Mnijemo , svi ljudi su od iste pramajke i praoca rođeni, a opet svi su tako različiti u svojoj bitnosti i još više u svojoj nebitnosti.
Kažu – stvar genetike.
Da, da!
Atavizam predaka obilježava svaki korak.
Zagovarajući sveobuvatnost pouke vanvremenske priče o Kainu (Kabil) i Abelu (Habil) nema se mnogo toga dodati.
Oduvijek ostoje dobri i loši ljudi.
U svim vremenima persistiraju plemeniti i zli ljudi.
Zapravo podjela je jednostavnija :
Imaju ljudi i neljudi.
A bivaju i izrodi i abortusi tame.
Bogobojazni i pogan.
Iskonska priča o žitu i kukolju.
Javna fizička golotinja je postala skoro ništa.
Trenutak bijede koja se ne mora ponoviti. Opetovanje ili ne opetovanje je samo stanje duha.
Duhovna giolotinja je uglavnom očitija i trajnija. Reklo bi se konstanta individualne bijede i siromaštva duha.
Sve počinje sa rječju.
Ima starinska narodna izreka:
Progovori i reći će ti se ko si i šta si!
Dodajemo : I kako živiš!
Po govoru je lako razlučiti ljude od onih koji to nisu .Ili onih koji su manje vrijedni časti – biti čovjek.
Bogobojazan ,iskren , čist, plemenit i uzvišen govor i djelo Nebo sa blagonaklonošću gleda i prima. I uslišava ga.
Pogan,primitivan,ružan , zao i ružan govor i nedjelo Nebo je žigosalo kao nečist i prokletstvo. I odbacuje ga.
Kakva duša , takva riječ.
Sve je u parovima.
Bogatstvo i siromaštvo!Dobrota i zlo!
I još nešto:
Bog Milostivi je u Svojoj uzvišenosti i ljubavi ostavio čovjeku slobodu izbora i kretanja.
-Ići pravim putem ili skretati .
Što bi poete rekle:
-Dobrota ili kretenizam.
Meni je lako, jer mi nije dato pravo izbora.
Uz pomoć Boga,predaka i svih onih koje su mi poklanjale bezuslovnu ljubav , nevinost , plemenitost i milost , meni je u duši, u srcu,u damaru , u iskonu zapisana lijepa ,umilna i iskrena riječ.
Allez venez, Milord Vous asseoir à ma table Il fait si froid dehors Ici, c'est confortable Laissez-vous faire, Milord Et prenez bien vos aises Vos peines sur mon cœur Et vos pieds sur une chaise Je vous connais, Milord Vous ne m'avez jamais vue Je ne suis qu'une fille du port Une ombre de la rue
Pourtant, je vous ai frôlé Quand vous passiez hier Vous n'étiez pas peu fier Dame, le ciel vous comblait Votre foulard de soie Flottant sur vos épaules Vous aviez le beau rôle On aurait dit le roi Vous marchiez en vainqueur Au bras d'une demoiselle Mon Dieu, qu'elle était belle J'en ai froid dans le cœur
Allez venez, Milord Vous asseoir à ma table Il fait si froid dehors Ici, c'est confortable Laissez-vous faire, Milord Et prenez bien vos aises Vos peines sur mon cœur Et vos pieds sur une chaise Je vous connais, Milord Vous ne m'avez jamais vue Je ne suis qu'une fille du port Une ombre de la rue
Dire qu'il suffit parfois Qu'il y ait un navire Pour que tout se déchire Quand le navire s'en va Il emmenait avec lui La douce aux yeux si tendres Qui n'a pas su comprendre Qu'elle brisait votre vie L'amour, ça fait pleurer Comme quoi l'existence Ça vous donne toutes les chances Pour les reprendre après
Allez venez, Milord Vous avez l'air d'un môme Laissez-vous faire, Milord Venez dans mon royaume Je soigne les remords Je chante la romance Je chante les milords Qui n'ont pas eu de chance Regardez-moi, Milord Vous ne m'avez jamais vue Mais vous pleurez, Milord Ça, je l'aurais jamais cru
