Danas mi ponovo pada na pamet,
posle četrdeset godina,
usred popodneva.
Gde li je zalutala
ona pohabana knjiga
koju mi je onda dala?
Patos rečenica,
koje je njena nemirna ruka
podvukla crveno?
Rani radovi-
niko živ nije znao za to
onda, u Nemačkoj.
Siva je bila prašina
pedesetih godina.
Letnje pege
usred zime,
dirljivo nestrpljenje.
Pre mnogo godina
neko mi reče,
ne znam ko, pre mnogo godina,
telefonom, usput,
da se ubila.
Ništa ne podseća na nju
ove tople srede
u maju, danas, čak ni
raščitana knjiga.