Dogodilo se na današnji dan 05. Septembar / Rujan

Danas je Utirak 5. Septembar/Rujan,  2023. neprestupne godine  , 248. dan. Do kraja godine ostalo je još 117 dana.

Lete li lete . Ti dani. Tako lijepi , ali jako brzi , skoro neuhvatljivi.

Da je barem da jedan dan traje ko jedan mjesec , da uspijemo proživjeti ono što mislimo da vrijedi proživjeti. Po našem izboru.

A nije dan  krojen po ovom haotičnom,užurbanom insanu koji nikako ne uspijeva da se probudi , umije lice , pomoli se Milostivom i ljubi voljene. Krojen je za insane i hajvane koji se Božijem stvaranju okreću.

Milina , to je .  Taj prelijepi život je satkan od dana koji nestaju , pa se umiveni iduće godine i nastaljaju tamo gdje su započeli prošle.

Eto , danas nama lipo jer znamo da vam nećemo oduzeti mnogo vremena. Malo „novosti „ iz birvaktile vremena vam šutnemo, tako da se ne zamarate sa onim što je bilo. Ko neki jak fol prepisivati i natandariti ono što prepisivači prepisuju.

Ali moramo. Kažu dunjaluk  ( dio ) voli vake stvari. One iz prošlosti. Mi bi se pitali zašto je to tako , da nismo sigurni da se pitaju  i provjeravaju zašto se kaže:

-Historija je učiteljica život.

Ne vide. Nikoga nije naučila kako se ne umire. Vaskoliki dunjaluk nije naučila kako se ratovi ne vode , ne siliuje i ne ubija. Historija nas samo opominje šta nije dobro raditi, ali je niko ne sluša. Kontamo pametniji smo od nje.

Što bi poete rekli:

-Naučili ili ne isto vam se piše!

U prevodu:

-Nema nauka koji će prevariti sudbu.

Na današnji dan je zapisano  a hroničari prepisuju.

1583.-Hemfri Gilbert osnovao prvu englesku koloniju u Severnoj Americi, u Sent Džonu na Njufaundlendu.

-Danas ćemo propustiti onu: Čuvajte se starosjedioci genocidni zapad vam je stigao u pohode.Skoro da je i nemamo kome reći. Nestaše ih „demokrate“

1716.-Austrijski princ Eugen Savojski sa armijom od 40.000 vojnika u bici kod Petrovaradina naneo težak poraz turskoj vojsci od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali Paše. U bici poginulo oko 30.000 turskih vojnika. Godinu dana kasnije Eugen Savojski osvojio Beograd, koji je ostao pod austrijskom vlašću do 1739.

– Pošo je osvajati i Bosnu i Sarajevo. Ono po križarski i Vatikanski. mačem , ognjem i krvlju.Natakario se. Popalio nmalo drvenih bajti i bjež nazad.

1844.- Rođen ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio velik uticaj na umetnike svog vremena, a sovjetski socijalistički realisti smatrali ga svojim uzorom.

1850.-Rođen francuski pisac Gi de Mopasan, jedan od najznačajnijih autora kratke forme. Objavio oko 300 pripovedaka od kojih se velik broj smatra remek-delima svetske književnosti.

1895.-U Londonu umro nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa, s kojim je 1864. organizovao Prvu internacionalu, međunarodno udruženje radnika.

-Dvojica ljudi koji nikad nisu osjetili šta znači rad i radnička bijeda našli osnivati proleterijat.Na nije apsurdno , bilo bi smiješno , ali je postalo  tragično.

1906.- Rođen Džon Hjuston, jedan od najpoznatijih američkih filmskih reditelja.

-Njgovo najbolje i najljepše  umjetničko ostvarenje je Anđelika.

1914.-Crna Gora objavila rat Austro-Ugarskoj.

– E ta vam je,  čoče, valjala. Da vi ne uljegodte u rat ništa od poraza autro-ugara.

1914.-Kuba, Meksiko, Urugvaj i Argentina proglasile neutralnost u Prvom svetskom ratu.

– Nisu morali. Niko ih nije tjera da pokažu da su mimo svijeta. U ratovima ili si za ili si protiv. Čak i kad to prikrivaš.

