Debina individualna dubioza

Deba  jednom imao veliku dilemu o mogućnosti uvođenja limarenja u takarenje. Razmišljao i razmišljao ali ipak na kraju  odust'o.

Kaže; lim i takarenje ne idu pod ruku. Gdje si u tanježa vidio takarenja.

Žao nam zbog odustajanja  jer to Debi u pravilu  ne pristoji. Napose u izvjesnim pozicijama. A toliko se mučio i razmišljao.

Takođe nam je uskratio mogućnosti ubacivanja jedne nenadmašne blic filozofije u neke riječnike ili enciklopedije.

Mudrost je bila toliko kompresivna ,izvaljana i istucana emocijama i strastima da bi sigurno bila dostojna  mnogih antologija, jal’ književnosti, jal filozofije, ali u najmanju ruku astronomije.

Ako nije prevazišao Aristotela ,Nostradamusa i Dostojevskog, njegova poetika je sasvim sigurno vjerodostojnija od gluposti Dantea, Getea, Šekspira, Njegoša,Borhesa i drugih ubleha. Dobro ; oni su bili hadumi ili hadumice,poneki i tetkice, pa nije teško biti umniji i poetičniji od njih.

Limarenje  ima one minimum  tri i po najpoželjnije karateristike za takarenje: prešanje, kompresija,  valjanje i tucanje. Ima tu još mogućih opcija ali tri i po bi bile sasvim dovoljno. Ali ovo nismo još muhurali ,jer nismo pitali ni Jelene ni ostale ženske dijelove konzilija. Ipak se ovdje najviše o njihovoj svili i kadifi radi.

Poslije višemjesečne nesanice i prerispitivanja Deba je  ipak  odustao i limarenje prekrižio iz popisa istoznačnica  takarenja.

Kaže tandaro , ti tucao, valjo ili prešovao ne mereš ti njoj ni pera odbiti , a kamo l’ je stanjiti. Ona ti ko skočiguma ili neki perpetum mobile.

Što  više naliježeš na nju , pa joj opisane radnje opetuješ i opetuješ;  ona jača i raste sve više i više, i ne prestaje  dok ne implodira ili eksplodira. Šta ti Deba zna kako mu to funkcionira? Nije ni miner ni inženjer; ponajmanje ajnštajn ili neki stručnjak za fisiju.

Ni njima nije jasno kako nešto može  istovremeno i implodirati i eksplodirati . I to skoro u isto vrijeme.Maksimum par desetaka sekundi razlike; ali samo u onim akstremnim slučajevima kad prešanje, kompresija, valjanje i tucanje pomahnita i postane neodoljivo raznostrano. Ili kad je zgorelica u pitanju.

Deba to implodiranje i eksplodiranje svako malo osjeti na sebi.Kad implodira, njemu se sve neki biljezi pojave ko šljive pred kazan za rakiju.Kad ekaplodira isto ko da ga geleri grebu po leđima i ostave krvave pruge. Reko bi čovjek obeznanila se žena, pa ne zna šta radi.

Taki je svaki pametan insan. Postane hajvan.Žena ga smota i smunta, on se htio ne htio limarstvom bavi. Često mu njena rabota i na obraz iz čista mira zasjedne. Šta sve insan mora pretrpjeti da bi oluk napravio.

Za nevjerovati, za riplija je, kako se  ljepotica kao ptica feniks, eksplozijom ili implozijom svejedno je; ponovo  rađa .I   još milija, ljepša, bolja,  toplija i slasnija bivstuje. Onda takva  po mozgu; kojeg svaka  hablečina u tren zagubi; rovari i vlada.

Deba ,kakav  je nedokazan, sve  nešto misli  kako mu ta neka, za valjanje  od rođenja zrela mozgovne smicalice pravila. Nije mu jasno kako je njegova glavurda, više neki oveći cocin bubanj, mogla izaći iz onog grmića, malog majušnog a tanušnog. Nema veze što je majčin. Prvi miris u životu koji čiovjek udahne je miris đardina, kaže Dobri.

