Dnevni igrokazi 15.Novembar / Studeni 2017

 

 

Četvrtak je. Nemojte nas pitat o'klen znamo.Pročitali na kalendaru ili se kaže vaktiji.

Vako su vam se podjelili dani : 319. odletjelo do iduće godine, 46 se sprema  jedan za drugim , laganice napraviti kraj ovog ljeta.

Godine ko godine . I dani ko dani. Lete ko ludi. A čovjek se ne mere uhavizat, a godina proleti,Namah ,ko i život.

Ne dižu ljudi glavu i ne beru brigu za onom izrekom:

Historia est magitra vitae

Nećemo raći svakodnevno, ali vrlo često im soli pamet ili ih progoni ova izreka.

Insan ko hajvan, da proste hajvani,ne obraća pažnju na stare Rimljane.  A mi se pitamo se da li je dobro skrojena?

I uvjek spoznamo da je izreka  sasvimu redu, ali neki ljudi nisu. Većina njih, posebice muškarci.

Neko će reći donosimo zaključke, na prečac  ili kad smo već krenuli latinštinom ; a priori.

Ali nije to  baš jednostavno, jer  niotkud  postane tako.

Ljudi se vole družiti i udruživati. Ono ko radi plemenitih ciljeva. Puna im usta demokratije. Požele mijenjati crni svijet u kome žive, jer nije po njihovoj mjeri. Udružuju se i udružuju. Ponekad dospiju na vlast. Prigrabe je milom ili silom. Nikad demokratski, jer na taj način nemaju šansi.

 

Sada oni postaju vlast zbog kojih se drugi udružuju i udružuju. Radi plemenitih ciljeva. Demokratije.I ovi prograbe vlast. Ni oni to ne čine demokratski, jer ono prethodni „demokrati“ , koji su postali autokrati ne daju vlast vez krvi.

Ništa ih ne dotiče učiteljica života. Oni su silniji, učitelji zla.

O imamo mi  i  zamjerki učiteljici. Neke su velike.

Kad već toliko dugo persistira, što nije iskoristila vrijeme i ojačala, da može po glavi mlatnuti svakoga kome su usta puna demokratije. Da može svakom silniku začepiti usta i svezati ruke dok ne shvate bit učiteljice života.

I zato manite nam demokratije.

Šro bi poete rekli:

Kakva demokratija plačkaška bagro.

U prevodu :

Mi  biramo slobodu , lopovska  bagra pržun. Svakom po svom izboru. Pravi  pravcati komunizam.

Apokaliptičari i tetka Hanifa

 

Zabrinuti smo.Odavno, evo par mjeseci niko oko onoga hudog , lajavog i izgubljenog, sada već rahmetlije Stivena Hovkina ,ne predviđa zloslutnu apokalipsu.

Začudo , ni  žreci jehovinih svjedoka nam nisu još uvijek obznanili da  li je kakva  apokalipsa predviđena do kraja godine.To im je veoma  pametno  i nije im u krvi. Vrlo neodgovorno sa njihove strane. Od 1914. svake godine po nekoliko puta  predviđaju smak svijeta. Onako iskreno , šta mislite koliko su puta pogodili. Sva im poamet stala u predviđanju apokalipse.

Kreacionisti u saradnji sa nutricionistima , malim zelenim  i trač Kolumnom Washingthon Posta odustali od traženja 340 Nojeve arke po redu. Dosad svaki put izvisili. To se savršeno  poklapa sa njihovim kalendarom koji  danas broji 6006 godine i 25 dana od postanka svijeta.

Žao nam  tih kreacionista. Ne možemo ljude vrijeđati , pa im reći da su  ortodoksni glupaci , jar nismo navikli, po vaspitanju. Samo ćemo pomisliti joj kojih kretena , ljudi mili.

 

Naša rahmetli , mnogo blažena tetka Hanifa je znala , napamet , bez kanafa Maja i bez kompjutera neukih, nabrojati sve pretke do unazad 9.999 godine.Ovo nema veze sa njenom djevičanskom osobinom da je voljela po kući i đardinu šetati naga, a ni’ joj bilo ime Nagorka.

Sasvim logično .Koliko mnijemo , ako ikada, ikako mnijemo, ni jednu Hanifu nisu zvali Nagorka, čak ni Zagorka, iako su se sve voljele i na gori i za gorom… , ma , valjda šetati,jašta.Ili goriti.Tko da zna.Hoće to kad se upali.Vrućina dabome.

Nije nam baš ni tetka bila, ali smo je svi tako zvali.I što'no bi neuki  posumnjali , poneki incest uradili.

Taki smo mi,pazimo na rodbinske veze.

Lako je njoj bilo. Imala je porodično stablo u dvorištu. Ne pamtimo ga i nismo je pitali jal’ je od  bukovine , po bosanski ili od neke druge here  voćke. Kako ga je voljela zalagumati, mislimo da je najvjerovatnije  bilo šljivovo  ili barem kruškino stablo. A mere bit’ i od jabuke. A more, vala,  bit i od duda. Svašta je voljela šuknuti. Koliko se razumijemo u pijaču, to stablo  nije bilo od vinove loze , garant ,  iako nikad nije birala šta će salijevati. Jer kako nas je učila,vino se gaji na čokotima , ne na stablu.

