Bogumili milenijima žive na ovim prostorima . I navikli na sve i svašta.
Pošasti dolazili odlazili,najćešće zagibali.
A eto plaše nas običnim zmijama ljuticama.
Pa nam skreću pozornost, tapa tapa tapa tapa, te ovo te ono.
I zaključuju:
Ne dozvoliti žrtvi da se kreće, nego je treba nositi.
**
Jašta , nego ćemo žrtvu nositi i na srce je i gdje god poželi privijati. Ako je žensko.
Ako su muškinje , nek se snalaze.Nisu ni mali ni ludi
A mi kakvi smo nakardni, dodali još veću POZORNOST / skoro achtung ,
ko oni modernistički proglasi sa minreta, koje neuke i prelijene ilmije
proglašavaju tehno ezanom.
Ko da su DJ-ovi. A šta znamo, možda đuskaju dok slušaj konclogorsku
škripu.
Narod je uvijek lako izlazio na kraj sa akrepima iz prirode.
Ove nacionalističke zmije i bagra uz asistenciju zatucanih ilmija i vaskolikog sveštenstva ( čast
časnim izuzecima) truju ljude mržnjom i glađu, i sišu krv i dušu do poslijednjeg damara.
Za njih nema seruma.
Ali ima paklene vatre.
Ipak ,zmije i one i ove imaju jedan zajednički imenitelj :
Boje se vatre.
Zmije će pobječi od vatre.
Pametni su to hajvani.
Dok insanski hajvan neće nikad tobe doći.
Ili se prave da neće u vatri završiti.
Ali garant im je.
Džaba im majčine vreće sa opljačkanim narodnim blagom.
Neće im pomoći.