Natakarim ja đardin.Pored tolikih lijepih narodskih imena za paplicu malu,a nezasitu ,on izabro da je bašćom zove i to malo većom.A opet sve nekako ko da ima pravo.Moraću,kaže Deba sam sebi,malo više razmislit o imenima slatkice moje.

Kasnije , kad mu se glavurda izbalansirala sa onim bez mozgašem, on se ibretio kad onaj dole nešto radi , a mozak mu u isto vrijeme eksplodira ,kad onaj implodira. To mu nije imalo nikakve logike. Na te neke implozije i eksplozije, to vremenom uhavizo, iako nije razumio.Kako neki tako neki malen stvorić može u kosmičkom smislu remetiti logičke principe? Nelogičnica jedna draga.

Skonto on da mu to ko struje dejstvo dođe. Gdje god te struje strefi svog te potrese. Eto taj naučni princip elektriciteta i prvodnika i gromobrana shvata.

Zato on zabode svoj gromobran u prizemljenje i misli da je siguran. Viđu vraga, njega opet nešto hek posred mozga i sve mu vijuge poremeti. On usporen kakav je bio, stalno sve ponavlja, opet i opet i više od dvadeset puta, obnoć. Ono uvijek isti rezultat:

Ex capito, ex astris ex nihilo riknuta scientia poetica. Što će reći takari lud zbunjenog.

Fizički nikad problema nije imao ;to smo pročitali. Ali da skonta i shvati pogančerku nikad nije mogo. Ko će je skontat il’ shvatiti od čega je sazdana kad funkcionira na antigalaktičkom principu?!

Nema struje, a drma ko tri puta po trista osamdeset volti i sto wati. Ti je valjaš, kompresuješ, tucaš, bubaš, takariš, tandaraš (sada bi Deba nabrojao i objašnjavao njemu 130 znanih sinonima i još namjerno ispušteni koji pride), ali vremena se za to nema pa ga skratismo.

Daj ba Deba ,skrati , daj pouku; kad već o basnama pričaš.

On ni habera, već nastavlja. Ti sve činiš da joj se umiliš ,a ružica te strujom mlati. Nisam nikad čuo da šećer ima veze sa strujom. Nije baklavica , ni slatko ili pekmez da  joj se  onaj naš slunto umiljava.

On se tamo kofrči ,maltene te buba u prsa junačka, a ona ga samo tresne i on u bandak. Mora mu se il’ hitna zvati il’ vještaćko usta na usta davat. Nekad ni to, pa ni sajle dizaličke ne pomažu.

Jes'da je blesav ko da mozga nema; ali kako će u bandak pasti kad vidi tu rosnu antigalakticu. Umjesto da se ukruti i počasnu stražu antilogici živahnoj i raspjevanoj, joj mamo mamice, daje i daje, ako treba danima, on svako po sata – sat ,meita se igra.

I kakvu bi pouku izvoljevali kad se bezmogovni gromobran i antilogičnica i antigalaktica  u limarenju naduravat stanu.Tu pameti nikakve nema ,a opet mišterija i nauka živa.

Ukoliko smo se mimoišli u mišljenju , ondarake vi dajte pouku u ovoj našoj mozgalici.

Možda ste vi pametniji;nikad se ne zna.

Bleki – Jesenja elegija

Jesenja maglica









Zvuk tišine 

Noć milosti i sna

Vječna ljubav

Ledeni svijet

*

Preklinjem umilni zvuk saksofona

zarobljenog tišinom maglice beskraja

a jesenjom tugom stere

kišni asvalt uspomena

oplemenjenom od boli

ljepotom  tvojom

zaustavi vrijeme





Slobodom u  očima

usnulom ljepotom lebdiš

na valima nebeskih oceana

kradući muziku čežnje i plima

meni sretniku  snova

rastanaka i boja

dodirujući me mirisom djevičanskih ljubučica





ja Konj pognute glave

talasajući tango se sudbom

oplakujem onu krhku noć

kad skršilo se nebo tvoje

a dvije crne zmije iz očiju 

boje ljubavi i snova

kliznule na srce moje dračom i tugom

milujući  merhuma rođenog tvojom nutrinom

da  krvlju da mesom da  jecajem  

bez kože bez kostiju bez  suza  

tonem ka razmeđi ledenih svijetova

vječne ljubavi domu svome

Tatjana Lukić – Slovce Ljubve

 

