Oni jašu – Sjećanja – Ljiljanu / Bijahu to prelijepa, nevina vremena

https://youtu.be/ptQg8EyPtzw

Djevojka purpurnih snova

 

Usnula ljubav

 

Nada

 

Prazan halvat odraz u prozoru

 

Našoj braći Ciganima i ostalim Romima sretnu i berićetnu Vasilicu od srca želimo.

Povodom blagdana osjetili smo se ponukanim da i mi damo svoj udio u četvorodnevnom feštanju.

 

( Crtica iz romana  Oni jašu a Mojsije harmonike baca)

(Bilo je to vrijeme ruža…kad smo prvo cvijeće brali  . Bio je to svijet  stvoren radi nas…  Eh ti Indexi , uvijek rovare po malom mozgu.)

Jedared uzeo Mojsije  go'šnji. Uzela Zlata pola godišnjeg. Ona nešto malo starija bila, a on pripravnik . Mislili se malo osamiti, da Mojsije pošteno odradi pripravničke ispite. Hejbet njih . I šta ti mi znamo , jošten nešto svašta raditi. Možda mu je to je'no te isto. Ali samo ono što je ljucki i što priliči, kao na primjer  kada golubica i golub ostanu sami na osami, a nešto ih zasvrbi. Tada oni nisu krivi za svoja djela i  što perje leti na sve strane. Jok, nipošto. Krivi preci što su ih take rodili. Čista genetika , a bome i priroda.

Dobar plan, ali imo jednu falinku. ( Mahalsku.)

Zlata se povjerila Leli Jeli Jeleni. Ona Herci.

Herco Omi, Oma Kosi, Kosa Frki.

Frka Debi, Deba Baška Baši, Baška Baša onoj svojoj najnovijoj  raspušćenici , ona – ja kome će nego  Lenjem.

Ovom bilo mrsko dalje vehtu novost širiti. Samo uzo megafon, stao na vrh zidina Bijele oliti žute tabije , ća ga on znan ,  njemu sve boje iste . Nije bio daltonista. Jok.  Nego mu lenjo bilo misliti koja je boja koje boje ;  rokno topom i kuiso:

– Biće vino piju age sarajlije , mezetluke  Zlata sprema . Biče dobrog svježeg  mesa, garant . Vakog  i nakog. I roštiljanja, vakog i nakog. Kod Mojsija na dnu Bjelava.

A’ mahala ko mahala. Po čaršije je očas znalo da se dobri akšamluci kod Mojsija spremaju. Dođoše skoro svi.

Njima pozivnice u principu nisu ništa značile. Za muziku i mezetluke se da lahko  srediti.

Jedino Dobrog niđe . Jazuk .  Još jedna falinka . (Lutajuća i nevjerna.)

U to doba Dobri nešto sa nekom Vesnom  iz jedne od Avdinih ulica  , na drugom parnom  broju ,  podno Gorice , se finio i šaretio.  Djevojka aman ciganka , čak i sefardske pjesme pojila ko Zlata. I gitaru dobro prebirala i još štošta vezla.

Prvi dan Dobri ne dođe. Neko uvaljo ublehe mahali . Nije bio sa Vesnom iako je kreno njoj.  Jadna Vesna ,  magla joj um safatala . Ali po baksuzluku umjesto nje  slučajno sreo Ljilju sa Marin dvora i sa njom zaglavinjo kod rođaka joj  i svoj ahbaba  Ibre Piljka   i njegove vesele jatagan  čerge.

Kad peh hoće on se ne da zaustaviti, samo se lomata i mreže plete oko pehli insana. A taki vam je Dobri sa ljepot ženama bio . Peh do peha. Baksuz pa baksuz , da većeg na dunjaluku nije bilo. Pođe onoj , smota ga ova. Ode od ove uhvati ga ona. Ma , nije kreno a potonja ga jami . Joj  pehli insana i belejli žena oko njega , ljudi mili. Za nevjerovat.

Cigani ko i mahalaši , samo im treba razlog za slavlje. Nekada ni on. Namah zasjednu i iz čista mira nešto slave.Tako ih život naučio. Nikad se ne zna, koji ih belaj sutra , neštedimice  iz zasjede , mere zaskočiti i satrati .

Ehej romalen – tara'buka mali od tarabuka  ; došo Ljiljin mili i dragi u švrakin čergeraj, slavnu Jatagan ma'lu , pa hajd ti sada ne slavi i ne tandaraj. Tandaranje vako i nako se razgodilo na sedam dana.

Zaključali Ljilju i Dobrog u jedan halvatić.  Kroz mali pendžer im hranu i tekućine doturaju, da ne pobjegnu. Prisnila im se ciganska svadbu. Ibro i njegovi se vesele  i provode . Kako ne bi , samo bo'ca fali  da se ugovori belaj svadba. Joj , opšti takeraj.

A zaključani ? Djeca, ko djeca . Mila i draga , a prelijepa . Falinka treća.  ( Nevjernička . Srdašca im nježna i milosna al nevjerna. ) U  halvatiću se  ne  dosađuju. Ne pada im na pamet . Sve i da nisu mislili, igraju se grlica.

Šesti dan blagdana , slavlje i slavljenici malo posustali. Zaboravili šta slave . Poneko se baildiso , a poneko i nije. Oni što su se baildisali , ti se ubebali , drijemaju i ništa ne znaju i ništa ne mogu. Oni  drugi, šta će, nego gradivo obnavljat. Ma kakvi školsko ! Nego ono što ga cigani uz ćemane  i ples najviše vole. Znali i oni onu latinsku: Ponavljanje je majka svih znanja. 

Daklen ,  šestog dana neznanja ko i šta s kim , anđelak mili , jedna prelijepa , ljuborodna  mala cigančica ključ od halvata ukrala i rođaki  Ljilji kroz  penđer  proturila.

Ljilja u nedoumici: za tijelo i ten  bolje se igrati grlica, za dušu ,  istina i sloboda melem. Srcem dobrim misli ,  takariš danas tijelo, duša je preča, a tijelo je lako nadolmiti. Uglavnom. Zna i njoj ni Dobrom nije vrijeme za bukagija. I još istinu  zna ; njima nije suđeno. Već nauk vidjelice naučila.

Oni kroz prozor,  u prvi taksi ,  pravac Bjelave  . Tek tada , zajednički, ono ko iskreno , skontali da su mogli odavno kroz prozor noge se igrati. Sada ih mrzilo  bježat kroz vrata , zbog ukradenih ključeva, da anđelak ne nagraiše. I prave se da ne znaju , šta im je pamet smutilo.

Namjeravali obići njegovu obiteljsku kuću; prazna zvjera , nema mu staraca i oni na morju ko Mojsijevi .  Valja im jastuke, šiltete i dušeke prozračiti i presložiti.  Rekli mu roditelji svaki čas . Nema mu druge . Baš su pehli insani , uvaljuju se u novi takarli belaj .

Skoro depresivno ( ono ko fol ) se pogledaju , smješkaju i  sliježu ramenima :
– A ća mu ga mereš. Roditelji se moraju slušati, sad pa sad …

A ponekad zaborave da Suđaja pomno prati onu mahalsku pamet:
– Dvoje se nađu pa se poslije ne nađu .
I pravedno sudi. E neka im. Hoće oni pametovati.

Eh, Umo  , prelijepa Umeja , gdje si sad ?

( Tako je Ljiljani po rođenju upisano ime.)

 


















											
Bookmark the permalink.

Komentariši