Isidora Sekulić – Četinari

“Čudni
su četinari. Bog šalje kišu, a njihovo se lišće ne ukvasi, Bog šalje
sunce, a oni se ne raduju. Bog šalje vetar, a oni se ne ljuljaju, Bog
šalje san i smrt drveću, a oni se zelene.
Ali kad u udješ u šumu, ti
osetiš da se tle pod tvojim korakom ugiba i noga ti upada u nešto
mekano i trulo. To su milijarde iglica koje su, kao suze ponosita
čoveka, nečujno i nevidljivo pale. I vidiš sitne tačkice stvrdnute smole
koja je, preko noći, u času crnog mraka, kad ni najbliži sused ne može
da vidi, potekla iz srca koje se u bolu steglo.”

 

Čarls Bukovski – Bacanje budilnika

Moj otac je uvijek govorio: “rano lijeganje i
rano ustajanje, daje ti pamet, imanje i
zdravlje.”

u našoj kući svjetlo se uvijek gasilo u 8
i ustajalo se u zoru na vonj
kafe, jaja i pržene slanine.

otac se pridržavao ovog načela
cijeli svoj život i umro mlad, golja
i, mislim, ne pretjerano pametan.

zato sam odbacio njegov savjet, pa je
to, za mene, postalo kasno lijeganje i
kasno ustajanje.

ne kažem da sam osvojio
svijet, ali izbjegao sam
bezbrojne jutarnje gužve u saobraćaju,
zaobišao neke od uobičajenih klopki u životu
i upoznao neke čudne, predivne
ljude

među kojima i
sebe – nekoga koga moj otac
nikada nije
upoznao.

Branko V. Radicevic – Uspavanka za majku

Spavaj… Spavaj…

Noc ukrale zore.
A duboko more
sin tvoj plugom ore.

Spavaj… Spavaj…

I tobzdija spava
u izdisaj rata.
Preko polja ravna
sunce jase ata.

Spavaj… Spavaj…

Sva seciva tupa
i pod grlom zita
A sve zdele pune
i sva deca sita.

Spavaj… Spavaj…

Noc zadje bez uka
Na ramenu sveta
tvoja blaga ruka.

Spavaj… Spavaj…

Marina Cvjetajeva – Grešnica

 

 

Ne slušah zapovesti, nisam na pričesti bila.

Sigurno, dok nada mnom opelo ne odrade –

grešiću – ko što grešim, ko što sam grešila –

strasno, sa svih pet čula koja mi Višnji dade.

 

Družbo u krivci! Vi čiji nagovori su vreli!

Svi prestupnici! Vi najnežniji od učitelja!

Junoše, deve, stabla, sazvežđa, oblaci beli –

na Strašnom sudu skupa odvratićemo: Zemlja!

Pablo Neruda – Oda srećnom danu

Ovog puta me pustite da budem srećan,

Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.

Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,

Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.

Muškarci su beskorisni?

 

 

Jedna mila djevojčica reče:

“Žene imaju  i stav da je muškarac poput slijepog crijeva.

Neka ga tu gdje jeste, znaš da je tu, ali možeš bez njega.

Kad zaboli, samo iščupaj, preboli i nastavi dalje.”

 

Ne stigoh joj odgovor dati , pobježe.

Ali, evo joj ga.Možda me prepozna.

 

**

Oprostićeš za indiskreciju

Mlada Damo

 

Slažem se, djelomice.

„muškarci“  su, beskorisni.

Uglavnom.

 

Ali ne i slijepo crijevo.

Ni  tvoj muškarac.

 

Kada ih odbaciš, odbacila si dio sebe,

Nedostaju ti , i dugo boli,

iako možda nisi imala vremena da shvatiš ,

čemu su u tebi bili.

 

Dopisano:

Ah, da!

Ljubav je najljepša igra, ali ako nema igrica.

Leonard Koen – Ognjište

Dan nije bio sasvim moj
što sam proverio
pronašavši ga u zvaničnom kalendaru.
Spotičući se o mnoge noge
dok sam šetao parkom
takođe sam shvatio da moja žudnja
nije neko posebno remek-delo.

Građevine već sazidane
ratovi isplanirane krvi i on vođeni
ratnici koji su se uzdigli do generala
zaslužili su jednu poštenu misao
dok sam šetao parkom.

Tiho sam se vratio do tvoje kuće
koja zauzima mesto na ulici.
Nijedna kuća nije
nestala kad sam se vratio.
Ti si rekla da me ne neka muka
naučila tome.

Sporo učim
Počeo sam da govorim
o zvezdama i orkanima.
Dođi mali Galileju –
ti si prizemljila moju viziju –
sve je mnogo srećnije i lakše
inače ne bi bilo toliko sveta.

Kasnije si vezla
a ja sam pobrojao mnoge stvari
koje su uradili tvoji prsti.
Kao da me častiš slatkišima
za moju strastvenost na tepihu
ti si se kod jedne petlje začudila:
Šta onda sa tim zvezdama i orkanima?

Marko Vešović – Uštap u vodi

Zvala se Milica. Otac joj doktor prava:
čim uđe na vrata – stane te propitivati.
To je bilo poslije drugih barikada u Sarajevu
na kojima su Srbi za rat se birikali.
To nisu bile barikade. Već birikade.

Na sastanak je došla s kosom moderno počešljanom:
kao u mačka Toma kad izađe iz eksplozije.
Zvuči ko da se zezam, ali njena frizura
istinski mi se sviđala. Ko i sve njeno, uostalom.
Njen parfem osobito. Rasipala je ulicom miris
ko junska lipa iz Vilsonovog šetališta.

