Iz Arhiva

BY ADMIN13. JANUARA 2018.KOMENTARI, NOVOSTI

Dođe do nas izjava Milorada Dodika,  da mu Ambasada SAD u Sarajevu nije izdala vizu za ulazak na teritoriju SAD.  Htjela spodoba da ide onoj drugoj spodobi na ustoličenju za predsjednika.

Još , kaže  , pokušaće sa srbijanskim pasošom. Valjda konta  da ova  Sarajevska Ambasada SAD  radi po željama Bosanskih muslimana i Hrvatskog pučanstva.

Žao nam ga, ono što bi narod rek'o ,  ko brata.

Svi su ljudi braća, pa nam za tim osjećaji trebaju ići, zar ne?

Sada će nam ,  neuki , iz sva tri naroda zamjeriti što nam ga žao! Svima dokundiso, ili što bi se u prevodu reklo : svima nažao čini .

Bez obzira što nije ” čo'ek ” , po mišljenju mnogih, ipak pripada ljudskom rodu, htjeli oni to ili ne.

Žao nam ga što ne vidi bit  nedobijanja ulaznice u SAD.  A to je vrlo esencijalno pitanje i tako rekuć :  savršena završna tačka ili kruna  na Dodikov rad i pregalaštvo.

Nije to zvog strabizma. Lako je optužiti fizičku manu i reći da zbog nje ne može pogledati ljude u oči, ili uočiti neki problem ili stanje.

Problem je mnogo dublji.  Kompleksniji. Zato čovo ima mnogo kompleksa.

Evo recimo Milošević. Otac i mati mu bili samoubice, pa se i on , jadnik , ubio. Čista genetika. I čeka da mu Dodik dođe u mjesto boravka.  Zaslužio je. Voli  krkati mladu janjetinu. Tamo se po vazdan roštilja. I miriše insanska spržetine. Toliko je vrelo.

Dodik ima sve osobine  roditelja. Oni se nisu ubili, i bitni su za ovu priču, utoliko što su od Dodika stvorili pijačarsku fukaru.

A znate šta narod kaže za fukare. Fukara ko fukara.  Jednom fukara , uvijek fukara. Samo gleda svoj interes, i ne vidi ništa dalje. Ispran im mozak , mali. Upitno da li imaju velikog? Da imaju,  ne bi činili to što čine?

Žao nam Dodika ,  ne vidi  razložnost ljudskosti i mnogo čega drugoga. Između ostalog zašto ljude puštaju da uđu u SAD , a neljude ne puštaju.

Eto  , zato nam ga  ž'a !

Mi Bosanci  smo  BuguMili i dobronamjerni po svojoj suštini ,pa ćemo pomoći Miloradu Dodiku da se , ako htjedne , malo prosvijetli , jer nam ga je žao k'o svakog insana.

Navešćemo zvanični stav SAD Ambasade u Sarajevu ( nazvanični pouzdani izvor):

Sjedinjene Američke Države imaju jasne  poglede prema onima koje ( ne)  puštaju na svoju teritoriju.

U njihovoj politici prema inozemcima ,  tj. vanzemaljcima ,  svim mjerodavnim koji su nadležni za odobravanje/sprečavanje ulaska nepoželjnih u Ameriku,   napismeno je  skrenuta pažnja da se strogo zabrani ulazak u SAD :

1.-Ratnim zločincima

2.-Ratnim huškačima

3.-Provoditeljima genocidne politike

4.-Autokratima bez milosti

5.-Kriminalacima  svih fela

6.-Fukari

7.- …

Nadamo se da će  ovo  Dodiku proučiti i na demokratskim principima uvažiti  izložene stavove.

I da nam neće zamjeriti . Pa ljudi smo.

Ali uvijek ima i onih koji to nisu.

Iz Arhiva

BY ADMIN14. DECEMBRA 2017.KOMENTARI, NOVOSTI

Nemamo namjeru previše pametovati.