još ga se nije zasitila kirka

ali on će se meni vratiti

 

on: jarećom kožom ogrnut

u kosi do pasa : on

 

mulj će ga meni izbaciti

zato oštrim škare

i pripravljam vrelu vodu

perje rastresam sanjiva

 

iz plitkih voda raci se izvlače

od jutra će pragu dopuzati

 

ali i on:napukla zuba

nokta pocrnjela

na oteklim očima i stidnim vašima

moj će se dragi

vratiti

 


												

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

Autor

Hajro Šabanadžović

lebdeci-dardin  evergreen-modra-rijeka

Lebdeći đardin                                                                              Evergreen Modra rijeka

zavodljiva-jesen  sjaj-druge

Zavodljiva jesen                                                                 Sjaj druge

    

Tanani povjetarac                                                           Umilna jesen

Vremeplovska premetaljka /Igrokaz 16.Oktobar/Listopad

 

Danas je ponedeljak, 16. oktobar/listopad  289. dan 2022 godine. Do kraja godine ostalo je još 76 dana.

Nažalost biva što valjda nikad nije. Ljeto polovinom oktobra.

A mi se upravo naštelili   da napišemo,onako po naški,po tabijatu:

Kako se dani tanje to postaje beternije. I vremenski i očevidno.

Počele su kiše ; one hladane dosadne jesenje kiše.Ne može čovjek nosa promoliti.

A ono jok. Upeko zvizdan i zamalo ne proglasiše pandemiju sunčanice.  Aha kad bi se zezali i maglu prodavali.

Tada skontamo, hajmo se fatat  lendohavizanja. Idemo tabiriti šta se to u kišnim danima nalik onim koji su kišili , dešavalo u  minulim vaktima , koji se neće vratiti.

I bolje je.

Za neke kažemo nikad se ne vratili i ne ponovili se.

Druga vremena su toliko zvjerinja da glava boli.

Da se možemo terminatora igrati sredili bi neke

stvari. Ali to je samo američka  , po običaju morbidna opsjena ,  koja nema veze sa stvarnošću i pameću.

A jopet mislimo   za ovo  ljetno vrijeme možemo kriviti Toplane.

Igraju sa sa danima , a oni ima se svete.

Ha toplane potpale željezariju , dani procvjetaju.

Toplane radi uštede privrnu dotok toplote, dani se slede.

Što bi poete rekle:

-Šta zna papak kad u Sarajevu počinju zimske igre.

U prevodu:

– Počinje kad počne , i to je to. Nema to papak u damarima.


												

Octavio Paz – Dva tijela

 
 

Dva tijela licem u lice,

ponekad su dva vala,

a noć je okean.

 

Dva tijela, licem u lice,

ponekad su dva kamena,

a noć je pustinja.

 

Dva tijela, licem u lice,

ponekad su korjenje

u noći spletena.

 

Dva tijela, licem u lice,

ponekad su noževi,

a noć  munja.

 

Dva tijela, licem u lice,

dvijee  zvijezde koje padaju

u prazno nebo.

 










												

Na današnji dan 16 Oktobar / Studeni

Danas je ponedeljak, 16. oktobar/listopad  289. dan 2023 godine. Do kraja godine ostalo je još 76 dana.

Nažalost biva što nikad nije. Ljeto polovinom oktobra.

A mi se upravo naštelili   da napišemo,onako po naški,po tabijatu:

Kako se dani tanje to postaje beternije. I vremenski i očevidno.

