Langston Hughes – Dok sam stario

 

Bilo je to davno. Skoro zaboravih svoj san.

Ali tada, on bio je tu,

Preda mnom,

Kao sunce sjajan –

Moj san.

 

A onda se podiže zid

Polako,

Polako,

Između mene i mog sna,

Podizao se polako,

Zatamnjujući,

Zaklanjajući,

Svetlost mog sna.

Podizao se sve do neba –

Taj zid.

 

Senka

Crn sam

 

Ležim u senci

Svetlosti mog sna više nema preda mnom,

Nada mnom.

Samo široki zid.

Senka samo.

Ruke!

Moje crne ruke!

Srušite taj zid!

Nađite moj san!

Pomozite da ovu tamu razvejem,

Da uništim ovu noć,

Da razbijem ovu senku

U hiljadu sunčevih svetlosti,

U hiljadu uskovitlanih sunčanih snova!


















											
Bookmark the permalink.

Komentariši