Там шли два брата
Там шли, шли, два брата
С турецкого фронта,
С турецкого фронта домой.
Лишь только переступили
Мы польскую границу,
Ударил поляк три раза.
Ударил, ударил,
Он в грудь меня поранил,
Болят мои раночки, болят.
Одна нарывает,
Другая заживает,
От третьей я должен умереть.
А дома детишки,
Жанёнка молодая
Всё ждёт не дождётся меня.
Сестрица родная,
Дай чистой мне бумаги,
Родным я письмо напишу.
Отец прочитает,
А мать того не знает-
У сына нет правой руки.
Детишки возроснуть,
У матери спросют:
“А где же отец наш родной?”
А мать отвернется,
Слезами зальется:
“Убит на турецкой войне.”
Там шли, шли, два брата
С турецкого фронта,
С турецкого фронта домой.
[Но пусть поджидает,
Кому какое дело,
Они не дождутся меня.
Лишь толечко дождётся,
Глубокая могила,
Вернее дождётся меня
Ишла су ишла два брата
Ишла су ишла два брата
са турског фронта
враћали су се кући.
Тек што смо прешли
пољску границу
ударио је Пољак три пута.
Ударио је ударио,
у груди ме ранио,
боле моје ране, боле.
Једна се гноји
друга зараста
а од треће већ морам умрети.
А кући дечица
и женица млада
сви чекају мој повратак.
Сестрице родна,
дај ми чистог папира
да напишем својима кући.
Отац ће да прочита
а мајка неће знати
да јој син нема десну руку.
Дечица ће порасти
мајку ће питати
а где је наш мили тата?
А мајка ће окренути главу
сузе ће јој потећи –
Убијен је у походу на Турску.
Ишла су два брата
са турског фронта
са турског фронта кући.