Znajući to tetka Hanifa, kad su je zluradi pitali kada će prestati lagumati i pricrvljivati,bi samo odmahnula rukom, nasmijala se i rekla:

-Kad na vrbi grožđe rodi i kad ne bude blentovija!

Kada bi je pitali zašto stablo broji samo  do 9999 godine, odgovorila bi da je pokeraš i da je njoj  poker četiri devetke vazda  lovu nosio. Osim kada nije nosio.

Tada je bila zijan; mislite vi?

Đe će ba,  tetka Hanifa , sa onim svojim raskošnim legitimitetima biti zijan?Jeste li normalni?

I ta naša  tetka Hanifa je bila posebna žena. Osim što ga je voljela šuknuti , voljela je i  pricvrljiti. Ma, pravo se bacila na nas. Ne samo figurativno.
Ne znate šta je voljela pricvrljiti?

Baš  ste jadni!

Imala je , boni  bili ,  klavir, pa valjda  pricrvljivala dirke na klaviru. A možda i nešto drugo.U svojoj čednosti mnogo naivna bila. Klavir je bio, oni, starinski  od drveta i eto belaja.  Priziva crve da buše rupe. Crvotočine. A to su vam crne rupe u malom. Crv je crv i sve što liči na crva treba pricrvljiti. Inače belaj!Imaš crva , a ne pricrvljiti, namah u crvotočini, koje su male, ali nalik crnoj rupi, i zabiti , veliki jazuk .

A i klavir joj bio oni veliki ,  za četiri ruke , ha sa jedne, ha sa druge strane.

Moš'te misliti , tastature i sa jedne i sa druge bande.

A mogao se urediti k'o francuski ležaj sa baldahinom. I bio uređen u tetkinom zlatnom dobu. Kasnije je preuređen u budoar.Šta se može promet se povećao. A budoar (ih, ne znate šta je to?)je elegantno namešten salon jedne blažene dame , za oblačenje i doterivanje.I normalno za svlačenje.Jer kako ćeš se obući ako se prije toga nećeš svući.I nešto pricrvljiti , ako se pojavi u buidoaru,oliti klaviru.

Voljela nam tetka Hanifa francusku ljubav, a nije bila francuska  sobarica. Mošte zamisliti to!?

Bila sarajevska hadžinica,baš ko i mi, samo što smo mi bili hadažije.Znate valjda da je razlika smao u jendoj stavci.Zato su ljudi vazda sumnjali da smo sa tetkom Hanifom ipak u rodu, samo da bi nam neku mahanu prihelvetili.

Vi mislite , mi nešto izmišljamo!?

Eh,da ste poznavali našu blaženu tetku Hanifu , zabrinuli biste se što  smo jako skromni i možda malo naivni…Aha!

Šta je ta svašta znala i radila. Hoćete da vam nabrajamo? Nemojte, trebaće vam sve do jedne umišljene kreacionističke godine. I pride koja.

Ipak vam moramo priznati porodičnu blamažu. Nisu joj ispunili poslijednju želju. Ne onu , da posljednji časi prođu u veselju. Toga se za života nasitila , nakitila i do poslijednjeg daha upražnjivala.Sve je radila kao da je idući čas onaj garantovani,poslijednji jazuk dan.I jednoć je bio.

Htjela ona da sa njom sahrane jedinog ljubimca kome je čitav život vjerovala. I mladost, neki kažu i nevinost, poklonila.A bome i starost.

Nećete vjerovati, htjela je da je sahrane sa klavirom. Ne ispuniše joj testamentarnu želju. Bojali se , kakva je nahero nasađivana bila,i u tvrdo i u meko,i u sridu; da bi se svaku noć na Barama fešta pravila. A od fešte do orgija je boca. Ono k'o neki otpadnuti nokat tanka. Ne bi Sarajevo imalo mira do iskona.

Ma , pustite više  tetku Hanifu na miru , neka joj je pokoj duši, jer mi ne volimo olajavati.

Snalažljiva je ona, ko svaka mačka.Kako god i odakle god je baciš (nasadiš ili nabaciš ili nešto slično) ,ona se sva sretna , a bome i srećna na leđa dočeka.Ma prava čigra.Vjerujte nam na rič! Znamo o čemu baljezgamo.

I odaćemo njenu najveću tajnu. Valjda nam neće zamjeriti. Nije ništa posebno.

Nameračila se na dženet.Kažu da u svetim knjigama pročitala da tamo imaju rijeke vina koje ne opijaju i od kojeg nema mamurluka.I što je još  poslastica  priko svega , a u suglasju njenih želja , vino služe djevci , ko  netaknuti biseri u niski đerdana.

Joj rahatlika ljudi milu. blago našoj, blaženoj tetki Hanifi!Valjda ste sada skontali zašto je čitav život bila nagaiu blažena.Ili barem veći dio. Nit je glava boli nit…uh dalje ne smijemo.Takarli razmišljanja, a mi smo veoma vaspitani i obrazli mahalaši ,a i bojimo se pržuna.