1914.-Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih saobraćajnih pravaca postavljeni u aveniji Euklid i Istočnoj 105. ulici u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo.

1915.Nemci u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu.

-Ovi germani su vauzda bili nameračeni na ti jadnu Varšavu.

1940.- Letonija ušla u sastav SSSR pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika.

-1991. Izašla iz sastava po nazivom poltronska zapadna Letonija.

1943.-. Plotunima iz 222 artiljerijska oružja u Moskvi su, u Drugom svetskom ratu, obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. Sovjetska armija oslobodila gradove Orel i Bjelgorod.

1949.-   U zemljotresu jačine 6,7 stepeni Rihterove skale u Ekvadoru poginulo oko 6.000 ljudi, a oko 100.000 ostalo bez domova.

1960.-Gornja Volta stekla nezavisnost od Francuske.

1962.-Američka filmska glumica Merilin Monro izvršila samoubistvo u 36. godini.

-Jes kako ne. Za detalje se obratiti FBI i CIA. Oni su se pobrinuli za sve detalje koje koji su „procurili“ u javnost.

1963.-SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.

-I normalno nikad ih se nisu pridržavali.

1974.- Predsednik SAD Ričard Nikson priznao da je učestvovao u prikrivanju afere “Votergejt” i blokiranju istrage o upadu u sedište Demokratske stranke u poslovnom centru “Votergejt”. Podneo ostavku 9. avgusta.

– A detalji , po čijem nalogu , skim , kako itd. Nedostaju, sasvim normalno , da bi teoretičari zavjera imali o čemu dumati.

1984.Umro britanski pozorišni i filmski glumac Ričard Barton. U jugoslovenskom filmu “Sutjeska” igrao Josipa Broza Tita.

-Ni nalik. Ali je sa Titom ljuštio Havene i lokao kentaki.

1994.- Avioni NATO bombardovali položaje bosanskih Srba oko Sarajeva, pošto su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli deo naoružanja iz skladišta mirovnih snaga UN na planini Igman.

-Pošli srbi u marketing . Zapadni „mirotvorci“ zažmirili oči, jer je roba unaprijed plaćena.

Bombardovani su položaji gdje niti jednog rova i insana nije bilo. Magla i dimne zavjese.

1995.-SAD i Vijetnam uspostavili diplomatske odnose posle višedecenijskog neprijateljstva i založili se za unapređenje međusobne saradnje.

-Zaboravilo se i napalm roštiljanje i bestijanje američkih koljača?

1998.-Umro bugarski komunistički lider Todor Živkov, sekretar Komunističke partije Bugarske od 1954, šef države od 1971. do 1989, kada su ga reformisti u Komunističkoj partiji prisilili da podnese ostavku.

2000.- Umro britanski glumac Alek Ginis, dobitnik “Oskara” za film “Most na reci Kvaj” 1957. i “Oskara” za ukupan doprinos filmskoj umetnosti 1980.

-Nije to onaj ginis od Ginisove knjige rekorda. Ovaj Ginis je od šuplje priče o rijeci Qvaj .

2001.-Talibanska vlada u Avganistanu zatvorila osam stranih humanitarnih radnika pod optužbom da su širili hrišćanstvo među muslimanima.

– Ma jok to im samo isprika. Humanitarsi im se mješali u narko dilove.

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 08 29

Autor

Hajro Šabanadžović

Srcolike snove  Plamen razigranog srca

Srcolike snove                                                                               Plamen razigranog srca

Nije se predala ni poklekla Milina krhkog proljeća

Nije se predala ni poklekla                                                Milina krhkog proljeća

Ljetne radosti  Ledeni brijeg

Ljetne radosti                                                                               Ledeni brijeg

Roze Arabeska  Krvava dolina II

Roze arabeska                                                                        Krvava dolina II

Krik maglica  Prozračni đardin

Krik Maglica                                                                   Prozračnbim đardin

Jutro sa Blekijem – O čemu pjevam

 

Lakše se živi mila moja

Kad o ljubavi pjevam

Oči su zeru bistrije

Kad ruže mirišem

 

Nemoj zamjeriti

Malena moja

Ako tugu u  stihu slutiš

Mnogo je bola na dunjaluku ovom

 

