Pod prozor mi više ne dolazi,
prestala sam davno da te volim.
Zalud travu zelenu ne gazi
i ne plači iako te boli.
Tvoja patnja kao nož me seče,
do lepote moje što ti stalo?
Što me mirnu ostaviti nećeš,
zašto ti je srce uzdrhtalo?
Zalud patiš, tvoja biti neću,
ne ljubim te, nit volim ikoga.
Žalim tvoju izgubljenu sreću,
odlazi mi od prozora moga.
Zaboravi da sam bila tvoja
i da sam te volela bezumno.
Idi, umrla je ljubav moja.
Zašto mučiš sebe nerazumno?