Čekam.
Šuti.
Čekam .
Šuti,
Očekivala sam nastavak.Sedam dana – šuti.
Idem ga naljepit, ko bebica zvečku.
Nazovem ga.
Eh,pitaćete odakle mi telefon.
Oglasio čovo da mu treba saradnica.
-Dobar veče.
-Dobar veče.Izvolite ga.
Joj kretena, ali glas mu po mojoj volji, promukao ali nježno razumljiv.
Prešuti.
A možda je neki nepismeni jado,pa se u njegovoj vukoderini tako avazi sa ženama.
Zašto po mojoj volji?
Jednostavno ne volim slušati muškarce da zbore.
Mnogo ga tupe i prave se važni.
Hajd to mogu pregrmiti,ni po jada.
Ali što mogu pametovati?
Rekli bi ljudi svaki od njih ,najmanje Sokrat.
A kompleksaši manje vrijednosti,ha se isprečiš ispred njih.
-Ja po oglasu.
-Kojem oglasu?
Vidim ja hablečina.Ne mre pamtiti ni svoj oglas.
-Za saradnicu.
-Koju saradnicu.
-Saradnica za saradnju.
-Što će mi saradnica.
-Tako mi rekli u birovu.
-Kojem „birovh“, da nije slučajno „burov“ u pitanju.
Rekoh li ja pametni moraju pokazati svoj um.
-Birov za posa.
-Aba zo.
-Znaš li slikati.
-Ne ja.Ni slučajno.
-Ne pada mi napamet.Takva saradnica. Čuj saradnica, a ne zna slikat.
-Hajd…
-Nemoj reći zdravo.Nego znaš li čistiti?
-Štttta?
-Ma sve.Valjda čistiš po kući.
Trebala mi lova, malo dekintirana,mnogo mi duguju za radove,šta ću odvalim.
-Ja sam profesionalna spremačica.I preko mrtvih leševe ako treba gaziti.
-Dobila si poso.Vidim ja pametna si ti.Normalno, gdje si vidjela da se gazi prkeo živih leševa.
I hek slušalicu.
-Hud ili lud nema treće.
A u pravu je.Imam ja pravo.Gdje sam vidjela da se gazi preko živih leševa?
Nigdje.Ali nisam vidjela ni da se gazi preko mrtvih leševa.Samo ih zakopaju.
A ne znam ,što me bar ne pita za ime.
Nisam ni ja njega , ali ja sam dama.
Dame biraju.
Joj, jesam dobro izabrala,postadoh higijeničarka.
Krah trećeg dijela.