 

Nismo mi ko oni  blentavi ljudi,  oni kreacionisti , koji tvrde da je neko poturio kosti dinosaurusa, malo ih očađio i kaz'o: evo to je dokaz da je   prije 70 miliona godina  meteor zbrisao dinosauruse. Il’ neki vulkan izbacio pepeo. I kažu datiranje ugljikom C i još neki broj pride ( valjda 14  nečitko nam napisan koncept) je nepouzdano. Zna pogriješiti u desetinama hiljada godina.

No,  nisu oni najgluplji. Ima ih pa tvrde da je zemlja okrugla, kao lopta bilesim,  a ne da je ravna ploča ko što vas pametni svijet konta. Ih ,  jesu neku pamet posisali. Da je okrugla mi bi smo se prvi strmeknuli sa nje. Mislimo mi Bosanci.  Ne bi nam ni gravitacija pomogla. Ona koje nema ,  kako kažu neki.  Savaki takar  od Kulina bana  se  prvo nama , Bosancima  desi. Tako odredio Vatikan. Krstaški ratovi. I dan danas se vode.

Ništa se ne dešava sa Bošnjacima. Oni su fiktivna , vještačka tvorvina stvorena prije dvadesetak godina od UDBAŠA i  Islamskih deklaracionista. U fikciji nema mozga niti će ga ikad biti.

No , ni ti nisu najgluplji.  Rahat od pameti  su vatikanci. Ili kako se u mahali kaže , sporo misle. Me'ščini da oni uopšte ne misle. Dobro bilo kome, dakako. Oni rekli da muško nije muško , nego da je hadum. I vjeruju u to.

Nismo zavirivali ,  nismo pogančeri ko oni, ali kontamo da su umislili da nemaju anamo onog. Nego samo hoće da dokažu da su mimo svijeta. Neće da imaju pol. Kažu , što će im.I glavar im glavni isto tako , jal hadum jal tetkica. To je rotirajuće , oliti nasljedno breme ili htjenje. Jedan naslijeđuje drugog. Jedan drugog. Zavisi od stava. Isto kao u Bosni, rotirajuće predsjedništvo. Nismo provjeravali da li je koji tetkica, ali signaliziraju nam da su svi hadumi.

Mi tvrdnju ne smijemo prihvatiti,  jer je izvor neimovan, ženski i u srodstvu sa jednim rotirajućim članom .  I nek znate srodstvo nije krvno. A ta svjedočanstva se ni na sudu ne priznaju. Nećemio reći o kojem se radi. Ali daćemo vam povoda za razmišljanje.

Jedan ne može pogoditi u sridu ,  ni slučajno , ni u snu. Znate , već zbog čega. Pijačarska bagra je malo nakrivo nasađena i sama sa sobom ispod čela  posvađana  i uskraćene mu  mogućnosti koncentrisanja pogodaka u sridu, od   rođenja.

Drugog , opet,  otac nije mogo uputiti u muško ženske takarli odnose. Mnogo je robijo, pa mu sin stek'o komplekse robijaškog sina. A to se duboko ukorijeni u psihu i u percepciju  zakona o libidu. Da li je kao samouk šta ufrštuljio, ili su ga izliječili opljačkani narodski penezi, nismo sigurni i  to ne znamo.

Oni treći je robijo. Kaži na robiji  mu često  ispadao sapun , pa se moro saginjati. Od saginjanja sav posjedio i usne stisko, ni dan danas ih ne otvara, ni kad se ljubi ni kad zbori. Ostala mu ta navika . Mislimo na saginjanje , klanjanje i stiskanje zuba.

Mi se nadali da je sa vatikancima završem izbor najglupljih kongregacija, ali nije.

Po nama , najgluplji su ljudi koji tvrde da je ropstvo ukinute.

Što su ti ljudi glupi , braćo mila. Ne vide prst pred okom. Ka’ ona pijačarska fukara.

I nećemo sada govoriti o ropstvu po boji kože, jer je ono evidentno od početaka robovlasničkih odnosa. Govorimo o općem robovlasničkom sistemu. Svo pučanstvo svijeta je porobljeno , od šačice maloumničke bagre, koja i nije toliko maloumna, koliko bezbožnička.

Kako u svijetu tako i u Bosni. Malo nam naših robovlasnika. Nego nam onia pljačkaška bagra natura  svoje pajtose sa strane,  jal  sa zapada , jal  sa istoka, jal sa Bliskog  istoka ,  da nas sve zajedno takare . Nikad se ovaj narod neće kutarisati pogana.

Što bi poete rekle:

-Kad tad.

 

U prevodu:

-Neće im na dobro izaći.   Pržun jedan kroz jedan. Garant.

Dnevni igrokazi 14. Novembar

 

 

 

Danas je ponedeljak, 14. Novembar / Studeni 2017. godine .

Vako su vam se podjelili dani : 318. daun do iduće godine, 47 up , pa daun do kraja ovog ljeta.

