Miroslav Antić – Kiša

 

Kiša…

Kiša…

Krupna kiša…

Sva su mokra leđa krova.

Treba uzeti na nišan gorak šapat jasenova.

 

Kad na usnu i u šaku kane tuga u razdanja,

mudrost je u sivom mraku naći zlatne prste granja.

 

Kiša…

Kiša bičevima krovove pretukla riđe.

Samo jedna sreća ima.

Noćas treba da naiđe.


											
Bookmark the permalink.

Komentariši