Ustaću i otići, otići na Inisfri,
i tamo kolibu dići od gline i pruća, znam;
Gajiću leje pasulja i košnice, imaću, tri,
i živeću srećan i sam…
Tamo ću imati spokoj jer sporo rominja mir,
kaplje s velova jutra u cvrčkov raspevan žbun;
Tamo je blistava ponoć, podne uz purpuran vir,
a sumrak lepršanja pun…
Ustaću i otići… jer stalno čaroban šum
pljuskanja jezerske vode slušam za jave i sna;
Taj šum, dok pločnike gazim i siv prašnjav drum,
srce mog srca zna…