Jedna predivna Djevojčica se zastidjela svoga grada i svoje zemlje.

I poručuje:

“DJECU TI NEĆU OPROSTITI!”

U cijelosti prenosimo njen zapis.

**

14.12.2017.

I molimo za oprost što smo objavili tekst bez tvoga znanja.

(Ime autorce je zapisano u redakciji,  sa ponosom i velikim slovima od kristala.)

 Iz Arhiva

BY ADMIN22. JULA 2017.KOMENTARI, NOVOSTI

Obratila mi se Republika Srpska

*

Oni koji negiraju genocid, rečima da priznaju da se u Srebrenici ipak dogodio strašan zločin, ali ne i genocid, imaju zapravo skrivene namere da relativizuju, ili u krajnjoj liniji, negiraju da se tamo uopšte dogodio ratni zločin

Obratio mi se zapravo Pero Simić, savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika – ali, u ime svih građana ovog bosanskohercegovačkog entiteta, odnosno cele   RS – koja, kako kaže, ne priznaje genocid u Srebrenici. Rekao mi je – Republika Srpska i gotovo svaki njen građanin smatra da u Srebrenici nije bilo genocida.

– OK, Republiko Simić. Pretpostavljam da su ovaj ostatak, u čije ime ne govorite, građani koji su pobijeni u genocidu, odnosno porodice žrtava genocida.

Moram da priznam da mi je zastrašujuće i vrlo neprijatno da mi se na ovaj način obraća takav čovek, i to u ime svih građana RS, jer sam duboko uverena da u ovom postgenocidnom dobu Pero Simić i njegov šef Dodik predstavljaju produženu ruku genocida, preciznije – u aktuelnim okolnostima, politiku opasnu isto onoliko koliko je bila politika koja je dovela do genocida. O tome da je negiranje genocida, kao i propagiranje i slavljenje lika i dela najvećih balkanskih krvnika – Ratka Mladića i Radovana Karadžića, godinama unazad, verovatno jedan od najjasnijih i najbrutalnijih primera ispoljavanja krajnje neljudskosti, primitivizma, manipulacije, sramotnog i najjeftinijeg političkog profitiranja, koji zabada nož direktno u srce preživelih iz srebreničkog genocida, napisano je i izgovoreno beskrajno mnogo reči. Takođe, o tome da takva politika (ako se takav odnos, zbog stepena brutalnosti, može uopšte nazvati politikom) predstavlja opasnost po bezbednost građana, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u celom regionu, jer neguje i raspiruje žestoku međunacionalnu mržnju i netrpeljivost, koja je pre 22 godine i dovela do genocida – upozoreno je nebrojeno puta.

O tome, dakle, nema potrebe da pišem i ponavljam, to je jasno svakom iole razumnom čoveku, koji nije pod udarom jezive i sveobuhvatne propagande. Jasno je to i Peri Simiću, savetniku predsednika Republike Srpske, ali je želja za vlašću, moći, odnosno strah od gubljenja privilegija i mogućnosti da odgovaraju za propagiranje zla i mržnje, trovanja sopstvenih građana najopasnijim i najbeskrupuloznijim stavovima o njihovim sugrađanima i najbližim komšijama druge nacionalnosti i vere preovladao i nagoni ih da nastave, da se ne zaustavljaju u svojim naopakim i bolesnim namerama – da sa pozicije vlasti, snažnom postgenocidnom propagandom širenja laži, drže kao taoce obične ljude, praveći od njih monstrume bez trunke empatije prema žrtvama najbrutalnijeg masakra na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata.

