Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

  

Mjesečeve putanje                                                Krvava Nevera

  

Plavet iznad modre rijeke                                      Violetne maske

  

Požar lokalizovan                                                       Djeva u bijelom

 

Đardin u plavetnom okruženju                      Tirkizno nebo , đardin i Modra rijeka


Vali i suton                                               Violetna šuma

 

Svetište                                                                                      Praznik mimoze

 

Čarolija sutona                                                          Okamenjeni likovi

  

Tirkizna čarolija                                                     Maglovit dana

Bleki – Danas mi ništa ne ide od ruke

Danas mi ništa ne ide od ruke

pero moje se sakrilo

ispod crnog jastuka

tuguje

njegovi drugari su tužni

njih nema ko da drži

u meni bol

duša plače okačena

na raspeću

u ovom snenom  proljeću

praznog hoda

muha bez glave

bez suza kam kamena

svake sekunde reže

ko mengela se steže

oko dana smrtnijeh

mnogo su blaženih

grlica mojijeh

zli ljudi nestali

ja bih samo

da ih dotaknem

Oče moj

oprosti meni neutješnom

Bleki – Jednom…

 

Noć je

početak  ljeta mili

a iznenada sniježi

čudo jedno

neviđeno

 

hiljade pahulja bijelih

prošlost doziva

tamo negdje u plaveti

mora beskrajnog

jedna kučica mala

u cvijeću obitava

 

upaljena svijeća

jedina dogorjeva

blaga je nevera

peć ne gori

ugasle su vatre čežnje

tvoje usne   se smrzle

snove tražiš ispod kavala

 

daleko sam  od maslina

iza nekog visokog krša

star i nemoćan

srebreni mjesec poručuje

nemoj biti tužna lJube

ljubav će  ti doći

jednom…

obećavam






												

Milanović – Dodik / Koliko bijelih crta toliko nebuloznog kukavičluka i očajničkih kompleksa

Mi odustali da pratimo ispade i krize ovisnika na našoj stranici. Dosadilo nam. Ne možemo mi upratiti dešavanja , koliko oni bijelih crta i nebuloza mogu povući iu isćenifat . Iz dana u dan. Alki đavo im ne da mira. Moraju oni Bosnu divnu i milu , i prkosnu od sna da prostiš, svako malo dofaćat.

Ha im familja zakaže u recidivu ili se , sa strane , izvrne na sve četiri , ili im kvalitet i količina crta ne štima oni polude – ko hajvani kojima nisu svi na broju. I normalno okome se na Bosnu i Hercegovinu. Putin ih plaća za to . A mere bit i drugi mentori , iste đavoljske fele. .

Nije njima Bosna kriva što su taki kaki su – NIKAKVI. Kakani ljudski abortusi. Ha progovore , zapahne vas smrad septičkih jama u kojima su im preci vijekovima živjeli i ćenifali . I nisu se prali ni kupali osim za Božić i Uskrs. Đaš ba u vukojebinama naći čestitog izvora vode. Iako su osvjedočeni bezbožnici valjalo je u te dane pred narod bar malo upristojeno izaći. A ovi njihovi firauni isti. Smrad vonja na kilometar. Voda im misaona imenica. Kosa masna , na licu kraste od prljavšrine , žvalje zapjenušane i neumivene godinama.

Ovi razroki i oni rošavi identično gledaju. Ne mereju ljude u oči pogledati. I lažu narode naš do zla prekomjenrog , da ne mere veće biti. A narod ispotiha tvrdi – ko laže taj i krade. Ko krade taj i ubija. I zločinac postaje. A takim je mjestu u pržunu. Ovodunjalučkom ili vječnom. A taj pakao im se odavno sprema . Obojici i još nekim pederima i gulikožima. Vučiću, Plenkoviču, Čoviću… I oni se plaho nameračili na Bosnu i ne vide šta im žena i djeca rade.

Nismo zaboravili Bakira i Sebiju Izetbegović. Nikako. Ali njih je “njegov” narod pomeo govnavom smetljarskom metlom sa pozornice i poslaa na smetljište današnjice. No , od pržuna ni oni neće moći pobjeći. I ovog i onog.

Nebeski zakon loji se ne mjenja.Svakom po zasluzi. Kad tad!

Dani i mahala / Igrokaz na dan 2. april / travanj

Danas je utorak  2. April / Travanj 2024.

Dani ove godine se podjelili: crveni karton  92 / žuti karton  274 , pa nek se dani paze i ne igraju grubo.

U danima se dešavaju se čudne stvari . Dobre i loše. Vesele i tužne –  a najčešće vrlo prosječne jer su ljudi ,  u prosjeku ,  vrlo prosječni .

Ipak se moramo malo orgaditi . U mahali su se manje više studiozno dešavale mahalske stvari. Tamo ne važi nepostojeći zakon gravitacije univerzuma , jer mahala je posebni , odvojeni univerzum.

U njoj važe dokazani zakoni:

-Sve se mijenja, samo mahalaši uvijek ostaju mahalaši. Što bi filjozofi rekel – persistiraju,joj mamo mamice.

-Pogled u budućnost nam govori da je prošlost bila milostiva., a život prelijep.

-Mahalaši su vesla izmislili, pa ih levatima prodaju. Tek toliko da ovi imaju šta raditi. Zato su Mahalaši dobri mornari i uvijek sa šakom dukata u šteku i bez bojazni kroz prostor i vrijeme brode, sve do crnih rupa.

-Svaka vrana svome jatu leti, osim onih tica koje nisu vrane. A to su grlice , labudice i paunice. One se sa mahalašima mješaju i maze. I perje leti.

-Vala nek ima i tuge, nemamo ništa protiv. Ali nek dođe poslije. Sada neuki pitaju poslije čega. Ako nisu do sad’ skontali , mi ih nemamo namjeru prosvijetliti. Nismo levati.

-Dvoje se nađe pa se poslije ne nađe,

-Nema prošlosti bez uspomena, nema sadašnjosti bez ljubavi , za budućnost nas vežu samo dosanjani snovi.

-Klonite se ljudi koji sporije misle jer nikad ništa pametno da smisle.

I tako hiljade i iljade ljuckih mudrolija i zakona. Puna sehara teftera . Interesantno , svi po tvanima prašinu skupljaju.

Što bi poete rekle:

-Nije vakat za pamet!

U prevodu :

-Sine Mujo ne pi’ vodu Drine , jal krvava jal je mutna.

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

autor

Hajro Šabanadžović

Blagodarje  Pomračenje

Blagodarje                                                                              Pomračenje

Snovi iskre  Nevjerno mora

Snovi iskre                                                                                              Nemirno more

Sunca sjaj   Sunčeva obala

Sunčev sjaj                                                                              Sunčeva obala

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 13 01

Autor

Hajro Šabanadžović

 

Tirkizno nebo                                                                         Snježna zelena šuma

Mjesečeve putanje

 

Djeva u bijelom                                                                             Violetna ruža

Malrme – Strepnja

 

 

O zveri, ja neću večeras u tami
Da ti svladam telo, večno greha žudno,
Niti poljupcima u beskrajnoj čami
Da ti mrsim tužno masne kose bludno.

Teški san bez snova moje srce traži,
San koji će svako kajanje da zbriše,
San drag tebi posle tvojih crnih laži,
Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.

Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje,
Jalavošću svojom žigosa nas dvoje;
Al’ dok ti u grudma surovim ko kam

Srce je kog zločin ne vredja ni jedan,
Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan:
Bojim se umreću ako legnem sam.