
-Joj, vi čife se razumijete u poetiku ko Mara u krive tarabe.
-Kakve veze sada ima Mara sa češanjem i češljugarom.
-Ima kako nema. Kad je nju prisvrbilo, ona ti njakog spotakla i o prve tarabe ga natakarila. Kaže joj onaj, nemoj Maro krive su tarabe, polomićemo se.
-Neka su , nemamo se šta slomiti, bitno je da je oni tvoj prav…
I slomiše se , i Mara i onaj i od onoga onaj, a ne počeša se Mara kako treba. Poslije Maru stalno prozivali kako se razumije u neku stvar,…, ko u krive tarabe.
-Valjda je obrnuto bilo rospijo jedna. I mani me se te nevaljaste priče. Ne merem ja sotobom o tim stvarima beglenisati. Ne priliči.
-Ne mereš pričati, a znao bi ćeifisati, zar ne , mili moj.
-Uh, nalet te bilo pogančerko.Jašta bih nego znao. Ne bi mi bilo prvine, ali djeca se ne smiju dirati.
-Ih , ja ti djete. Čim me zasvrbilo, kažu da više nisam dijete , nego sam za udaju.Evo kad bi me ti kojim slučajem kutariso svrabeža, ja bih se namah udala za tebe. A ako mi naum padne i udaću se, pa si tek onda ograjiso. Moraćeš me svako malo češati i to na sav mah. Toliko će me svrbiti. I više nego sad. Tako kažu. ja se ništa u to ne razumijem..
-Mala , prekini, ni jene ili ću, ili ću…
– Ma šta ćeš ti bolan, počešat me. E ta ti valja, da je hiljadu poslova.
-Baš si nerazumna. Ništa te ja ne anlajišem
-Kako ćeš me bolan razabirat kad si sav prašnjav. Ne moš vidjeti ni gdje me češe, a kamoli da me počešeš. Vidim ja slabe fajde od tebe.
-Kakve veze prašina ima sa anlaisanjem i češanjem.
-Ima i nema,ali više ima nego nema.Evo, napriliku to moje češanje nije se tek tako pristavilo. Ne znam kako , valjda namirisalo da'š mi ti doći i ne mogu lijeka naći. Pomagaj dobri moj Omerane.
-Oklen ti ovaj moj nadimak . Ja ti ga ne rekoh.
-Ih što mi je lako bilo teško skontat. Rekla mi Semka ; ako ti dođe jedan, jedva nabacio metar i zerdeliju i vas prašnjav, a tebe u tom momentu svrbi, znaj da je to moj Omeran. On će te najbolje počešati. Vraća se iz Jerusalima , a tamo svi pogorjelići. Još od prvog paljenja hrama.
Muči Mojsijev otac u klinku, vidi obro bostan. Ne može je ni za vrat ,ni za rep dohvatiti. A češe joj se, a njemu se svrbi.
-Haj’ ti meni sve fino objasni makar mogu čuti ako ne mogu razumjeti. A češanje ostavimo za kasnije.
-Može priča kasnije, a sada češljanje. Gori bolan, ne mrem disati.
-Ne budalesaj dijete.
-Ih kaki si. Sevape bi velike zaradio . A ne bi ni tebi loše bilo. Omastio bi se. da samo znaš kaka…
-Uduni odmah dijete, ni jene. Reći ću te babi.
-Ih kaki je ovi muški svijet danas. Umjesto da češljugari, ko svaki kuvetli insan, oni bi da tužakaju.
-Ako hoš pričaj, ako neš nemoj. Naći ću ko će mi sve ispričati.
-Vako je to na priliku i ne priliku bilo: Ti se prašine nakupio pa ti ušla u usta ,u nos i uši pa sve naopko razabiraš.A priča jednostavna. Simka se udala , rekla joj mama mamica da se ti nećeš vrnuti ,a ako se i vrneš bićeš manji od nje barem za po glave. Kad te vako gledam meni se čini da si za glavu manji.
Onako usput ja čula Simka mami rekla; kad je tako ,mene svrbi pa se moram pod hitno pošteno počešat. Ja pitam ; jel to uši ima pa je svrbi.Svi se smiju,ja budala zbog tvoje Simke ispadoh.I još ne skontah šta je to svrbi. Udade se Simka polovinom rata,a njenog jadu na sili mobilisali u domobrane.Simki nije žao bilo.Rekla Semki kakav je kiseo ne bi se ni mlaćenica od njega mogla napraviti.
Još je rekla,sve mi se čini da je grlice ili golubove pogrešno gledo, pa mi ga gura gdje se ženskoj ne tura.Svaki put mu šamarčinu zveknem. Ja mu vičem čing čang; on ništa.Kaže nije kinez pa me ne razumije.Kažem ja njemu nisam ni ja kineskinja ,ali znam šta znači rupa niže. Ja to ništa ne razabirem , ali ti prenosim šta sam čula i više ništa ne pitam,da se ne bi sramotila. I jedino sam skontala da me samo muško može dobro posvrbiti, ne bil bar malo prestalo. Kažu kada ženu svrabež uhvati, uprti je do smrti.
-Haj ti meni isponove objasni kako će žensko biti udata, a muž joj mrtav. Valjda je udovica.Ja tebe dijete. nista ne razabiram.
-Kako ćeš me bolan razabirati kad si sav prašnjav? Ništa ti ne vidiš . Eto, ti meni ja dijete. A da nisi prašnjav ,vidio bi ,sve kod mene nabubrilo i biba se ko tek zalivene ružice.
-Kakve veze prašina i ružice imaju sa anlaisanjem.
-Imaju i nemaju, ali više imaju nego nemaju.
Muči Mojsijev otac u jetimku. Vidi obro bostan. Ne može je ni za vrat ,ni za rep dohvatiti.
-Haj’ ti meni sve fino objasni makar mogu čuti , ako ne mogu razumjeti.
-Skrati malo bona, evo akšam će, a ti razvukla ko pretili hodža reis i njegove svinjolike ilmije teraviju.
-Ho'š najkraće , jel tako?
-Valjalo bi.
-E , jebi se , to bi ti ukratko , najkraće bilo!