Na talasje plime moćne
oholosti danonoćne –
na veliku tajnu, na san,
sad mi liči život davan;
znam da san taj nesuvisli
bi pun čedne, budne misli
bića čiji jedan deo
moj duh nikad ne bi sreo
da su prošla pored mene
kroz oči mi zatvorene!
Neka mine iz vazduha
ta vizija moga duha;
jer to sjajno vreme sada
nestalo je, s njim i nada,
a moj mir u koji se uzdah
prođe kao kratki uzdah:
ne brine me smrt njegova
s mišlju koju tad negovah.
Gle neka se tamo smeje
pogled upućen sneni
kroz prostor tiho veje
kao snovi nedorečeni
pokreti tijela
sazvučje podavanja
umorna je žena
od želja i prodavanja
lica bezlična
mutne oči u mraku
vrlo su slična
ubici u raskoraku
treba svirati tiše
kada tu manijaci bdiju
obratiti pažnju više
uzimaju tijela i nestaju
za novac davalica
bojte se neznanaca
ko ptica kukavice
smrti poznavalaca
gle neka se tamo smije
nikamo upućen pogled hladni
kroz prostor damar ne bije
došli na svoje smrti gladni