Tu dole kraj vrbaka
ja draganu sretoh milu,
tu slušah je kraj vrbaka,
belonogu i čilu,
kad reče: ljubav je prosta –
k'o lišće raste lako;
Al’ ja sam lud, zelen, bio,
i sam ne mišljah tako.
U poljani ja sam staj'o
sa draganom nad rekom
kad pleća mi obujmi ručicom
belom i mekom,
pa reče: ljubav je prosta –
k'o trava raste lako;
Al’ ja sam lud, zelen bio;
Sad tužan ja bih plak'o.