Godine ko godine . I dani ko dani. Lete ne mre ih čovjek ni pomirisati kako treba. A i kako bi?  Zadeverali ga nekom žurbom , ne m're glavu dići. Radi, rintači, beri lovu, preživi, ganjaj posao.

Nema onog polahko, požuri. Kad je dan trajao dvadeset četiri sata i bilo ga je aman sasvim dovoljno za sve rabote. I tada su bili takarli vremena, ali ne ovakva , na suvo takarli. Ono lud zbunjenog i usput zbunjeni blesavog. Ne zna se ko je blentaviji.

Prije se znalo ko koga takari. Sve je bilo podređeno rodnom takaru. I znalo se , utikač i utičnica su uvijek bili muškog i ženskog roda. Turiš ono u ono i sve je u redu. Mislimo ono muško u ono žensko, utikač u utičnicu.

Ne mere se ništa lijepo deseti dok ne ukantaš ono u ono. Muško u žensko.  Nema muzike i mašina ne mješa. Kako ćeš šta ćuti i vidjeti, ili oprati veš ako ne turiš utikač u utičnicu.

Danas se pogančeri osilili pa više ne znaš ko je muško , a ko žensko. Čeprkaju izmet jedno drugom.  Više nisu ni pogančeri. Sada su govančeri. Smrde na govna, govna jedna. Ne može im od smrada normalan čovjek prići. Žigosali sebe govnima za sva vremena. Na danu razdvajanja njima neće biti potrebna knjiga. Oni su se smradom i neljudskošću žigosali.

Ogadili nam se načisto, da moramo odmah pod tuš da se ne opoganimo.

Što bi poete rekli:

-Stanovnike Sodome i Gomore u  pržun namah.

U prevodu:

Da nismi vjernici rekli bi sve pogančere macolom treba zatuć’ da se što  prije pržuna dohvate.

Ali nismo mi sudije.

Oni su sami sebi presudili.

 

Oliver Dragojević – Nadalina i Jelena / Bolero/ Song – Lirics / Pisanija

Snježni đardin    Snovi lelujaju  Đardini vladaju

 

 

 

Nadalina 

Ovo van je štorija o Nadalini

more bit da vi znate Nadalinu, a

sva puca od lipote

a jema je da van pravo rečen ča i vidit

smantala bi ona i večega muškardina

a di neće vakega karonju ka ća san ja

a najskoli kad pere noge u dvoru, ajme

 

Kad Nadalina noge toča

srid dvora u maštilu

jo ke beleca ke finoća

insempja mladost cilu

 

Svi gledadu u noge bile

uz bačve karatile

jer slaja je od zrilog voća

kad Nadalina noge toća

 

Ref.

Nadalina, Nadalina

da si moja Nadalina

jemala bi muškardina

Nadalina, Nadalina

 

Joj da mi je onoga slatkoga od fešte

rozadi, galetini, mandulati, torte, krokanti

ni ništa slaje od slatkoga

more bit da je samo slaja Nadalina

cili dvor zamiriše i poludi kad ona pravi slatko, ajme

 

Kad Nadalina misi slatko

u dane isprid fešte

jo da je vidin bar na kratko

ča skriva ispod veste

 

Jer slatka je ka cukar fini

dok leti po kužini

i rado bi je jema svatko

kad Nadalina misi slatko

 

Ref.

 

Jaja se to cili svit zna

moredu spravljat na mali milijun način

i u sorbulu i na joko i sirova

a može ih se i u tvrdo i u meko i u gusto i u ritko

i sa svon mogućon spizon mutit

al’ kad Nadalina muti jaja, kad ih batije

to vam je prava fešta od jaj, ajme

 

Kad Nadalina muti jaja

zamuti pamet svima

i svakim danom sve je slaja

ka gucaj dobrog vina

 

Na sebi jema sve nalige

iz čačine butige

i svi je želu bez rataja

kad Nadalina muti jaja

 

Ref.

 

Aj ća, vaja poć leć

finila je i ova

al’ kad Nadalina gre leć

to pari ka da cvit počiva u cviću

 

Ma da mi je koji put vidit

kako se ono uvučije u posteju

i kako sva zamiriši

noć zasvitli, cvrčci počnu pismu

Nadalina, Nadalina

 

Kad Nadalina gasi sviću

kraj otvorenih škura

jer lito je i sve je u cviću

a malo noćni ura

 

Pod ponistru kad momci stanu

i napravu galamu

da požele joj pismon sriću

kad Nadalina gasi sviću

Ref.

Nadalina, Nadalina

***

Pisanija o Nadalini i Jelenama

Oni blintavi Mahalaš  in smotanin Dobri prikužili da je Nadalina zapravi štorija o Jelenama i inim Šubićkama, Nemanjićkama in Bosancina. Ja jidva da in virujen. A jopet , ča mu ga znan, jemadu oni takarli sriću , mnogin Nadalinan i Jelenama  su palil in gasil sviću.