Ja sam sam

Bespomoćan do iznemoglosti

Umoran ko stari ofucani ker

Što ga u šintoraj vode

 

Ti ode

Kažeš vakat ti došao

A šta sa mnom

Bolom što pritišće sa svih strana

Svakog časa

A kraja nema

 

Jedini Otac moj mi snagu daje

Da izdržima dane

U kojima se svakog trena

Jedna djevojčica siluje

Jedno maleno dijete ubija

Jedna majka čereči

 

Monstrumi i dalje kidišu

Da silni su oni

Pečat zvijeri imaju

Ka pržunu idu.

 

Slaba je to utjeha

Mnogo su djece oni nestali

Mnogo je cvijeće uvenulo

Mnoga rosa je pokidana

Mnogi su sanji nerođeni

 

I zato ne zamjeri mi

Moram ljubavi

O ljubavi o tebi

Ružama i djeci pjevati.

.














												

Tatjana Lukić – grehota

I.

 

slijedom svoje sjenižžzanemariti kamen

ne slušati vodu?

 

govoriti govoriti

sam se svom uhu umiljavat

na jedan jezik  jedan šapat

privići grlo i sluh?

 

mimo svega

ista uda pto ne nosi svijetom

kao pored utvare kao

pored čuda od kojeg oči odvikosmo

proći slijepo?

 

zar bi nas bilo bez pusanja u prsažja sam ovo

i ovo čelo moje jedino

i ovo srce

ni u kojoj drugoj spilji ,pohranjeno!

 

pravdamo spremno

zaborav i nehaj:

 

još bismo pod sebe mokrili

još se u peleni koprcali

 

zar bi se iz jasala otkotrljali

znajući da bolimo zemlju koračanjem

da joj vjenac – ranu rezbarimo trkom!

 










												

Ana Ahmatova – Pjesma poslijednjeg susreta

 

Studen pakla mi je grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.

O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!

Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.

O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.

* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdjela.

Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjačicom
Opet nisi — opet nisi bio.

Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinjela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmijanu?

Ja ne umijem skriti jauk pijani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.

* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.

A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pjesme o divnom prolaznom životu.

Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgorjeva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.

Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već slijeće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.

* * *
Sahrani, sahrani, ti vjetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sjene,
I disanje je zemlje potmulije.

Biće moje bješe slobodno i žedno
Ko i ti i htjede još životne muke.
Pomiluj, vjetre, ovo tjelo ledno
I prekrsti mu u njedrima ruke.

Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.

Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O prolleću, o mome proljeću

Studen mi je pakla grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.

O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!

Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.

O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.

* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdela.

Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjanicom
Opet nisi — opet nisi bio.

Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmejanu?

Ja ne umem skriti jauk pjani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.

* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.

A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.

Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.

Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.

* * *
Sahrani, sahrani, ti vetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sene,
I disanje je zemlje potmulije.

Biće moje beše slobodno i žedno
Ko i ti i htede još životne muke.
Pomiluj, vetre, ovo telo ledno
I prekrsti mu u nedrima ruke.

Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.

Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O proleću, o mome proleću

  

 
 









												

Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

Mjesečeve zrake  Mjesečevo lice

Mjesečeve zrake                                                                         Mjesečevo lice

Cijeće i zelenilo  Egalite

Cvijeće i zelenilo                                                          Egalite

Jesenja raskoš  Zelena milina

Jesenja raskoš                                                                         Zelena milina

Crveno i zeleno  Vode plave i duboke

Crveno i zeleno                                                                         Vode plave i duboke

Čudesne boje podvodnog svijeta  Mostovi povjerenja

Čudesne boje podvodnog svijeta                               Mostovi povjerenja

Portret podnošljive tegobe  Pahuljasti snovi

Portret posnišljive tegobe                                        Pahuljasti snovi

Kristalna rijeka  Miris jasmina i kamelija

Kristalna rijeka                                                                                    Miris jasmina i kamelija

Roze Arabeska  Žuti san

Roze arabeska                                                                                 Žuti san

Pismenije o Jeseni

 

Ponekad nas , malo češće nego smijemo to sebi dozvoliti, ljudi zadeveraju nekim svojim izjavama.