Eh, bien voyons, Milord Souriez-moi, Milord Mieux que ça, un petit effort Voilà, c'est ça! Allez riez, Milord Allez chantez, Milord Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Mais oui, dansez, Milord Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Bravo, Milord Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Encore, Milord Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da Ta da da da da da
Moj Gospode
Hajde dođi Gospode moj
Sedi za moj stol
Napolju je tako hladno
Ovde je ugodno
Ostavi sve moj Gospode
I raskomoti se
Tvoje tuge su u mom srcu
I tvoja noga na jednoj stolici
Znam te, moj Gospode
Nikada me nisi video
Ja sam samo djevojka iz luke
Sjenka sa ulice
Ipak sam te dotakla
Kada si prošao juče
Bio si tako ponosan
Bože, nebo te ispunilo
Tvoj svileni šal
Lebdio je na tvojim ramenima
Imao si prelijepu ulogu
Izgledao si kao kralj
Hodao si kao pobjednik
Pod ruku sa jednom gospođicom
Bože, kako je bila lijepa
zazeblo me do dna srcau srcu
Hajde dođi Gospode moj
Sedi za moj stol
Napolju je tako hladno
Ovde je ugodno
Ostavi sve moj Gospode
I raskomoti se
Tvoje tuge su u mom srcu
I tvoja noga na jednoj stolici
Znam te, moj Gospode
Nikada me nisi video
Ja sam samo djevojka iz luke
Sjenka sa ulice
Ponekad je dovoljno reći
Ima jedan brod brod
I sve se raspadne
Kada brod krene
Sa sobom je poveo
tu milu sa ocima njeznim
koja nije razumjevala
da ti život kvari
Ljubav te nekad rasplače
Kao kakvo postojanje
Daje ti svaku priliku
Da je vratiš kasnije
Hajde moj Milord
Kao da si dijete
Ostavi to sebi, moj Gospode
Dođi u moje kraljevstvo
Ja liječim kajanje
Ja pjevam romansu
Ja pevam za milorde
Koji nisu imali sreće
Pogledaj me, moj Gospode
Nikada me nisi video
Ali ti plačeš, Milord
Nikad ne bih vjerovala u to
Pa, da vidimo, moj Gospode
Nasmiješi mi se, Milorde
Bolje od toga, potrudi se malo
Evo ga!
Hajde, smij se, moj Gospode
Hajde pjevaj, Milorde
Hajde, pjevaj, moj Gospode!
La-la-la
Da, igraj, Moj Gospode!
La-la-la… Bravo Milorde!
La-la-la… Više, gospodaru!… La-la-la
Ali da, igraj, moj Gospode
Bravo, Milorde La-la-la
La-la-la
La-la-la
Opet, moj Gospode
La-la-la
La-la-la
La-la-la
Kad majke umiru , sada već decenije bola , sa sobom , na ahiret prte.
Nebo im jedina nada ,
da će tamo sresti voljene.
****
O Srebreničkom genocidu je mnogo toga rečeno.
Ne i dovoljno.
O Srebrenici su pisali i znani i neznani, i poželjni i nepoželjni, i dobronamjerni i nedobronamjerni, relevantni i nerelevantni. Većina njih se pokušalo utrpati i utrpava u srebreničku tragediju radi ličnog profita, lične promidžbe ili želje za nametanjem svojih stavova i svojih „istina“. Vjerovatno i minuta pozora javnosti, biti na slikama , u prvom redu.
Prava istina o obimu i strahotama stradanja Srebreničana u Srebreničkom holakustu iz ugla žrtvi vrlo rijetko dopira do javnosti.
Ako i dospije, vrlo brzo se sklonjaju iz žiže interesovanja, u nastojnaju da se istina ućutka i prepusti zaboravu.
Neće moći ni ove noći ni ovog vijeka ,a Boga nam Milostivog ni slijedećih vjekova.
****
Sada se prepuštamo bolu i
Bajci Srebreničkoj,
i uzvišenim Majci Srebreničkoj i Sestri Srebrenoj.
Bajku kazuje jedno dijete , jedan Mali princ , koji osječa svoj i bol , neprebol drugih :
Pričajući o nama ubijenim Srebrničanima ja pričamo tebi Majko srebrenička i tebi Sejo srebrena,
Ja, Isa nestalo Maksumče.
P.S.
Bajka je obimna pa smo je prisiljeni podijeliti na više dijelova, radi pozornijeg praćenja.
