Čuo Oma za nečuven ulet ,poželio da iskuša Dobrog u nekoj prilici gdje će on imati kontrolu nad situacijom,nikako da mu se posreći
Jednom on i Oma bili u posjeti jednoj u bolnici.Kosi iznenada pozlilo.Ništa opasno , kažu hećimi. Kad ono tako kažu nika ne izađe na dobro. Ako kažu nije loše ili nije najbolje, to se nekako pregrmi. Alu kad žau nita opasno ili neko bude natakaren pa rikne, ili neku opasnu boljku prihevto i samo natandaren bude. Riknjavae neminovus poetica garantus.
Vidi one žuju,jes’ dobra, poješću joj nešto ko sogan dolmu,samo se uvali. Dobri prišao i pita:
Gospođice,da li vi to mene čekate.Da imam ružu sada bih vam je poklonio za današnji dan, a sebe i buket za uvijek, kaže Prever.
Borka, tako joj ime bilo ,se slatko nasmijala i poklonila mu sebe taj isti dan. Poslije tog dana se nikad više nisu vidjeli. Bila u posjeti mužu, pa se sutradan vratila kući, na istok. Dobri je bio istinski đentlmen. Nikad je nije potražio jer je u nevekat skonto da je udata.
Da je Deba za to znao rekao bi:
-Joj ,blentovije ljudi moji.Šta ima ako je tuđa žena.Ja bih vala natakario i da tri muža ima.
Kako tri muža ,okle ti to. Kad mogu ovi hadumi iz „islamske zajednice“ šteliti hanefijski šerijat, zašto ja ne bi dao ženama pravo da imaju tri čo'eka. To mu je prirodnije.
To su bila vremena neoprezne mladosti? Ponekad se jednostavno imalo sreće.
Drugi put bili na sahrani jednom komšiji. Neki profesor Simo Počuća, naš komšija ,umro mlad ni četeres. Nije loš bio, ali se volio”šaliti”.
Nešto ko :vidi mi novih cipela ili čarapa pa se uhvati za međunožje i podigne pantalone.Ili vidi što se nebo naguzilo, što je jabuka rodila, pa opet za međunožje u dizanje pantala. Jal’,peder, jal'blentovija , jal’ nedostatak smisla za humor, nismo uhavizali, prerano skino ruke sa međunožja.
Roditelji nas potjerali na sahranu.Mi ne bi. Tada nismo imali respekta prema smrti. Sada imamo. Ne radi nas, već radi tolike mladosti i nevinosti što je pobijena i nestala.
Ali Dobrom se posrećilo. Zato on uvijek govorio:
U svakom zlu nekom hrli sreća.
-Pas ga jebo, najćešće je to bio on.- uvjek bi Mojsije govorio.
Sahrana gotova. Lenji progovara, još se nije sasvim ulenjio, još se pomalo batrgo. Vala sad bi trebo Simo da ustane i uhvati se za međunožje i kaže, onako šeretski:
„Uh,ljudi moji jes’ me nebo naguzilo.“
Oma povukao Dobrog za ruku i šapće mu: Vidi onu,joj,jes…
Mojsije ga šuta nogom u međunožje i kaže mu šuti ćafire, ni jedne, groblje je, sveto mjesto.
Dobri zastao, oči mu trepere ko farovi na izlasku iz tunela i lebdeći ode.
Oma je opet imao svoj ulet:
-Jesi dobra ko bedevija, da nisam gadljiv pojo bi ti govno k'o sogandolmu.
Uvijek se čudio kako mu ni jednom u životu nije ulet nije uspio.
Njemu to bila glavna šala. Čim vidi žensku, a on svoju uletnu rečenicu. Ne zna se šta ga više oduševljavalo, ulet ili noga.
Ponoć punog mjeseca.
Preskočićemo. To je druga priča, nije joj ovdje mjesto.
Deba ti pokupio fazon pa ga i on počeo primjenjivati:
-Ja nisam gadljiv ko Oma , ali pojo bi ti govno ko ćevapćić.
Nema veze dali cura zna Omu ili je gadljiva. On htio i kopirati Omu i biti orginalan. I jedan jedini put mu upalila ta fora. Toliko je bio oduševljen ,da je žensku kod koje je upalila namah oženio.
Ženska je bila gadljiva i od tog ”udrvaranja” joj se povraćalo, ali je toliko bila zatelebana u Debu , pa je sve pregrmila da bude u njegovom društvu. Osim toga sve joj se drugarice poudale,a nju pride svrbilo je ko gubavca šuga da lijeka nije nalazila ,a i vrijeme za udaju i njoj bilo.
Nikad im se nije posrećilo da imaju djece. Za priču nije bitan razlog, a bila su dva. Ako ikad stignemo, možda vam ispričamo, ako ne nikome ništa , skontajte sami.
„Za moj gušt onu aj , jesen dođe jabuke i kruške zriju mene babo ćera u armiju.“
Dosadilo Mojsiju da ga Deba moli da mu odsvira onu armisjku o jeseni i voćkama, dugo nije kupovao harmoniku i stakao duševni mir.
Znao Mojsije kao i Oma, najebaće Deba u armiji, ko neka stvar nad roštiljem, kada se radi provjere straha, nad njim stavlja. Žao mu Debe , iako,ko to zna, možda je i zaslužio.
A njemu se o armiji nije svirala iz osobnih razloga. jendiom je imao neku lijevu harmoniku koja je bila šuplja na lijeb+voj strani , odmah do basova, Ta mu najduže potrajala i obarabatila mu uho. Kako je volio natezati i heknjavati basove sa velikih visina , ovi mu se os vetili. Kad bi sviro promaju bi mu na lijevo uho navraćali. Promaja se udomaćila i skroz mu potisnula i produvala bubnjiće. Posto gluhač i totalitaris nesposoban za narodnu armiju.