Evo , na primer mnogi kažu da ne vole jesen.

Kako ga boni nećete voljeti ?

Ili bilo koje godišnje doba!

Prvo iz eserncijalnih razloga.Da nije izmjene stađuna ne bi bilo ni nas.

Ljude izgleda nije briga za egzistenciju. Oni ciljaju kako ugodno provesti trenutak dva.

To nas dovodi do ličnih razloga.

Četvrtina svakog života obitava u jeseni. To nama znači ne voljeti sebe za svo to ljepotom bogato vrijeme.

Malo je previše ne voljeti sebe toliko. Zar ne?

Da malo zraknemu tu ljepoticu ,

JESEN

Prelijepo, umilno , zlaćano , feštavo godišnje doba .

Nećemo ga prljati uobičajenim osvrtima na insane ili hajvane. ne zaslužuje to.

Rijeke kola , pretrpane nasušnim , životu prijeko potrebnih bogatstava slijeva se u domove potrebitih. Poslije će doći i do većine insama , čak i do domova koji ne vole jesen.

Svi volimo slatko i slano , i ono što manje volimo. Moramo da jedemo.

Poneko se voli pokvasiti. Ne kišom boni ne bili. Nego probanjem raznih pecarskih proizvoda. Pecare u svakoj bašti , hoće da zalutaju u đardin. Ne damo. Tek kad produkt sazrije i debelo se isproba. Šta mislite promakne neka brlja i zaluta u đardin. Gluho bilo.

Godišnja doba se pobrinu da se ostvare Milodarja Boga Milostivog, a jesen je konačnica njihovog djelovanja.

Jesen je ugodna i blaga. Titrava i uzbibana. Prelijepa. Pada lišće zlatno, sve se stapa sa zalazećim suncem u jedan nestvarni kolaž koji nas opija i zavodi.

Mi kakvi smo, te razigrane boje pripisujemo magiji , Te , nestvarne čarobnice Žene i poželimo da se nikad ne mjenjaju. Ni žene , ni te jesenje boje . Da uvijek nose radost našim srcima .

Zamjeraju jeseni da nosi kišu i tmurne, nešto hladnije dane.

Šta će tek reći kada dođe bjelina snene zime.

Ima da se slede k'o baklavuica na minus četeres. Ili smokvica. Eto belaja. Mora se Mujo zvati na brojanje. Ono do dva'set pet. Ako pogriješi , a hoće, mahalaš je to, sve ponovo isponopve.

Kiša. Kapljica . Svaka kap je jedan život. Jedna radost. Ljubav.

A ta ljepota , to milodarje ne može nastati iz vedra neba. Moraju se stvoriti ti, plodonosni, budućim životom obilni oblaci. I oni su radi ljudi, kao i sve na ovom dunjaluku i univerzumu.

Ako dobro brojite, kiša i tmurni oblaci su samo povremeni . Mnogo je više jesenjih dana obasjanih suncem i ljubavlju nego vlagom.

Hladnije. Šta to znači?

Da li je to radi oblačenja koje krpice više?

Ne , mile naše. Nije.

Domovi su puni jesenjeg obilja, ljudi su sitiji i usporeniji. Ali nije vrijeme za pripremanje uslova za zimski san. Za spavanje. To nije za insane. Njima je nanijećeno ono najljepše. Vrijeme je za ljubav.

Milostiv je odredio da uvijek u svakokm vaktu bude vrijeme za ljubav. I svako godiišnje doba ima svoj način da nas zavede i uputi na ljubav. Bome i na vođenje ljubavi.

Kako’ voljet’ ako neš’ ono voljet. Valjda ne trebamo obašnjavati šta. Pitajte amebe i grlice, ako ste u dilemi. A može i paramecijume.

Jesen nas na ljubav navodi raskošem boja i plodova, kišom i hladnijim vremenom.

Tada poželite da imate nekoga, da se stisnete uz nju , zagrlite , milujete , mazite. I još svašta nešto.

To svašta nešto ostavljamo u privatnosti domova. Toplih od jeseni i ljubavi. Možda blagorodne jesenje noći ( a bome i dani) doneseu nove plodove, koji će u naše domove unijeti ciku i vrisku, i radovati nas krož život.