Počele su kiše ; one hladane dosadne jesenje kiše.Ne može čovjek nosa promoliti.

A ono jok. Upeko zvizdan i zamalo ne proglasiše pandemiju sunčanice.  Aha kad bi se zezali i maglu prodavali.

Tada skontamo, hajmo se fatat  lendohavizanja. Idemo tabiriti šta se to u kišnim danima nalik onim koji su kišili , dešavalo u  minulim vaktima , koji se neće vratiti.

I bolje je.

Za neke kažemo nikad se ne vratili i ne ponovili se.

Druga vremena su toliko zvjerinja da glava boli.

Da se možemo terminatora igrati sredili bi neke stvari. Ali to je samo američka  , po običaju morbidna opsjena ,  koja nema veze sa stvarnošću i pameću.

A jopet mislimo   za ovo  ljetno vrijeme možemo kriviti Toplane.

Igraju sa sa danima , a oni ima se svete.

Ha toplane upale željezariju , dani procvjetaju.

Toplane radi uštede privrnu dotok toplote, dani se slede.

Što bi poete rekle:

-Šta zna papak kad u Sarajevu počinju zimske igre.

U prevodu:

– Počinju kad počne , i to je to. Nema papak damare za to.

Danas nećemo kao obično vršiti redaljku po danima. Idemo mešetarit. Malo je interesantnije , ali nije pregledno. Dosadilo nam prepisivati i biti dosadni.

(1)

Ovi dana 11.oktobra prije hejbet godina Kristifor otkrio Ameriku i utro put inkvizitorskim konkvistadorima da pomore američke domoroce. Za Europljane su njihove vlasi bile relikvije: jedan skalp jedan dolar. Kome se žurilo plaćao je dva. Koliko je pržuna  sebi, Španjolcima  i Vatikanu zaradio ne može se u sve haber slikične novine svijeta natandariti.

Znači ovo nije na današnji dan, eli je relevantno u svakom slučaju.

(2)

Fransucka je nemilosrdna prema ženama ,na današnji dan prije tačno 223 godine pustiše oštricu na krhki vrat svoje kraljice,austrijanke Marije Antoanete.Marija Antoaneta je bila usamljena , nesretna žena u svijetu stranaca.Udali su je u petnaestoj godini.Od udaje je čekala sedam godina da konzumira brak.Što je mnogo mnogo je.

Dakle 1793. zbog izdaje pred oko 300.000 Parižana na giljotini pogubljena francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI i kćerka austrijske carice Marije Terezije. Tokom Francuske revolucije postala je omražena ličnost koja je gladnom narodu navodno poručila: “Ako nemate hleba, jedite kolače”.  Vrlo mudar savjet , a za zlo joj uzeli.

Ako je vjerovati anegdotama, možda je njakom bosancu u rodu.Majka joj je bila Marija Terezija, Mujina pajdašica.  iBila je jedno od šesnaestero njene djece.Produktivna kraljica bila.Tako i anegdota kazuje.Sve njene kćerke su se zvale Marije.Kažu; to je bila jedina sličnost među njenim kćerkama.

(3)

Današnji dan ali 18.10.  1663.se veže za rođenje Eugena Savojskog   ;jednog od vatikanskih krstaša ; pljačkaša,palikuća  i koljača.On je polovinom oktobra 1697 god. poharao Bosnu i sa sobom odveo 6o.ooo katolika.

(4)

1927.-god rođen Ginter Gras nacista. Takav je svijet; Naciste nagrađuju nobelovim nagradama. Uz to poznat je i kao zadnjičarski haver Salman Rušdija.

(5)

1940.-Njemačka okupaciona vlast ustanovila jevrejski geto u Varšavi.To je bio sabirni centar za poljske jevreje na putu ka tuširanju ciklonom B u gasnim kupatilima.Arijevsko/kršćanska milosrdnost i pedantnost na djelu.Da umalo zaboravismo 220 grama dnevno hrane po glavi stanovnika.što je mnogo mnogo je.Opet po arijevskim standardima.

