Poezija, koju površni ljudi i neznalice odbacuju, jeste želja da se iznađe ono što je izvrsno i da se to što je nađeno iskaže ili napiše. Ta želja proizilazi od Boga, i data je, kako ja mislim, samo malom broju ljudi pri rođenju; budući da je ona čudesna, pesnici su uvek bili retki.
Ono što iz ove želje nastaje, veličanstveno je: ona može prisiliti duh da priča, da izmišlja neobične i nečuvene stvari, da ono što je izmišljeno sredi na izvestan način, pa da onda taj red ulepša neobičnim spajanjem reči i misli, a da istinu prekrije plaštom izmišljenog i prekrasnog. Osim toga, ako invencija to traži, može naoružati kraljeve, voditi ih u rat, izvesti brodove iz pristaništa, opisati nebo, zemlju i more, ukrasiti devojke vencima i cvećem, odrediti ljudska dela prema njihovim vrednostima, podsticati trome, oživeti lenje, kočiti odvažne, bacati u okove krivce, valjane ljude istaći zasluženom pohvalom i stvarati druge stvari te vrste; a ako neko od onih koje je taj zanos obuzeo ne uradi to u potpunosti, taj, po mom mišljenju, nije pesnik koji zaslužuje pohvalu…
/ Iz knjige Geneaolgije paganskih bogova /