Maksumče šuti. Zna da su u pravu ali ne da na Jelisavetu Jelu II (Nemanjić ) suprugu bosanskog bana Stjepana I. Kotromanića i njene nasljednice. Ovu Jelu je neko zvao i Elizabeta. Zašto pojma nemamo. Nema veze sa onom dva puta SS mračnjaštvom.

Natračke gledajući do Jele jelisavete bilo pet Jelena:

-Jelena Jelka II ( Šubić) Roditelji su joj bili Juraj II. Šubić i kneginja Lelka.I Lelka se volila lelati ,pa onda lelekati.Nažalost urijetko.jedino kad bi joj zet i njegovasvijta došli u posjetu.Zet ,Jelenin muže joj bio Vladislav Kotromanić, brat bosanskog bana Stjepana II. Kotromanića

-Jelena Jelica III Ibre Morića ( i Mojsijeva) III

-Jelena Jela Partiznaka IV Vitas

-Jelena Jelka V Grbić ( Magalaševa)

-Jela Lela Jelena VI (D0broga) . Nama je za dušu i lijepo gledanje u đardine nebo uvalilo. Valjda zbog tri imena.Dobrom se se posrećilo.

Kako ćeš bolan dati lujkama da ti Jele grde i šta ti ja znam jošten tvrde i rade, i u tvrdo i umeko i u sridu?

Vala ću ih za ovo: u sridu na belaj izvući i mezetli takariti. Nisu oni sinji , niti bilo kakvi drugi alkari. Nek mi ne barkću Nadaline ,ni Jelenine sride nikako. To su moje grlice.

A ća vi mislit grete. Nimate se ća crvenit oli stidit,ne pitan vas o crven feskinu oliti o joj, nono nonice; već o pismi i hoće li Nadalinina torta ispasti,ka ona bademli torta Indexa. Oni uvijek stavljaju dosta jaja. Vazada ih peterica bila,a jendoć i šesterica .

Nadalina nam ne će kazivat koliko jajin turi ,i pometen u svoju zdjelicu , kada ih jema mutin. A da je znala u butigi rolat jajinca , jeste. Ko prava pravcata frajlica iz čaršijske skaline. Porka miserija od ljepote. I jajinaca, ak ti gospe.

Sad moramo malo olajavati i Jelene.

Zbog Jelene Trojanske sve su Jelene na lošem glasu. Ona je rođaka, u nekom koljenu , našoj Nadalini. Ta Jelena ,čak nije bila ni Trojanska. Bila žena spartanskog kralja Menelaja,.

I to nije sve. Smatrana najljepšom ženom onog doba.Moglo joj doći. Kćerka ono starog pohotnika Zevsa i prelijepe Lede. Ono Eevs Labud, a leda snena od ljubavi ni osjetila nije, dok takar ni bi.

Oteo ju je Paris, sin trojanskog kralja, i tako započeo Trojanski rat.

Takve nam nesuvisle priče historija tandara. Ne mre to tako.

Jel se Zevs pretvorio i labuda da bi takario Ledu! Jest!

E sada vi nama recite zašto se Leda podala labudu.

Mi tvrdimo da je imala boljku:

-Lat.dg. svrbitis totalitaris.

Kad taj svrbitis mlatne zensko čeljade u međunožje, nema joj lijeka,osim takarli priče. Ujedeno on je zarazan i po običaju prenosi se s koljena ,odnosno sa međunožja ,na međunožje po ženskoj lozi.

U tu smo vas našli ‘tice hroničari.

Ledu je svrbitis tako dotako da joj malo Zevs bio. Odlećela mužu Tandaraju po još. I još. I opet još. Homer ,blećak , ga iz ljubomore zvao Tindarej.

Za devet mjeseci rodila četvoro djece. Narod ko narod. Djecu prepolovio dvoje Zevsu, dvoje Tandareju oliti po Himeru Tinderaju.

Tako se božanstvo i insan izjednačiše u partiji koja se igrala onu veče labudanja i tandaraja. Suđaje odrediše da je Jelena , spartanska i trojanska mutilica jaja Zeusova kćer.

To je suđajam lako.Bace kovanu marku uvis i mora ispasti ili tuta ili jazija.Trećeg nema. Ali kod žena vam ništa nije sigurno.Kad se pravi torta, mnogo se tu jajinaca mješa. I u tvrdo i umeko. I što jes jes i u sridu.Posred nje najčešće i stalno.

Jelenu , zasad Menelajevu, spotako majčin svrbitis istog momenta , kada kada je markantni Paris prošeto perivojem i zaspo.

U ono doba su bile obrnute uloge. Muškarci nosili minjake, a žene duge haljine. Vi mislite da su tada u modi bile bokserice ili slipovke. Jok ba. Muški su hodali gologuzi ko jkoni i u minjaku. Pa im anamo onaj, landaro ko bukagija na godišnjem odmoru.

Zalego Paris u hladovinu i zaspo. Zvizdan pripeko. Helena traži hlada u perivoju da rashladi ružu i ima šta vidjet. Parisu se slavuj nakokotio ko telefonska bandera . Tako rada nije bilo bandera, moramo se ispravit pa reći uspravio se ko krivi toranj u Pizi. Ispravio se malo nahero. Ni krivog tornja tada nije bilo , pa se jopet moramo ispraviti. Uspravio se ko svetionik sa Farosa. Joj koliki je, zinula Jelena. Koliko nam čast dozvoljava , pomislila na svetionik, dakako.