11.jula 1995. Vaseljana je zanijemila i zaledila se. Okrenula se jedinstvenoj Plavoj planeti i svojim dahom okovala je ledom.
Led se uranjao u uzburkane vode iskonske rijeke Stiks , odvajajući je od užarene,vatrene rijeke Flegeton.
Bježeći od Flegetona Stiks se stapa sa Aherontom. Postadoše uzburkani Ocean. Flegije i Haron ,veslači brodice koja prenosi seni mrtvih u napokon, ujedinjenim rijekama , odlučiše da se smiluju Zemlji i da je prevedu u vječno boravište Had.
Plavet i svjetlost. Bjelina i nevinost. Beskraj i vječnost. Duboko usječeni visovi i doline bola i tuga, stapaju se u Ocean Bajka sreberena. Sve je iskon. I nijemo svjedočanstvo Božijoj Milosti i ljubavi.
Gospode Milostivi hvala Ti . Oprosti nam grijehe naše.
Na samoj ivici bezdana , gdje rijeke poniru u svijet mrtvih ,glas Ja jesam, Moćnog i Mudrog zaustavi brodicu:
-Zemlju sam stvorio radi ljudi.Nije joj vakat sada.Zbog dobrih iskrenih , predanih ljudi, radi nevino ubijenih , neka Plava planeta živi do dana određenog , kojeg samo Ja znam. Blažene čistog srca , predane iskonu mom, ću primiti u svoje dvore. A ostali,nečisti i zli ,ogrezli u mržnji i zlu , za kaznu nek vijeke vjekova žive i strahuju na ivici vatre i leda , patnje i boli. Anđeli, nebo i zemlja su svjedoci Moje riječi.Amin!
Neba i oceani Vaseljane slave čudesnu djecu ubijana su samo zato što su iskreno vjerovali Boga Jedinog.
I otad se Zemlja talasa i strahuje. Na obalama Kokitusa kleči pred prestoljem svoga Gospodara, nadajući se Milosti Boga Ljubavi .
Rastrzana hridinama zla, boli, mržnje,vatre, leda, smrti ,jecaja i jadikovanja, Plava planeta oprost za zlo neljudi i bešćutnog svijeta – nanešenom Srebrenici i Bosni zemlji Božije milosti , danonoćno moli.
Smirena i opuštena kao da je neku ogromnu brigu prebacila preko mora , na neko daleko pusto ostrvo , bez mogućnosti da joj se vrati. Blista onom nedostižnom svjetlošću anđela i bića koja su sve tajne saznale i više im nije mjesto na ovozemaljskoj prolaznoj čekaonici.
Ona spava.
Nisu se vidjeli godinama.On Konj, kleknu pored kreveta , tiše od najtišeg,kao da se nikad rastajali nisu. Položi joj mirisne ljubičice na uzglavlje . Gleda u nju . Ne trepće. Moli se, iako skoro ne otvara usta :
– Bismillāhi-r-rahmāni-r-rahīm…
A onda se sjeti da ga ona neće razumjeti i izusti molitvu na njihovom jeziku:
-U ime Boga, Sveopćeg Dobročinitelja , Milostivog…
Kada je završio,čuje se riječ :
-Amin !
Ali to ne izgovara on , već djeva milošću drevne ljetne ljubavi bremenita , koja se u tom momentu na tren budi i ponovo usni. On je strpljivo klečao , za ruku je držao i nastavio se tiho moliti.Molio, klečao i čekao.
Ona se budi.
-Dobro mi došao ljubljeni moj! Oprosti mi što sam zaspala .Malo sam umorna.Pričaj mi o ljubavi. Pričaj mi o danima kada su anđeli hodali zemljom , a zaljubljeni bila djeca koja žele samo da se vole , igraju i ljube. Pričaj mi kako se dvoje vole i zauvijek žive sretno. Pričaj mi kao da se nikada rastali nismo
I on joj je pričao. Gledao je radosnim ,nježnim pogledom punim ljubavi i čežnje .
I pričao …
Pričao joj je četrdeset dana i noći , skoro bez prestanka. Pričao i držao za ruke . Ponekad bi je poljubio , u usne , u kosu , u obraz , jedva čujnim lahorcem da je ne probudi. Glavu prislanjao na grudi da čuje kako diše. Znao je koliko je umorna.
