nećeš me od tijela odvratiti
te drgosti koju htjede nagrditi negrljenjem
od koje si ruje u svoje skute sklanjao
ne pominji tmice plodne nesanice
pred kojima putenost ima uzmicati
misliš da ću tebi povjerovati
tvom nehaju za sve što mili
podno lomna isposničkog trona
pljuckaj dalje svoje srdžbe sam
ljuljuškaj se majčin sine
u tom krilu što si spravi
od suza za sisom i toplim poprsjem
-skloništem od opasnog daška
nije me briga napreži se
možda ćeš si poljubac odista
u snu utisnuti
samuj sam!
ako nećeš nimfe da namami na te
i na tvoja drška zarivanja u se
mini mimo mene
rasplini se kao moran san