Kako ni jedna Jelena ,osim Grbićke nikad ni bila stidna, ova grčka je vratila majčin obraz. Zajašila Parisa dok je spavao.Ili dok se pravio da spava. Ko će ga znati,ali mu na isto dođe. Jeleni se osladio trajanski bat i bjež u Troju da se češljugari. Od miline joj svetionik stalno priviđi. Hejbet puta obdan , a još hejbetli obnoć.

I eto rata.

Oni hadum, a mere biti i peško,Menelaj digo đefu zbog ženinog svrabeža. Homer zapiso ,mi ga protumačili i zapis prenijeli.

Na priliku isto vam tako bilo sa Jelisavetom Jelom II (Nemanjić ) i Jelenom Jelom (Šubić) Kotromanić.Kad se na dvorima jal Nemanjićkim ,jal Šubićkim pojaviše Stjepan i Vladisav,doleti guta češljugara pod skute Jele I i Jele II.

Ostalo je istorija oliti povijest. Morale se udati i u Bosnu odlećeti , na stalno češljugarenje. Po Bosanski. Ka+no Mujo i Fata. Ili mujo i kraljica Marija Terezija.

Zbog toga se obi livi i ovi disni nam susidi svako malo potegnu pravo na Bosnu. Kontaju ako ste mogli takariti naše kćeri, morate nam dati , barem , po polovinu vaše zemlje. Hajvani nisu , jer su hajvani pametniji. Dosad se u kraljevskim dvorima naslijeđivalo po muškoj lozi. Ako slučajno nema bijelih bubrega onda su jajnuci na redu. Historija sa o'tim nema nikakve veze.

Mere bit da bidne da je i historija uplela prste u neka jelekanja i nadalinjanja poslije,ali vam to zasigurno ne m'remo rijeti. Prvenstveno zato što smno đentle ‘ meni.

Uze Herco Lelu Jelu Jelenu, za ruku, pa međ skute i i poče iz referena refrenat:

O Jelo Jelo Jelo Jelena

ti si moje srce ukrala.

A onda skonta , nedam ja našu Jelu Lelu Jelenu.

Mlađi ne znaju za tu birvaktile pjesmu. Mere biti da j ne anlaijišu kako treba.

Okrenu i puče drugu isto lijepu pjesmu o njegovim Jelenama i onim drugim sa kojim se u djeliću sekunde mimoišao.

 

 

O Jelo Jelo Jelo Jelena

ti si moje srce ukrala.

 

A onda skonta ,  ne dam ja našu Jelu Lelu Jelenu.

Mlađi ne znaju za tu birvaktile pjesmu.  Mere biti da j ne anlaijišu kako treba.

Okrenu i puče drugu isto lijepu pjesmu o njegovim Jelenama  i onim drugim  sa kojim se u djeliću sekunde mimoišao.

 

  Ruža ljubavi

 

Nismo svi iz ljubavi,

stigli na ovaj svijet,

proplakan u casu kad

nema niko da te zavoli

 

Jos postoje istine koje vole boljeti,

zbog mene nikad, nikad neceš plakati

 

Nikada se nismo sreli,

vremena nismo imali,

da mi oci obrises,

da mi ruke milujes

 

Jer ja sam tugu kvasio,

tudjim suzama,

ko nekad moja draga

svojim ocima

 

Ref.

Jelena, Jelena,

eh, da su andjeli,

nosili krila rodama

Jelena, Jelena,

da su bar Bogovi,

imali malo vremena

Jelena, pomisli,

da su bar ljudi svi,

rodjeni pod srecnim zvjezdama

 

Jelena, Jelena

 

A godine prolaze niz nase obraze,

vjetrove proljetne starost umiruje

da l’ za tebe postoji,

neko sasvim drag i lijep,

cije ruke tebi radost donose

 

Jer danas vise nemam snage,

da te zavolim,

danas samo moram, moram,

jos jednom da te potrazim

Jer ja sam tugu kvasio,

tudjim suzama,

zbog mene nikad, nikad, nisi plakala

 

Ref.

 

Mozda ne bi..

Jelena, Jelena.

Anatomija i dani / Igrokaz na dan 13.Novembar / Studeni

Danas je utorak , 13.Novembar / Studeni 2018. godine.  To bi bio otprilike 317 dan u godini, kojoj zamalo nedostaje još samo 48 dana, da bude tuto kompleto do zbroja dana ove prelijepe prestupne godine.

Četeres osam dana je manje od 49, po svim zakonima hemije i  anatomije. Hajd jasno nam je ono po zakonima hemije. Hemija se mora razumjeti u matematiku inaće bi sva bila helać. Ne kao Arijana . Ona je u redu koliko znamo . a Helać joj je samo prezime koje ne mijenja nizašta na svijetu .

