Desanka Maksimović – Žena

Srce mi je milosti izvor;
moje reči se uz rane previjaju
kao listovi lekovitog bilja,
koraci mi umeju da vode
i one što lutaju bez cilja.

Mene privlače oči nesrećnika
i čela samoubica
nesanicom ispijena.
Sa mog čita se lica
da sam deset puta sestra
pa jednom žena.

Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rodjena sam da na krilu nišem
bolove čije dok ih ne ublažim,
rodjena nad čijim snovima
nemirnim da uplašeno dišem.

Ne bih mogla voleti bez tuge
ni radosna priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
onom kom laka su jutra,
a uzglavlja vedra.

Rodjena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da umeju da vidaju,
u očima da umeju da greju,
na usnama da gorčinu skidaju.






												

Dogodilo se na današnji dan 14. Avgust / Kolovoz

Danas je  Ponedeljak 14. avgust/kolovoz, 2023. godine  po Julijansko/Gregorijanskom kalendaru.

225 dana   odlepršalo. Tek tako. . Nismo ni opazili. , iako smo svaki zapisima odradili. Možda smo trebali biti pašljiviji i dane milovali. Sad je dockan,odlepršali.

Ipak smo opazili da mnogi insani nedostaju.

Dani će se garant vratiti , do godine.

Inasani jok.

Pošteno?

Tko da zna?

Kom si kom sa.

Joj , postali smo kako se ono kaže poligolete.

Jesmo vas prešli! Znamo kako se kaže. Samo mahalaši uvijek ostaju mahalaši.

Što bi filjozofi rekel – persistiraju.

To im u krvi.

Lijepa je ta riječ.

Persistiraju.

Čista filozofija i logika. A bome i usud đardina, oliti umjeća življenja..

Pogledajmo je i dobro otvorite oči.

Nemojte nas unaprijed pitati :

Koga?

Ili

Čega?

To su pitalice za padeže.

Ta riječ neizmjernom  poetikom obojena .

Sadrži slogove per – sis i raj.

Eto , ne rekosmo li da smo pametni.

Izmisli smo novu riječ :

Persisiraj.

Ono t nam se učinilo malo pregrubo. T kao tup oni …Nije bitno.

Možemo ponekad ono drugo  „ i „ preničati i zamjeniti. Ubaciti nešto drugo .

Dodati , zatvoreni,  poluotvoreni ili zatvoreni.   Samoglasnik, dakako.

Svašta , nalet vas bilo, šta vam hudima neće pasti na pamet.

Još da ste skontali šta je  ono per na latinskom i da  mu dođe ko melem na ranu? I milina kad se uklopi sa  nastvakom.

Joj , lipo nam je , ne da nam se buditi.

Milina   , e pa to vam je.

Hvala vam , mile na blagodarjima kojima nas svakodnevno obasipate.

A već znate da većina insana  nisu insani. Već mulci, u onom najpežorativnijem smislu.

Ne poštiuju i ne obazire se na ljepotu i krhkost proljeća i ljepotu đardina.

Mi se raznježili , ko Maksumče u polju djevičanskih ljubičica.

I am zabezeknuti i opčinjeni ne mremo maknuti.

A moramo.

Naružiće nas i reći:

-Sanjajte i volite kada vam drugi plate za to. Mi samo uvodnik plaćamo.

Neuki  prepisivači!

Ne znaju da nam niko snove i ljubav ne može   ni platiti ni oduzeti.

Osim onih koje volimo i sanjamo.

A  Ona, to krhko biće, ta uzvišena ljepota  to nikad ne žele učiniti.

I ne stignu sve da hoće!

Mi konjine uvijek nešto zabrljamo i poslije samo kukamo i  πzdimo.

Izvinite .

Najusrdnije molimo .

Potkrala nam se jedna ne baš dobra riječ. Ali nemamo bolje.

Oprostite.

Nećemo  više ružnih riječi.

Obećavamo.

Što bi poete rekle:

-Pas bio ko slago!

U prevodu:

-A vozovi idu danju noću za… stranputicu

Do kraja godine je ostao još okruglo  140  dana.

koje treba milinom okupati i bome predeverati.