Krio to od raje , ko zmija noge. samo Zlati srce otvorio.Po običaju Zlata nije mogla labrnju kapijati. I tako Zlata samo leli Jeli Jeleni u povjerenju iskanta Mojsijev hal. Ova Herci, Herco Debi deba dalje … Kada je došlo do Lenjeg ovaj obrazli nije volio širit priče od uha do uha. Uzeo megafon , popeo se na Begovu džamiju i kuisao:
-Mojsije neće Debi da zasvira – jabuke i kruške zriju , mene draga ćera u armiju iz ljubomore – njega armija neće u svoihe redove . Okraćo za pola sluha. Ovo što ste čuli – na jedno ušlo na drugo izašlo i nikom ni jene.
Začudo čaršija nikad ni jedne nije progovorila o tome. I niko nije skužio da Mojsije nije otišo u armiju.
Jednom se Deba napio i zaplakao. Nije njemu zaplakat ko u nos olovku zagurati. Kad nespreman u školu dođe, a mastavnik ga pozove na tablu, on se sgne ispalo mu nešto pa hek olovkom posred nosa.Krv kao iz česme. Natavnik direktoru, direktor kuči,on u nečiju bašti međ zelene voćke zaroni. I tako pola godine svaki dan.
Poslije se nije moro bubati olovkom. Bilo je dovoljno da ga nastavnik prozove,on se nategne , prne i krv mu na hojdanu kapa ko mjesečnica. Krenulo ga , ni šta više od sedmog razreda nije učio Stalnmo ga slali kući. Manje više neocjenjen bio , pa mu na kraju godine svi nastavnici iz sađaljenja dvojke poklanjali. Do te eureke se jadnik mučio. Živaca zere nije imao,sve ga nešto vabilo napolju. ond aprodiso. Uzročno posljedično zaplatile bašče na Bjelavama sve do jedne , osim Mojsijeve. U njegovoj sve voćke podivljale ha su saznale da Mojsije nikad za armiju sazrijet neće.
Ako bi kiša pojaka padala,on bi se nalaktio guz u vazduh pa prdio,i prdio i brojao.Jednom je kaže došao do broja 321 ,ali ga sestra u nogom u guzicu heknula,ali smrad nije prekinula.Soba se dobrano nafajtala.Šut ga toliko zabolilo i neku kost,valjda trtičnu poremetila,da više nikad nije smio ni vjetrić pustiti.Ako pusti, danima je morao ledene obloge stavljati.
Onda je našao novu zabavu, naučio se podrugivati.Kad bi se na Bjelavama podrignuo čulo se u drugoj gimnaziji, ponekad do malog parka i glavnih supova.
Mnogo ženskih ga nogiralo zbog podrigivanja.Nije on to namjeno činio.Njemu to neka ovisnost bila.On krvnički podrigne usred plesne sale,kina,diska,na ulici ;nije bitno.Simpatičan,nestašan i zabavan bio.Nije da ga ženske nisu išle.Išle ga one,ali ga zbog podrugivanja ostavljale.Njemu to smiješno bilo.I podrugivanje i noga.To potvrđivalo njegovu teoriju:
Dvoje se našlo,pa se poslije nije našlo.
Nije bitno da li ga djevojka za ruke drži ili ga grli i ljubi,on ili lavlje podrugivanje,ili gorilinu ,svinjsku,bikovsko,,bizonovo,jeklenje podrugivanje on samo glasove ispušta.Ženska nogu Debi.Mnogo ženski dođe.Još više ženskih ode.Nje,u to normalno.Žensko dođe ,pa ode.Ali podrugivanje osta.Nikad ga podrugivanje nije iznevjerilo.Do jednom.Zapravo on iznevjerio podrugivanje.
Recimo odvede neka nova da ga upozna sa roditeljima.Sve teče u redu,Deba provaljuje,pravo,ekonomiju kad je rapoloženiji i medicinu studira.Nikada neki inženjerski
faks ni za živu glavu,odmah bi ga prokužili.On nije znao koliko pertli na cipelama ima.
Kaže on sebi:
Kundure imaju od nula do šeset šest rupa.Vidi se đavoljska rabota,Po Ivančici još jedan broj i jazuk.I kako ćeš ti znati koliko vezica u njih treba turiti.
Zbog takijeh problema uvijek nosio kundure bez pertlanja.Znao i po neku pametnu svakome viknut.Roditelje se počnu zaljubljivati u budućeg zeta,sve ga hvale, a hvale i kćerku. Tvrde pazar.
Odjednom Deba ničnim izazvan počne podrugivat, prvo ko jež,pa ko zec,puh,lane,janje i tako dok ne dođe do bika,bizona,lava,tigra i slona.
Otac djevojčin brže u sobu po pištoj ili pušku.Prepo se životinja što iz debe sukljaju.Ako nikakvog drugog oružja nema, trk pa u šupu po vile,pa na do malopređašnjeg zeta. .Ovaj se ibreti šta čovjeku bi,do sekundu prije sasvim normalan bio.I normalno noga.
Neke su ga stvarno zaboljele.Ali pomoći nije bilo.Niko ne zna zašto se nikad, ama baš nikad u prisustvu kolegija nije podrignuo.U vojsci se izliječio od podrugivanja. Poslije nje,n ikad više mu nije palo na pamet da se podrigne. Niko njega uštrojio ili uškropio, on sam sebe natjerao na to. jednim potezom. I cigani pjevali o tome. Ptice nisu. Nisu vidjele šta se desilo. Bila sezona parenja. Letjelo perje na sve strane.