(6)

1946.-Obješene vođe genocidne njemačke tvorevine trećeg rajha.Rajh maršel Herman Gering se ubio dan prije.Isto kao Milošević.Tako to rade kojači,u biti kukavice.

(1a)

Na jučerašnji dan 1989. se na drugi svijet preselio Danilo Kiš jedan od najboljih,ako ne i najbolji književni stvaralac sa ovih prostora.

Mansarda,Psalam 44.Bašta,pepeo,Rani jadi,Pešćanik,Grobnica za Borisa Davidovića,Čas anatomije i Enciklopedija mrtvih su mu osigurali ulaznicu za muzej besmrtnih.

Poetika i liričnost vrišteće  usamljenosti jedne  ličnosti , koja proživljava kolektivnu patnju i koja ne zna šta će sa tugom i boli.On je jednostavno prenosi na stranice i proslijeđuje čitaocu na sud.

(2b)

Na jučerašnji dan 1917. g. streljana Mata Hari holandska plesačica egzotičnih plesova i njemačka špijunke(?).

Francuze ljepota ne dira.(Slučaj Jovanke Orleanke i Marije Anroanete)

Malo poznata činjenica izbrisana iz historije:

7.

Na današnji dan 1949.god.Velika Britanija uz svesrdnu  pomoć SAD u krvi ugušila borbu  Grčkog naroda za svrgavanje monarjihe. U zapećak istorije su sklonjene genocidne radnje saveznika.

Na Zapadu ništa novo. I tada kao i ovih dana liju potoci krvavih kiša.

8.Za Bosnu veoma vedar dan, ali sutra.

17.10.1917. – Rodio se Mak Dizdar (1917.- 1971.) jedan od najvećih svjetskih pjesnika. Njegove zbirke pjesama  Kameni spavač i Modra rijeka predstavljaju vrhunac poetike, koja posuđuje glas nijemim i kamenim  svjedocima da pričaju priču  o dobroti i snenosti Bosne zemlje Božje milosti i njenog čovjeka koji kao da se pita :odakle ja ovde i čime ja to zaslužujem ovu ljepotu.A onda opet misli;ništa čudno, ja ,zemlja i ova mofra rijeka smo jedno te isto.

Ne volimo nekrologe živim ljudima davati, zato ova crtica. Nekada poslije ćemo malo zakšamlučiti i promuhabetiti koju s njim.

A sada nastavljamo regularno, po hroničarima:

1813.- Počela istorijska Bitka naroda kod Lajpciga u kojoj su snage 6. antinapoleonovske koalicije porazile Napoleonove trupe i prisilile ga da se 19. oktobra povuče preko Rajne.

1846.-Prvi put izveden veći operativan zahvat pod narkozom. Američki hirurg Džon Voren upotrebio etar kao anesteziju prilikom uklanjanja tumora pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.

1854.- Rođen  engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld, najizrazitiji zagovornik larpurlartizma u engleskoj književnosti druge polovine 19. veka. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo se dvogodišnjom kaznom zatvora zbog homoseksualizma. Umro u Parizu 1900. u bedi i nemilosti.

-Taj izraz larpurlartizam dobar za iščašiti jezik, zato se rijetko upotrebljava. Larpurlartizam (od francuskog “l'art pour l'art”; umjetnost radi umjetnosti), je estetski smjer zasnovan na tezi da su stil i umjetnička djela sama sebi svrha i da ne trebaju objašnjenja ili pravila.

Pojam i naziv prvi je put upotrijebio Theophile Gautier 1835. u Francuskoj da bi označio umjetnost oslobođenu od vjerskih i etičkih stega, a kao reakciju na građanski utilitarizam.

1886.-Rođen izraelski državnik David Ben Gurion, jedan od lidera pokreta za stvaranje jevrejske države, prvi premijer od 1948. do 1953. i od 1955. do 1963.

-Nacista i fašista po efektima cionizma.