Ali anatomija i zbroj dana! Kakve to veze ima?
Polako šta ste navrli. Vako ćemo. Polako i po tabijatu. Nema cile mile.

Dani ko dani. Niko ih ne broji osim brojača dana ili prepisivača. Čak i onu posude kalendar od štampara ili se ogrebu radi EPP. Nisu levati plaćati kalendare kad ga mogu džab džabe jamiti. A dani opet pametni, oni izbroje sve koje pokupe sa sobom, do zadnjeg.Ne sm ije viška insana biti. Ni manjka. Ni za živu glavu. I položi ih u redove. Ko pruće,.

E sad na scenu stupa anatomija. Mora se utvrditi da li su dani bili grublji ili mekši od tijela i tkiva umrlih. Odnosno uzrok smrti. Jadne dane za sve optužuju. Oni ni luk jeli ni luk mirisali. Koliko je nama poznato , oni  čak ni ne havljaju, insansko meso garant. I tako ta anatomnija , koja nema pojma o matematici, odlučuje ko je kako umro.

Što bi poete rekli:

-Svaka nauka ima svoje dobre  i loše strane.

U prevodu:

Nauka je dobra, dani su dobri, ljudi nisu. Vrlo logično i kauzalno.

 

 

Ludilo – Da li su ti ljudi normalni ? – Mjesec nam se pričinjava

 

 

Eto , šta neće pasti ljudima na um.

Hoće da vjerujemo, da ako imamo malo dužu  kanafu, možemo zakačiti mjesec i približiti ga našem đardinu da obasjava našu ljubav.

Svašta!

Pa im to malo, već kažu imaju dobar aparat koji sve to snima. Neki japanski.

Mi uzeli onaj neki drugi aparat. Zorka ili Lajka. Izlizao se naziv. Crno bijeli je. I on jako dobro snima.

Crno bijela rezolucija. I snimali pamet ovih mudraca što nam kukavičja jaja podmeću radi epp-a.

Dobili fantastične slike mjeseca u bijeloj boji. Mi se obradovali i htjeli prijaviti da je mjesec bijeli i na normalnoj udaljenosti, tamo gdje je uvijek , od rođenja bio.

Ali upozoriše nas, nije to boni mjesec , to je šupljina unutar moždanih kostiju onih koje mjesec sprcavaju u njake staklene kugle.

Joj koji smo mi foto levati. Mi od praznine u glavama teoretičara ,mislili da je bijeli mjesec.

E vala , da nam je ko pričo ne bi vjerovali.

Ni je'ne.

 

Sizifov posao / Igrokaz na dan 12.Novembar / Studeni

 


 

Danas jeponedeljak , 12.Novembar / Studeni 2018. godine.  To bi bio otprilike 318 dan u godini, kojoj daklen nedostaje još samo 49 dana, da bude tuto kompleto do zbroja ove ne prestupne godine.

Četeres devet dana je manje od 59, po svim zakonima fizike i arheologije. Hajd’ jasno nam je ono po zakonima fizike. Fizika se razumije u matematiku. Valjda?

Ali kakve veze ima arheologija sa danima koji prolaze, pitate vi?

Ima i to debele. Jel’ svaki dan povede sa sobom , u poznatim pravcima ,   napriliku dvjesta triset tisuća  hajvana sa sobom. Povede. Ko ima kriv?

Ali poenta je ,da se ti odvedeni ipak tijelesima zadrže u zemlji i postoju arheološki artefekti. Ostale kosti,  nema duše. I onda arheolozi otkopavaju i zakopavaju , ne bi li našli barem jednu dušu . Do sada , koliko su nam prijavili nisu našli ni pola duše.

Kažu Sizifov posao , jer su duše nepoznata misterija.

Što bi poete rekel:

-Malo vi znate o duši.

U prevodu

-Samo Jedno Uzvišeno Biće zna sve o duši.

 

A još je zapisano:

1955.- Umro hrvatski pesnik Tin Ujević, koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom obeležio razdoblje između dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti.

 

Stađuni , stađuni naši / Igrokaz / Iz Arhiva

 

 

Stađuni , stađuni naši / Igrokaz

 

Jesenja fantazija

 


Jesenji opus I

 


Ah , to proljeće

 

 


Proljetni opus II

 


Svileno ljeto

Ljetni opus II

 


Zima

 


Zimski opus II

Lijep je, sunčani dan. Zima došla na svoje. Biće i kiše, u planinskim predjelima i snijega.Čini se, sve se pobrkalo.
Mi volimo sva godišnja doba i kada su ona u svom elemntu.Ali mi naopaki kaki jesmo, nama sve jedno koji je vakat i zato ćemo malo lamantirati o birvaktile stađunima.
Recimo, ko je vidio jesen a da u njemu jagode blistaju ,a ljubičice nježnošću mirišu krajolike.
Jesen je da jabuke i kruške zriju. Nekada je bilo da njen dragi ide u armiju.To je značilo čim se vrne eto svadbe,eto takarli dana opet u neku jesen. Jer jeseni su za svadbe, i tako to. Za duboko oranje. I brazde. I sve što uz svadbe ide. Kaže Sveta knjiga: vaša žena je vaša njiva. Mi dodajemo i voli duboko oranje. Kako neće voljeti. To je osnov plodnosti i života.
Proljeća za buđenje života i sve je u cvijeću , beharima i mirisima. Sve oživi i sve se uzbiba. Sve miriše na ljubav. I mirisi donesu tu čuvenu, jedinstvenu, veličanstvenu , uglavnom neponovljivu ljubav. Bude i bolnih. Neka , ako nema boli znači nije se ni voljelo.

