Omar Hajam – Rubaije 10 – 11.

 

 

 10

Sa mnom sledi zelenu stazu onu

što deli pustinju i zemlju plodnu.

Tamo reč „zob“ i „vladar“ malo ko zna,

čak sultan Mahmuda* žale na tronu.

11

Pod zelenom granom sa korom hleba,

vinom i stihom – više mi ne treba –

sa tobom što sad u divljini pevaš

– i divljina postaje deo neba.

 

Bookmark the permalink.

Komentariši