Raymond Carver – Louise

U susjednoj prikolici
žena se okomljuje na curicu po imenu Louise.
Zar ti nisam rekla, blesavice, da ova vrata držiš zatvorena?
Isuse, zima je!
Hoćeš ti platiti račun za struju?
Obriši noge, zaboga!
Što ću s tobom, Louise?
I tako od jutra do večeri.
Danas su obje vani
i razgrću rublje.
Pozdravi ovog gospodina.
Louise!
Ovo je Louise! Kaže žena
i potegne malenu.
Mačka joj pojela jezik, zaključuje.
Ali Louise ima štipalice u ustima
i ruke pune mokre posteljine.
Puvuče žicu naniže
i zadrži je vratom
dok ne prebaci košulju, ali žica
se opusti i katapultira joj košulju
na glavu. Louise se sagne
i odskoči unatrag,
što dalje od te spodobe
s naizgled ljudskim obličjem.