Došla da raskine. Pa valjda vidim koja su vremena?
Ide sa svojim narodom. Šta dalje da se priča?
Skroz sam je razumio: utjerivanjem straha od Drugih
vođe su majstorski probudili u svakoj ptici nagon
da se svom jatu vrati.
I malokad se osjetiš toliko izlišnim
ko kad te voljena žena ostavi. Prosto neupotrebljiv
ko puška bez zatvarača. A svijet – sav od džombi.
Na zemlji izlokanoj stoji suvišan stvor.

Ponekad, u rovu, kad negdje lipa zamiriše,
sjetio bih se Nje. I njene rečenice: Nije ovo Sarajevo
više ono. I pitao se: bože, gdje li je sad? Šta radi?
I shvatio, postupno, da moja draga,
moja besmrtna ljubav zbog koje
htio sam i umrijeti, da ipak nije bila od punog drveta.
Nego od šperploče.

A ko zna, možda ni o kom, do ovog rata, nisam
saznao ništa važno. Prijašnji život sam prosto
prokunjao ko da je svijet bio čekaonica
na uskotračnoj pruzi, recimo u Ustiprači.
Rodiš se, i svoje prodrijemaš, a da nikad ne doznaš
kakav je ko pod kožom. Tek smak ti svijeta
objasni sve do kosti. U miru, truditi se
da bližnjeg upoznaš, isto je ko kad kušaš
mjesec u vodi kamenom pogoditi.

Henocid u Jemenu – UN , Saudisjka Arabija i ostali demokratski nalogodavci

 

 

Fotografija Shareefa Alija Khalida.

 

Foto: New York Times/Amal Hussain

 

 

Slike toliko bole da ih ne želimo komentarisati.

Gdje je to čovječanstvo?

 

UNICEF je objavio podatak o najmanje 2200 smrtno stradale i 3400 ranjene djece u sukobima.

 

Jemenu je prisutna jedna od najvećih humanitarnih kriza u svijetu. Između 8 i 14 miliona osoba u toj

zemlji nalazi u veoma teškoj situaciji po pitanju gladi, a da je 18 miliona na samoj ivici gladi.

I ovo nije konačna cifra.Mnogi smatraju da su poslijedice rata pogubnije.

Čime opravdati ovakav pokolji geocid.

 

U tim Ujedinjenim nacijama sjede debeli birokrati sa visokim platam i njihovo je da povremeno

evidentiraju nesreće, ako i kako  im odgovara. Svrha dnevne politike. UN nikad anisu nikome dobro

donijele , ako njihovi “demokratski” nalogodavci  nisu imali interese u tim zlohudim dešavanjima.

 

A ti “demokratski” nalogodavci su oduvijek bili bezbožni mentori i inicijatori svih ratova.Od  jih ne

očekujemo nikakvo dobro.

 

Ali nas više muči ponašanje Čuvara dva harema , kralja Selmana Al-Sauda i njihovih potomaka i uvlakačkih podanika.

Bez obzira na njihovo bogatstvo koje je nemjerljivo i pristiže zahvaljujući Bogu Milostivom i ljudima koji vjeruju u Njega , idemo pregledati neke stavke:

-Saudijski princ potrošio je 450,3 miliona dolara na portret Isusa Krista koji je naslikao Leonardo da Vinci.Salvator Mundi (Spasitelj svijeta)  postao je najskuplja ikad prodana slika,

-Kim Kardašijan i njen suprug Kanje Vest dobili su ponudu od princa iz Saudijske Arabije, Mohameda Bin Salmana. Naime princ je ponudio Vestu 10 miliona dolara da provede jednu noć sa slavnom starletom.

-“Ne zanima me njegova muzika ni kolekcije odeće, ali njegova žena… Ona je neprocjenjiva. Rado bih platio 10 miliona dolara, pa čak i više da provedem jednu noć s njom”, izjavio je pred novinarima.

– Kralj Saudijske Arabije Salman ibn Abdulaziz doputovao je u zvaničnu posetu Tokiju sa 10 aviona. Ovo je prva poseta saudijskog kralja Japanu za 45 godina. U njegovoj pratnji se nalazi oko 1.500 ljudi, uključujući 25 prinčeva, ministara i biznismena. Prtljag njegovog veličanstva je iznosio oko 459 tona.

Kako je saopštio japanski list „Majniči“, u Tokiju je angažovano više od 500 limuzina, u najboljim hotelima japanske prestonice rezervisano je više hiljada soba.

-itd.,…………….itd,………………….itd,……..

**

Nećemo govoriti o njihovim bogatstvimna kojima bi mogli nahraniti pola gladnoga svijeta.

Nemamo potrebe pojašnjavati da su vladari života i smrti u Saudijskoj Arabiji i Islamskom svijetu jedini i isključivi krivci za rat u Jemenu , i to pazite sada:

-IZ VJERSKIH RAZLOGA

Čuvari dva harema bi trebali imaju samo tu dužnost  i smjernost nalik Poslanikovom a.s., a prema Kur'anu.

Iz ovo malo činjenica što smo ih naveli, najasnije  vidi se da su nauk Svetog Kur'ana bacili za leđa,

i  priklonili se licemjerima i poganima.

 

Neka im je sa srećom na ovom svijetu.

A na onom –  šta vi mislite?