Dalje, to da oni koji negiraju genocid, rečima da priznaju da se u Srebrenici ipak dogodio strašan zločin, ali ne i genocid, imaju zapravo skrivene namere da relativizuju, ili u krajnjoj liniji, negiraju da se tamo uopšte dogodio ratni zločin (da su pobijeni i dečaci i starci samo zato što su muslimani) a za koji odgovornost snosi najviše rukovodstvo Republike Srpske, takođe, nema potrebe posebno isticati. Jer, da postoji istinska saosećajnost i javno izrečena svest o razmerama tog “zločina”, ne bi bio prioritet poricati njegov genocidni karakter, već bi stid i žaljenje naložilo osećanje nepristojnosti da se o tome misli i razgovara na takav način. Jasno je da Republika Simić – Dodik, dakle republika ekipe koja ima samo jednu političku ideju i okosnicu, a to je da negiranjem genocida zapravo nastavlja rat sa sopstvenim građanima drugačije vere i nacionalnosti, u mirnodopskim uslovima i okolnostima koji im onemogućavaju da stvarno zarate, pokušava da preživi ovim sramnim sredstvima. Preduboko su zašli u nečasnost da bi više ikada mogli da izvuku, da promene priču, jer kada ih građani, koje tako čvrsto drže u mraku svoje propagande, jednom budu prozreli, njihova politička sudbina je zapečaćena. A istorija, kada jednom bude napisana u udžbenicima njihove dece, zabeležiće ih kao najveće štetočine javnog interesa – a to je jasan otklon od onih koji su u njihove ime počinili ratne strahote i koji su njihove živote smestili u najmračniju istorijsku epohu. Umesto toga, Republika Simić – Dodik priređuje im predstave veličanja Ratka Mladića i Radovana Karadžića, zakopavajući njihove živote svake godine iznova, 11. jula, zajedno sa kostima žrtava njihovih najbližih komšija.

Građanima u čije ime je počinjen genocid tek je malo lakše od samih žrtava tog genocida. NJihov život je neprijatan, mučan, opterećen bedom, očajem, strahom od same reči genocid. Naime, posle ubijenih i njihovih porodica, najveće žrtve genocida su žrtve propagande negiranja genocida, projekta i temelja Republike Simić – Dodik.

**

Još jedan glas u prilog  anketi o pijačarskoj fukari.

BY ADMIN6. MARTA 2018.KOMENTARI, NOVOSTI

Oprostite (čitaoci) nije naš riječnik, ali eto moramo i mi jednom biti direktni,jer dotična pijačarska fukara je uvijek eksplicitna i ne zaslužuje naš obzir.

Ovo pi*kica je nastalo na osnovu izjave  , neimenovanog izvora ,  iz krugova Pripadnika organizacije „Srbska čast“,   paravojne organizacije ,koju vode ljudi iz kriminalnog miljea, koji su prije izvjesnog vremena bili Dodikovi  i gosti Narodne skupštine RS!

To su oni trokrilni ormari , koji su sa  pupa hava/koka zraka osmijehom na licu,poprilično upućeni u kriminalne radnje pijačarskog miljea,u crnim majicama i maskirnim uniformama, fotografirani u maloj sali Narodne skupštine RS!

Dodik je peglao lice , žene i pi*kice iz šale kažu radio lifting lica,

ofarbao kosu i dao se u promet. Sada paradira kao novi/stari glasač u okružja svoje vile na Dedinju..

A ovo ko je*e srpski narod su on i njegovi zastupnici u parlamentu BiH javno obznanili.

Glasali su protiv odluke da srpski narod proglasi konstitutivan u četiri kantona.

Časti opstojnost  i konstutivnosti srpskog  naroda  su spasili Bosanski  muslimani i opozicija.

Tako se oblajhana i ispeglana  pijačarska fukara  Dodik Milorad i njegova klika ,

svojim glasanjem i odnosom prema vlastitom narodu,

i zvanično pridružili svom idolu,

osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću,

koji je svojevremeno , na upit šta će reći (srpski ) narod, odgovorio:

-Ko jebe (srpski) narod!

Još jednom vas  najljubaznije molimo da nam oprostite vulgarizme   ,

koji nisu dio naše kulture , tradicije i vaspitanja.