Mi se nisamo ni dotakli jeseni i njenih milodarja , a moramo prekinuti, da bi mogli uživati u jeseni kako dolikuje našim ljubama.

Molimo vas , Vi nastavite razmišljati o jesenjoj ljepoti i darovima tamo gdje mi stadosmo.

Frka Frkica – Šesta epizoda / Četvrti dio

Prije nego ode , bol rastanka i tuge joj maglom obavi mozak .

Da  vrišti ?

Nema smisla !

-Ovu poslijednju četerestinu je izvrištala i oplakala za čitav život.- tužno misli ona. A ne zna , još je dijete , koliko čovjek u sebi suza ima i koliko se može toga desiti , a da prethodni jauci , jecaji i suze nisu ni mala maca u odnosu na ono što može slijediti.

Da ga probudi , da mu kaže šta je sudba  njima dvoma njenim izborom spremila , od sutra pa ubuduće, samo će zakomplikovati i nove nerazume raditi. Zato mora otići od njega. Boli je žiivot , ali tako mora biti. Zna povrijediće ga više nego ijedna koju zna.  

Da kune ?

Koga i zašto.

Za sve su obadvoje krivi.Nije bitno ko je više ,a ko manje. Za svako  nisu se našli potrebno je dvoje jednake krivnje.

Da osuđuje?

Zašto. Ne mogu se aveti prošlosti vratiti ,  ukrotiti  i spengati i reći :

-Krivi ste !

Zna zaboliće ga , ali i oprostiće joj. A opet zna i njegovu časnost. Nikad više neće biti kao prije. Nikada oni neće biti par.

Njima nije bilo suđeno čak  ni ono mahalsko – dvoje se našlo pa se opet nije našlo. Oni su imali nesreću da se susreću i da se zavole , ali da ne pripadaju jedno drugom. Uvijek bi se nešto ispriječilo između njih. Pogrešan izbor, nepravi momenat, splet okolnosti . Ma mogao je to biti i lahorac koji je duvao u suprotnom smjeru od niihovih pitanja.  Uvijek će nešto stajati na putu njihovoj ljubavi , kao muhur rastanka , na kraju tućnog  ljubavnog pisma.

Jednostavno njima se nije dalo. Kao da se neko proklestvo ušunjalo među njih , i čim bi nešto po ljepoti krenulo, samo bi pogrešne strune zatitrale i ona je ostajala bez njega , nijemeći od tuge i bola. Uvijek se molila da im se bar jednom osmjehne sreća. Mislila je da ih tada ništa ne bi moglo razdvojiti.

Vidjevši  da je on snove prigrlio, polako sam se izvukla .U nekoj ljutnji i bijesu sve sam ponude na peškunu ispremještala.I ribizle , i rozakliju i baklavicu i tulumbu .I šal sam uplela. Sve sam pomiješala u neku nadrealnu  sliku . Pa onda pokušala osmisliti  neku konceptualnu instalaciju ,  neku sliku , poruku ostavila.

-Volim te mili , srce mi je slomljerno, moram te ostaviti , oprosti mi.

Napravila mu srce,od šala, ribizli i rozaklija. Malo  kičasto, ali iskreno, dječije. Uzela sam njegov upaljač, curvoasier nasula i jednu njegovu ciganku zapalila.

Popušila i ispila, ružicu viljuškom poderala .Ustala,upaljač u ruku sakrila, ruku srcu njegovom prinjela. Vidjela sam kako je njegovo srce zadrhtalo kao površina jezera kad ga lahorac iznenada napadne.

Znam, slikar je i poeta , razumjeće poruku . Otpetljaće zbrku koju je učinila. I neki inat je proradio u njoj Samo sam smokvicu , nedirnutu  na peškunu ostavila , kao žal za nebranjem.

 Nikad u životu ništa nije ukrala.Uzela sam njegov zlatni upaljač , sa ugraviranom djetelinom sa četiri lista. Ma šta uzela ; prisvojila ga  , ukrala. Htjela sam da imam nešto njegovo da me grije , tamo u daljini , i u  nekom drugom  stranom svijetu . Ali ostavih  mu kameju od žada , sa svojom slikom,   moj talisman da ga čuva od zla.