O ljetu se sanja, jer trava je narasla, miris pokošenog sijena je tu, da se valja u njemu i kupa u suncu. A ono sunce i valjanje? Pa udari sunčanica počesto. I zaboravi se insan.A kad se zaboravi, eto novog života. Ne odmah. Ima određeni vremenski period kroz koji i priroda i insanka postaju bremeniti.
A šta ste vi mislili, sunce vas mlatne u čelenku, vi se zaboraviti i da nema poslijedica. Ne mere to tako. A poslijedice su lijepe i željene. Neke i nisu. Na prvi mah, ali se prigrle. Djeca su najljepše i najnježnije u ljudskim životima. Čedna i bijela kao zima.
A i ta zima. Hladna je i lijepa. Tjera čovjeka da se grli i stišće, da se zagrije. A kada se zagrijava krv uzavrije i onda zna se ,šta je raditi da se malo insan rahsladi.Igrati se malo kamare.Znate ono , treba posteljinu na kamaru pa u seharu. A kamara ima raznih i uzdisajnih.Te dušeci, te šilteti , te svilene plahte, minderluci ,a napose i meki jastuci. Jer ako je zima, treba grijanje pojačati.Najlakše jastučenjem, a mere i dušečenjem. Kako je to zabavno , a i …

 

Lijepa nam ova godišnja doba, svako. A ljudi izvoljevaju.
Neko voli ovo , neko ono godišnje doba.
U nekima – u zemlju propadaju, neka mrze i najrađe bi da ih nije.
A ljubav gospodo?
A grijanje i valjanje?
Šta sa pupanjem i bibanjem?
Šta sa zrenjem i dubokim oranjem?
Vi bi i to da preskiočite sa godišnjim dobom koji ne volite.
Mislimo da niste svjesni šta ne volite.

Što bi poete rekle:
Mnogo toga nije volio, pa je zaboravio vrbopuc.
U Prevodu:
Samo jednom se živi, a vrba svako malo puca.

i

Takarli nam bili svi stađuni.

 

 

 

 

Sekunda koja život znači / Igrokaz na dan 11.Novembar / Studeni

Danas je Nedelja , 11.Novembar / Studeni 2018. godine.

Ubjeđuju nas da je ovo  je  315.   dan  u godini   ,  do kraja te iste godine ostalo je još 50 dana.  Vjerovaćemo im. Nismo levati gubiti vrijeme na trice, kao što je brojanje na prste.  Odakla nam vrijeme frajeri.ba.

Lete dani kao laste na jug, iako im se nigdje ne žuri. Kako će im se žuriti kad trebaju odbrojati 86 400 sekundi. U sekundu , po ljudskoj računici koja je malo falična. Ne m'remo vam sad objašnjavati, kad ni „stručnjaci“ ne znaju objasniti. Kažu sve je sprcano u onaj prekoredni dan, prestupne godine . I njihovo znanje i neznanje.

A neko bi pomislio  ,iako je taj broj 86 400 pozamašna guta, racimo u markama,eurima ili dolarime, to su ipak samo sekunde.

Joj levata majko mila. Kad se radi „samo“ o sekundama vi  sjedite i brojte svaki dan tu cifru.

Ima da riknete i ne znajući da ste riknuli. I da se preselite na ahiret i nastavite da brojite , dok vas neko ne opomene da ne trebate više brojati. Jal hladovina ,jal paklena vrućina se desi u sekundi.

I ako ne riknete, valjda ćete skontati da se život sastoji upravo od tih sekundi. Sve se dešava u sekuni. Jedan pogled , ljubav. Jedan stisak, dijete. Jedna nesmotrenost, drugo dijete. Još jedna nesmotrenost, eto treće dijete , ali ovaj put sa ljubavnicom. I eto belaja.

I samo što se kutarišete belaja eto penzije, a mala je i ne može se na tri alimentacije podijeliti. I kontate nemate druge , nego se upucati ko siroče .  I dok razmišljate koliki ste vi sretnik. Ne morate se upucati jer vas je hercika mlatnula i nemate druge nego prestati voditi brigu o alimentaciji.

I zato , zbog tih neplaćenih alimentacija niko vas neće žaliti. Pa vi vidite šta vam je raditi. Obrnite film unazad i poštujte sekunde. I nemjte da bi pravili greške teške jedne jedine sekunde.

Što bi poete rekle:

-Bol bolujem , a žao mi nije.

U prevodu:

Ne vrijedi brojati sekunde,  imate prečeg posla.

Bar mislimo da to znate.