Ljubavlju oplemenjene riječi su se nizale u đerdan nasvjetlucavijih dragulja , svjedoka jedne divne prošlosti , jednog sna , jedne bajke koja još živi i miluje dvoje mladih . Bajka koja se nikada neće moći izbrisati i biće zapisana u vječnosti.
-Bila jedna kučica u cvijeću .
U kučici živjelo dvoje mladih . I ljubav vječna .Godinama. Imali su svoj Ocean tišine i sna.
Kučica svjetlošću i mirisima cvijeća obasjana , dozivala je cvrkut ptica , sutone i svitanja. Strast , milovanja , ljubav , dodiri , poniranja i uzleti obavijeni čežnjom i bolom ljepote , sve su pretvorili u jedan tren, bez prošlosti i budućnosti. Ona i on , dječak i djevojčica i beskonačnost. Ona i on , djevojka i mladić i vječnost. Ona i on , muž i žena i iskon.
Nisu smjeli stati. Nisu smjeli jedan jedini poljubac preskočiti. Nisu željeli jecaje predavanja kriti. Smijali se i plakali. Znali su – ovoliko sreće i ljepote ne sluti na dobro.Grčevito su se zbijali u jedno klupko , u jedno svjetlosno biće , da ih ništa ne rastavi.
I bi kao što stari kažu :
“Svjetlost i tama su par.”
Niotkud , ničim izazvan dunu strašan vjetar. Nadviše se crni, zlokobni oblaci.Zapada velika kiša. Zavlada tama. Dvoje mladih usnuše i razdvojiše ih.Godinama je vladao nerazum i mrak. Nakon godina smilovaše se Suđaje . Dvoje mladih su svoje grijehe molitvom , pokorom i dobrotom iskupili.
I evo njega , na koljenima kleči i prsten zlatni na četvrti prst njene lijeve ruke stavlja , da vena amoris srcem , a svešteno lice svetom knjigom u ruci , svjedoče njihovom zavjetu.
Prelijepa , prozračna nevjesta, sva u bijelom otvara oči , pridigne se , ljubi ga i izusti:
-Lijep dan i divan prsten , ljubljeni moj. Hvala ti .Volim te . I da , svim srcem te uzimam za muža.
I zatvori oči .
Svešteno lice izgovori : – Amin , ostalo znate.- i u žurbi ode .
Ona još jednom otvara oči . Uh , koliko je neodoljive ljepote , radosti , čežnje i nježnosti bilo u tim prelijepim svjetlucavim očima boje plavetnog oceana. Zovnu ga rukom. Čeka ga .
On leže kraj nje . Normalno, sa lijeve strane. Okrenu je sebi , čvrsto je zagrli i ljubi . Ona mu uzvraća.
Ljubavnički poljubac . Dug , nježan , strastven , malo grčevit. Znaju znanje i znanje . Poslijednji je.
Osjećajući da ostaje bez daha , on se odvoji od nje . Prime se za ruke, ponovo spojene za života. Lijeva u desnoj , desna u lijevoj. Jedno srce i jedna duša svjetlošću iskre.
Ona ne povrati dah i prestade disati. Tek tako , kao da je to najnormalnija stvar na svijetu.
On je i dalje drži za ruke.
Ona spava.
On zna da je još tu i čuje ga . I priča joj:
-Bila jedna djevuška bajna . Zvali su je Hana Krasotica sjajna. Na ovome svijetu nije bilo ništa ljepše od djevuške te. Voljela je proljetno nebo , slobodu i djevičanske ljubičice i oni nju. I njega sretnika . Očaran ljepotom njenom , sa njom je snivao najljepše snove i evo nudi joj svijet na dlanu.
Tugo moja , ona ne odgovara.
Ona spava.
Međutim ,jedna prelijepa grlica ,kao malo ptiće nježno i polako izmili iz grudi njene vjenčanice. Veselo se pope na njegovo lijevo rame , primiče mu se usnama ,nestašno ih kljunom dodiruje, poljubac spušta i kroz otvoren prozor ka nebu prhnu.
U njihovom sjećanju biće zapisano da su se uzeli sedamanestog maja godine te.
Ona sada spava.
A on Konj je u jednom danu postao muž i udovac, sanjajući snove svog usnulog proljeća u oblacima.