Ratni šef policije u Srebrenici i član ratnog Predsjedništva ove općine Hakija Meholjić preminuo je

jutros na Kliničkom centru Univerziteta u Tuzli od  posljedica moždanog udara.

Večina pučanstva, raje  i dunjalučana nije čiuo za ovu ljudinu.

Veoma hrabar čovjek kome je Bosna tekla u venama.

Nije se taj bojao nikoga i ničega osim Boga jedinog.

Uvijek je govorio istinu i nikad nije pomislio da izda ,

proda ili ostavi svoj narod na cjedilu.

Borio se protiv zla  srpskih genocidnih monstruma ,

do zadnjeg dana rata, kad mu prodadoše rodni grad Srebrenicu

i dozvoliše masakriranje desetine hiljada nevine djece žena,ljudi i staraca.

Hakija Meholjić se borio  za istinu i pravdu protiv svih izdajica Bosne ,

i bosanskog bića , do zadnjeg daha svog života.

Zbog svoje hrabrosti , poštenja i čestitosti gurnut je u stranu.

Nije se bunio radi mira u Bosni jedinoj njegovoj domovini,

jer bio je časni Bosanac.

A nije ni  želio da se driži sa lopovima , ratnim profiterima i

napose sa onima koji su prodavali Bosnu i prodali Srebrenicu.

Umro je , zapravo ubilo ga je neprihvatanje i nemirenje

se sa izdajom i prodajom Srebrenice

Umroi je ne shvatajući zašto niko od bosanskohercegovačkih

vojnih i civilni dužnosnika nije odgovarao za pad  Srebrenice

i užasna genocidna klanja  koja su se potom desila.

U svojoj hrabrosti i ljudskosti ostavio je u amanet vrlo jasno svjedočenje

za kompletiranje  Dosijea – Genocid u Srebrenica za neka svjetlija vremena,

kada će sve  rušitelje i djelitelje  Bosne poklopiti ono što će ih poklopiti.

Gnjev i kazna Boga Milostivog , Pravednog.

Neka ti je slava i rahmet veliki  i dobri čovječe Hakija Meholjiću.

“Ko pobijedi u Istambulu osvaja Tursku”

Tako je turski Satrap Erdogan najavljivao pobjedu u Istanbulu.

Valjda došlo vrijeme da pusti narod na miru ili narod došo tobe , tek izgubio je Stambol.

Ipak satrapi ne priznaju poraze i dao naredbu da se ponište izbori za gradonačelnika Carigrada.

Poništiše izbore , ali narod ponovo daje signal satrapu da je njegov kraj u Istanbolu / Turskoj došao i da

je vrijeme da se mirno povuče.

Da  li će i ovi izbori biti poništeni, ne znamo .

Kandidat opozicije Ekrem İmamoğlu je izabran za gradonačelnika Istanbula i na ponovljenim izborima.

Mi čestitamo narodu Istanbula koji je imao hrabrosti da digne glas protiv strahovlade.

Baš nas  dobrano interesuje da li će dežurni Erdoganovi uvlakači iz BiH Izeti Jr., Orić, Kavazović, Dodik i ostali glavonoišci  smoći hrabrosti da priznaju pobjedu opozicije i da joj čestitaju, kao što su učinili Erdoganu oglašavajući na sva zvona pobjedu svog idola.