Mnogi su na izmaku snage , a ne znaju. Jazuk ! Dabome. Budite pažljivi.

Danas ćemo se i mi igrati prepisivača.

A oni kažu,na današnji dan

1385.-Pobedom u bici kod Alžubarote Portugalci sprečili pokušaj invazije kralja Kastilje Huana I, čime je osigurana nezavisnost Portugala.

1457.-Gutenbergova štamparija u Majncu objavila prvu štampanu knjigu u boji. “Majnciški psaltir” bio štampan u crvenoj i crnoj boji.

1777.- Rođen danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio magnetski učinak električne struje i po njemu nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS-sistemu, Oe.

1784.-Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana prva ruska kolonija. SAD od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.

1867.-U pokušaju da stvori velik balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio ugovor s Grcima.

1893.- U Francuskoj, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.

1900.-Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele Peking, čime je okončan “Bokserski ustanak” u Kini. Cilj ustanka bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana kao eksponenata stranih ugnjetača.

1920.-U Beogradu potpisan ugovor o stvaranju “Male Antante”, vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, protiv restauracije Habzburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske posle Prvog svetskog rata. Savezu 19. avgusta pristupila Rumunija.

1934.-U prvi nacistički koncentracioni logor “Dahau”, kod Minhena, stigli prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije, u Drugom svetskom ratu, u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.

1941.- Britanski premijer Vinston Čerčil i predsednik SAD Frenklin Ruzvelt potpisali “Atlantsku povelju”, kojom su se založili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjašnjava o teritorijalnim promenama. Ta povelja kasnije uključena u Povelju Ujedinjenih nacija.

1945.-Japan prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu “Misuri” u Tokijskom zalivu.

1947.-Formirana država Pakistan, nastala po završetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju, naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao nezavisna država Bangladeš.

1949.- U Zapadnoj Nemačkoj održani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.

1956.-Umro nemački pisac Bertolt Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta XX veka. Svetsku slavu stekao “Prosjačkom operom”, za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vejl. Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, u tadašnjem Istočnom Berlinu osnovao pozorište “Berlinski ansambl”.

1969.-Vlada Velike Britanije odobrila ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba katolika i protestanata.

1970.-Jugoslavija i Vatikan obnovili pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

1980.-Počeo štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama Istočne Evrope.

1986.- U eksploziji automobila-bombe u istočnom delu Bejruta poginulo 19, a povređeno 90 osoba.

1986.- U Pakistanu izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zije ul Haka. Nekoliko osoba ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto uhapšena.

1988.-Umro italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari.

1996.- Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Južnoj Africi, u Parlamentu prešla u opozicione klupe, posle 48 godina.

2000.- Ruska pravoslavna crkva proglasila za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije 1918.

2000.- Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju o formiranju posebnog suda za zločine počinjene tokom građanskog rata u Sijera Leoneu.

/ Izvor Beta/

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 08 29

Autor

Hajro Šabanadžović

Milina krhkog proljeća Violetni krajolik

Milina krhkog proljeća                                                            Violetni krajolik

Srcolike snove  Plamen razigranog srca

Srcoliki snovi                                                                                Plamen razigranog srca

U srcu okovano krhko proljeće  Ne da mi se buditi iz violetnog sna

U srcu okovano proljeće                                                              Ne da mi se buditi iz violetnog sna

Zinaida Hipijus – Utjeha

Moj prijatelju, sumnje me ne dave,
Blizinu smrti ja osjetih davno.
U grobu, tamo, gdje će da me stave
Znam da je vlažno, zagušljivo, tavno.

Al ne u zemlji – sa tobom ću biti,
U dahu vjetra, u blistanju zraka,
Kao val blijed morem ću se liti,
Biću u nebu ko sjena oblaka.

I tuđa će mi biti zemna sladost,
Pa čak i tuga, nekad srcu mila,
Ko što su nebu tuđi sreća, radost…
Al ne bih svoju spoznaju žalila,

Mir očekujem… Duša je sustala,
Zove me sebi priroda ko mati…
Kakva lakoća – téža žića spala,
O utješno je, mili, umirati.