Eto tako
ti misliš da me bole boli
beganja tvog
kada nisi mogla hraniti ptice
što sa mnom plakahu na prozorima našim
one davne zime
kada nisi mogla milovati ptice i pahulje
što tugovahu na doksatima naše ljubavi
opraštajući se od tebe
Anđelu moj
kad ponoćka svijet milovaše
a meni srce trgaše
i ne znaš
sve je isto
ne nikako ne znaš
ništa se ne mijenja
za tobom
osjećaji ostaju sa pticama i pahuljama tvojim
a lepršaju
putima trnovitim
kuda hodi ljubav moja
i molitva na usnama
Bože Mili spasi je od zla