1888.-Rođen američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderne američke drame, prvi američki dramski pisac dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936.

-Nije ništa u rodu Rajanu O’ Nilu , prema povjerljivim izvorima bliskim Holivudu.

1927.-Rođen Ginter Gras, jedan od najznačajnijih nemačkih književnika 20. veka, svetsku slavu stekao prvim romanom “Limeni doboš”, oštar polemičar i društveni kritičar.

1946.-Osnovana Organizacija za hranu i poljoprivredu UN, FAO, sa osnovnim ciljem da podigne nivo ishrane i poboljšanja životnog standarda. 1979. taj datum ustanovljen kao Svetski dan hrane.

– Najviše nafake od FAO imaju humanitarcio Fao. Vrlo malo pomoći stiže do ugroženih, gladnih i bolesnih.

1946.-Na osnovu presude Međunarodnog suda za ratne zločine u Nirnbergu izvršena smrtna kazna vešanjem 9 nemačkih nacističkih vođa, među kojima su bili i šef diplomatije Joahim fon Ribentrop i načelnik štaba Vrhovne komande nemačke vojske Vilhelm Kajtel.

1959.-Umro Džordž Maršal, šef Generalštaba vojske SAD u Drugom svetskom ratu, jedan od inicijatora programa za obnovu posleratne Evrope koji je po njemu nazvan “Maršalov plan”. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953.
-Najveći tal evropske  obnove uzele Maršalove talđije.

1964.- Kina izvela prvu eksploziju atomske bombe i postala peta zemlja koja raspolaže nuklearnim oružjem.

1973.- Državni sekretar SAD Henri Kisindžer i severnovijetnamski političar Le Duk To dobili Nobelovu nagradu za mir za uspešno okončane mirovne pregovore. Le Duk To odbio da primi nagradu.

-Suludo. Nobelovu nagradu   državnom sekretaru genocidno.fašističke-terorističke tvorevine SAD.

1978.- Poljski kardinal Karol Vojtila izabran za 264. poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, koji je potom uzeo ime Jovan Pavle II.

-papisa Ivana mu je uzor.

1981.-Umro izraelski general i ministar odbrane Moše Dajan, koji je zaslužan za uspeh u izraelsko-arapskom ratu 1967, kada je Izrael za 6 dana osvojio Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan.

-On nije dobio Nobelovu nagradu. Bilo bi previše cionista sa tom nagradom.

1982.- Umro italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan “tenorom epohe”. Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu, stekao veliku popularnost i priznanje kritike.

1994.-Crnački anglikanski biskup Johanesburga Dezmond Tutu dobio Nobelovu nagradu za mir kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli dobio Nobelovu nagradu za mir 1960.

1996.-Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo 78, ranjeno više od 100 ljudi u stampedu nastalom posle pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.

-Biti sportski navijač, posebice fudbalski je uvijek bilo opasno, vrlo često i smrtonosno zanimanje.

1998.-Pod pritiskom međunarodne zajednice jedinice Vojske Jugoslavije na Kosovu počele povlačenje u matične garnizone, ali sukobi manjeg intenziteta srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca nastavljeni.

-Već tada je bilo sasvim izvjesno da sve miriše na Kosovo Republiku.

Bosna zemlja Božije milosti – Galerijau 08 29

Autor

Hajro Šabanadžović

zavjesa-od-velova-ii   cvijetna-refleksija-ii

Zavjesa od velova II                                                          Cvijetna refleksija II

prozracno-i-cvijetno-ii   neobican-san

Prozračno i cvijetno II                                                   Neobičan san

nevinost-i-strast  cvijetni-san

Nevinost i strast                                                                      Cvijetni san

jesenji-velovi  zimska-noc-punog-mjeseca

Jesenji velovi                                                                                Zimska noć punog mjeseca

svijetlija-strana-prirode  magla-nad-crvenim-krajolikom

Svijetlija strana prirode                                               Magla nad crvenim krajolikom