Ozonske rupe su područja izrazito prorijeđena stratosferskog ozona, koja se od kraja 1970-ih pojavljuju iznad polarnoga predjela južne polutke u proljeće (rujan, listopad), a od konca 1980-ih potkraj proljeća i iznad polarnih predjela sjeverne polutke (Kanada, sjever Europe i Azije). Kroz ozonske rupe do Zemljine površine prodire dio ultraljubičastoga zračenja što bi ga inače zaustavio ozonski omotač. Ozonske rupe nastaju ponajprije zbog ispuštanja u stratosferu industrijski proizvedenih plinovitih halogeniranih ugljikovodika, poznatih pod trgovačkim nazivima freoni i haloni. Oni se u atmosferi razgrađuju tek na velikim visinama pod utjecajem zračenja velike energije. Oslobođeni radikali halogenih elemenata (fluor, brom, klor) razgrađuju molekule ozona vezujući se s jednim od njegovih atoma kisika. Tako nastaje molekula kisika i nestabilan spoj koji se ubrzo raspada na kisikov atom i na halogene radikale, koji su tada spremni za nove kemijske reakcije. Jedan halogeni radikal može razoriti 100 000 molekula ozona prije nego što se vrati u troposferu. (Vikipedija)

Ozonska rupa je u žiži javnosti od sredine 80-tih godina. Upozotrenja naučnika su bila dramatična.

Ozonska rupa se napokon smanjuje, a odnedavno se počela “oporavljati”, tvrde znanstvenici navodi tim znanstvenika za časopis Science.

Pronađeni su prvi jasni dokazi da je ozonska rupa iznad Antarktike počela zacjeljivati, objavili su znanstvenici.Kako u petak javlja BBC, znanstvenici su rekli da je u rujnu 2015. rupa bila oko 4 milijuna četvornih kilometara manja nego godine 2000.

Ali nedavna istraživanja su pokazala  da se Ozonska rupa se smanjuje, za 30 godina će potpuno nestati.

Vrlo optimistično predviđanje.

– Medicinskim rječnikom rečeno: prvo je pacijentu bilo sve lošije i lošije, onda se stabilizirao, a sada, što je veoma ohrabrujuće, pacijent se oporavlja – objašnjava znanstvenica Susan Solomon, autorica istraživačkog rada o ozonskoj rupi i bivša članica Međuvladinog panela o klimatskim promjenama pri Ujedinjenim Narodima, prenosi Washington Post.

Kroz ozonske rupe do Zemljine površine prodire dio ultraljubičastoga zračenja što bi inače zaustavio ozonski omotač.   U Montrealu je 1987. potpisan protokol kojim se predviđalo 50%-tno smanjenje proizvodnje freona do 1998. Međutim, istraživanja su pokazala oštećenja ozonskog omotača veća od očekivanih, pa je od 1996. proizvodnja freona u svijetu gotovo potpuno obustavljena.

Kako pokazuju najnovija mjerenja, Ozonska rupa iznad Antarktika manja je nego prošle godine.  Znanstvenica Solomon je presretna što se ozonska rupa iznad Antarktika smanjuje i kaže da je jako optimistična što se tiče ostalih klimatskih promjena. Rupa se smanjila za otprilike 4.5 kilometara od mjerenja 2000. godine, a neće biti u potpunosti zatvorena do sredine ovog stoljeća. Stanje će ovisiti i o vulkanskim aktivnostima i ostalim mogućim preprekama.

Pa sad da smo ubjeđeni da su  ljudi išta pridonjeli u smanjenu rupa, baš i nismo.Samo se čini da su oni uticali na smanjanje Ozonskih rupa. Ljudi kao ljudi . Uvijek je novac ispred svih interesa. Koga briga za okoliš.

Na smanjenje  ozonskih rupa ima uticaj ima samo jedan faktor.

Nebeska milost.

10.Travnja / Aprila 1941. godine proglašena je Nezavisna Država Hrvatsja – NDH, najgenocisdnija, najmonstruoznija tvorevina na ovim prostorima. Tog dana je počelo sustavno ubijenje ljudskosti i svih Božijih zakona.

Citiramo:

“Na današnji dan prije točno 77 godina u Zagrebu je proglašena Nezavisna Država Hrvatska, najsramnije razdoblje hrvatske povijesti obilježeno rasnim zakonima, koncentracijskim logorima i brojnim zločinima koji su odredili zločinački karakter nove vlasti što je odmah poslije osnivanja raspršila i zadnju nadu kako će NDH biti ostvarenje vjekovnih težnji hrvatskog naroda za ostvarenjem vlastite države.”