Tišina je bila takva kao da se neko sahranjuje. Ne , niko , nikad  neće moći sahraniti moju ljubav , ali sad  moram poči i ubiti njegovu . Zna neće moći . Niko ne može ubiti vječnu , bezuslovnu ljubav.Tiho se sagnula , nježno , u usne poljubila usnulog  , nesuđenog ljubavnika .

Čitavo vrijeme je imala nelagodan osjećaj da je neko posmatra. Zato sam suze sakrivala. Zato sam se kad je on zaspao,  pravila da spavaam .činilo mi se da sam čula prigušeni jecaj nekoga ko umjesto mene plače. Neki anđeo? Ne znam , ali bilo mi je lakše jer je neko dijelio moje suze.

Pođoh , ali se vrnuh i još jedan očajnički poljubac mu dala. On se nasmiješio i nastavio da sanja.Tiho samse ka kapiji iskrala.

Izlazim ja ,  a Luca pred mene .Zastanem u meni straha nema, jer za njega mjesta nema. Svo mjestoje bol uzela i gledam, ništa ne govorim. Luce me zagrli i pitam, iako zna:

– Šta sada malena moja, kamo bježiš?

Pomirljivo i i smireno , kao Dobri sliježem ramenima i  odgovaram :

-Idem u Vranje da se udam ,za sina čovjeka koji me silovao. Mito mi rekao ako se ne udam ubiće i Dobrog i brata mi. Šta ću , moram , nema mi druge.

 Luce me ubjeđuje da mi može pomoć. Sumanuto  skoro histerično niječem glavom:

-Nemoj molim te, ništa i niko  ne može pomoći .Mito je taki kad nešto kaže on to i uradi. I molim te , najljubaznije te molim, ništa Dobrom ne govori , da me ne bi tražio ili krivicu osjećao. Ili nešto nepromišljeno učinio. I bolje je ovako . Boljeće ga , ali će se on praviti da mu ništa nije i ponos njegov neće me tražiti.

I   nije me nikad tražio.Ne nije bio ponosan ili ljut.Samo je malo izubio povjerenje u mene  zato što nisam imala hrabrosti da mu kažem istinu.On bi već nešto smislio.A i sve je bilo gotovo.Ona je tuđa žena.U svetost braka ne treba barkati.

U strahu da Luce nešto ne uradi u ruke je dijete ljubim, ko majku svoju , suze mi navrše , htjedoh  da se istrgnem i   bježim. Luce mi ne da, zagrli me,  do auta ,ilicijskog me vodi. Posjeda me na zadnje sjedište ko princezu neku u bijeloj anteriji i njenom  srebrenom svilenom šalu,koji mi je umjesto onog srcastog moga  dala.

Kapu na glavu stavlja i motor pali.Gleda  u retrovizor, ja se pravim da spijem.Čujem je kako tiho sa motorom priča::

-Motoru tiše , to dijete umorno leglo je da spije,snovima nesreću mije. Vozi je  prvac malo  više Sedernika.

Pred kućom Mito sav na iglama čeka. Kćer mu Frka na usud docni. Ostavljajući me u autu prilazi mu i kaže:

– Ova će ti svadba nekažnjeno proći. Ne da dijete na tatku svoga, iako joj on nesreću sprema i život unoštava. Ali pazi se Mito , prneš li, pljuneš li ili se nakašlješ malo jače nego što mislim da je dozvoljeno Goli ti otok za vaskoliki život ne gine.

Bleki – Ah , ta plavet

maglu si rastjerala

došao sam ti mila

zoru smo potopili

u okean strašni

zarobljen

u našim čulima

i lome kičmu

našeg srama

nježno i svilenkasto

u nestašlucima proljeća

ah ta plavet

i ja

sitan i silan

lebdim na proplancima tvoga tijela

tvojom ljepotom oslobođen

u noći anđela

ah ta plavet

a

ti tašta

tanana i jaka

uzbibani mramor

mojim vjetrovima pokošena

uzdišeš

ah ta plavet

ou

mi

tangom uklješteni

svom snagom

beremo

edenske jabuke

 Aj ta plavet

 








Aj ta plavet