I dodajemo:

Dan kad asu Srbi proglašeni nepoželjnim i lakim plijenom za odstrel.

Od 8.000  mostarskih Srba , tokom rata  1941.-1945. i vladavine HDZ pokolj je prživjelo 852 Srba.

Maloumni Franjo Tuđman uz podršku HDZ sa obje strane Une , na pragu trećeg milenija pokuša isto.

Sada već uveliko u trežem milenijumu  ustaška Klika iz Zagreba preko piona Dragana Čovića radi na povampirenju ustaštva i NDH. Neposredno prije toga Kolinda Kitarević Grobar je išla na noge najmračnijem ustaštvu ,da se pokloni senima ostataka NDH tvorevine.

U počast toj tvorevini upriličen je ustaški sajam privrede u fašističkom dijelu Mostara.

I normalno pozvana je genocidna bratija iz okruženja.

Očekivano kada su udruženi zločinački dogovori  upitanju , a u svrhu   nestajanja jednog naroda .

Sasvim je logično da se slavljeničkom piru pridruži fašitičko-četnička bratija iz genocidne tvorevine republike srpske i njihovi mentori.

Da li ste primjetili nešto neobično?

Totalno odustvo  strane diplomatije i predstavnika političkih struktura iz normalnog dijela bosanskohercegovaćke države.

I Čović će da ustvrdi ;da svi koji nisu došli na proslavu u čast genocidnih tvorevina –  pokazuju pravo lice.

Veću pohvalu nisu mogli dobiti, jer sastale se braća ustaše i četnici:

(Citiramo)

“USTAŠE

udruženje pogana – primogenius paklenikusa, zle horde koljača i manijaka, genocidna družba, abortusi  tame i zvjerinja, nespadaju čak ni među neljude – oni su monstrumi, oni koju nabijaju djecu na bajonete, kamom, bombom, macolom i drvosječkom macolom  ubijaju ljudska bića, silovatelji, kroatjanci, grmalji, krkani i slična izmetska – prangijska bagra

**

ČETNICI / ČETNIŠTVO

Udruženje SANU pogana – primogenius paklenikusa, zle horde koljača i manijaka, genocidna družba, abortusi  tame i zvjerinja, nespadaju čak ni među neljude – oni su monstrumi, oni koju nabijaju djecu na bajonete, kamom, topovima,  tenkovima, bombama, macolom i drvosječkom sjekirama  ubijaju ljudska bića, silovatelji, srbalji, grmalji, krkani i slična proljevsko – guslarska bagra, četnik nikad ne djeluje sam jer hrabrost se stiče guslama, brojnošću i naoružanošću protiv golorukih insana/ljudskih bića.”

Eh Evropo Europo, u šta gledaš?

Mediji slave, vlast zadovoljno trlja ruke:

Čudna mi čuda!

Pola nepostojećih boraca na evidenciji demobilisnaih boraca su naštimale vlasti , upravo radi ovakvih situacija i izbora.

Mi nemamo spiskove i poimenično  ne znamo , ko je za proteste , a ko protiv.

Orkestrirano –  to su kvazi borci: trezoraši i podrumaši tipa B.Izetija,  pobjegulje i izdajnici Bosne,

i oni koji se i dan danas bore protiv boraca i naroda  BiH

Mediji i policija ignoriraju činjenicu da su demobilisani borci podnije zahtjeve za protesti, ali im nisu odobreni.

I evidentno je da su odjednom svi mediji postali ili režimski ili ćutke prelaze preko činjenice da sa javno urušava kredibilitet boraca na račun mira pogančerske, kriminalne i pljačkaške vlast.

Teško zemlji u kpojoj se mediji na strani vlastelinske bagre i fukare.