Mi nismo bili par,
jer gledao si me,
uvek kao stvar.
Ti, tako pozeljan,
svaku ljubio, mene ubio.
Bol, sve je sada bol,
u osecaju moj,
i odgovoru tvom.
Ozenices se ti,
i udacu se ja,
al plakacemo znam,
kad god se sretnemo.
Jer imali smo svi,
osamnaest godina,
i nismo znali tad,
koliko mozemo.
Osmijehom obućena
tugo moja,
…moje ….
zlato kamenon
razmrvljeno,
ljubavi tračak,
svitlo na kraju
suvog dana
napunjena otpalin lišćen
joj, šta bi voli…
kad bi samo moga
…ostani…
Jeseni moja, rana
oplakana
kapima morske pjene,
lelujanjem moren
a
pogleda uperena u
nebo
visoko…
…joj, da mi je…
…ne idi…
Prošlosti moja
u slikama budućnosti
došavši
nenadano,
isplakan
odavno,
suzama šta duša
lije bez jecanja
u bonaci na srid vale
…ostani…
*
Tilo
istrzano u muci
razuma dok
bitku bije s
jadom
odbačenosti
a misli varaju same sebe
…jo, da mi je…
*
Virovanje moje
sagoreno u razočaranju,
lipoto života zamotana
u tugu
i nemir…
Ukradene dane moje
vrati
meni…
…u sutonu dok se svitla pale…
*
Nepravdom
donesenu tugu
ispravi
greške učinjene
poništi…
da
život
klonuli ne vrti se u mistu
…pasaje rivon…
Zaostale mrvice …
skupi,
zamaži
nevidljivim lipilon
prisustva tvog
pođi puten…
…priko kali dok se zora javlja…
*
/Iz Dnevnika Yossamin V./
***
konje
san sanjala
noćas,
doli ispod kuća,
kraj mora,
u kasu,
prkosu buri
šta ori,
mlati bore i
lomi grane tamarina
crna griva
na vitru,
in viori
ka stijeg na vrju bandera
pa,
leluja u divljen plesu
sa kapljicama slanin,
a
tuku more
u moći
snage vlastite
… ja
bila san više mora,
na hridi,
kad protutnjiše topotom
kraj mene
i…
povuče me,
poželin…
Trčat s konjima
Gazit more
Ludovat u bijesu
bure
i…
zatrčen se bosi nogu
pjenon mora,
zapinjuć u pijesku
a,
bura me gura, udara u lice
tira nazad,
triska me more,
diže se,
kvasi
ma,
konji su
nestvarno lipi
i ja želin,
samo
želin trčat s njima
dotaknit
jednog
sjajni crni očiju
šta zastajkuje…
… ka da me
… Čeka…
(Iz Dnevnika Yossamin V.)
*
Barbara
Sjeti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom toga dana
A ti si hodala nasmijana
Prokisla radosna očarana
Pod kišom
Sjeti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom
A ja sam te sreo u ulici Sijama
Smješila si se
I ja sam se smješio
Sjeti se Barbara
Ti koju nisam poznavao
Ti koja me nisi poznavala
Sjeti se
Sjeti se toga dana
Ne zaboravi
Neki čovjek je stajao u trijemu i
Viknuo tvoje ime
Barbara
A ti si po kiši k njemu potrčala
Radosna prokisla očarana
U njegov zagrljaj pala
Sjeti se toga Barbara
I ne ljuti se što ti govorim Ti
Ja kažem ti svima koje volim
Čak i onima koje sam jednom vidio
Ja kažem ti onima koji se vole
Čak i onima koje nisam upoznao.
Sjeti se Barbara
Ne zaboravi
Tu kišu mudru i sretnu
Na svome licu sretnom
Nad ovim gradom sretnim
Tu kišu iznad mora
Iznad arsenala
Tu kišu što je pala na brod iz Uesana
O Barbara
Rat je svinjarija velika
Što je sa sobom sada
Pod kišom kanonada ognja
Krvi i čelika
A onaj koji te je grlio
Zaljubljeno
Je li umro nestao ili još uvjek živi
O Barbara
Bez prestanka kiši nad Brestom
Jednako kao i tada
Ali to nije isto i sve je srušeno
To su korotne kiše, strašne i neutješne
To nije oluja više od ognja,
krvi i čelika
To su naprosto oblaci
Što kao pseta crkavaju
Kao pseta što nestaju
U mlazu vode nad Brestom
Da trunu negdje daleko
daleko, daleko od Bresta
Od koga ništa ne osta.
Jovano, Jovanke, (Jovano, Jovanka)
Kraj Vardaro sediš mori (Kraj Vardara sjediš)
Belo platno beliš (Bijelo platno bijeliš)
Belo platno beliš dušo (Bijelo platno bijeliš dušo)
Se nagore gledash. / x2 (Gore gledaš)
Jovano, jovanke, (Jovano, Jovanka)
Jas te tebe cekam mori, (Ja tebe čekam)
Doma da mi dojdes, (Doma da mi dođeš)
A ti ne doadas duso, (A ti ne dolaziš dušo)
Srce moje jovano. / x2 (Srce moje Jovano)
Jovano, jovanke, (Jovano, Jovanke)
Tvojata majka mori, (Tvoja majka)
Tebe ne te pusta, (Tebe ne pušta)
So mene da dojdes duso, (Meni da dođeš)
Srce moje jovano. / x2 (Srce moje Jovano.)
Na stazama
drvenim
raskršća nemaju
ljubavi
Na putima
stvarnosti
snove ubijaju
neuki
U srcima
nevinim
staza i puta nema
zato voli me
Ostani
još jedan treptaj sna
za svaki dan ljubavi
ostavi kapljicu bola
Poljubi me
odlazi ne osvrčući se
ne brini
vodiće te moji anđeli
Autor
Hajro Šabanadžović
*
Alelujah Slava Gospodu
Milodarje Bosno moja Zemljo Božje milosti
Sarajevo moje Grade čednosti Modra rijeko Bosne moje
Aztor
Hajro Šabanadžović
Nijanse plavog
Izgubljena nevinost
Budi kao more Plavi očaj
Ikona Oblaci u plavom
Oko Iskrice
Autor
Hajro Šabanadžović
Sunce i oblak u kadru Sunce i oblak van kadra
Lija Ljeto
Potok i žuta Rose
Danas je Ponedeljak, 26. maj/svibanj tekuće 2025. godine
Dobar ovaj izraz tekuća godina. Zapamtimo ga za drugi put. Sada nam Žosefna kliče , fatajte se Bonaparte, previše se osilio.
A sa danima uvijek isto. Neki nam odljaze, neki nam priljaze, što bi rekli naši, malo istočniji susjedi republjikanci, mešu kojima ima i baljista.
145.isteklih dana se kofrče naspram 220. kojima je nanijećena ista takarli budućnost.
Mnogima se posreći pa ih skinu sa kalendara, a mnogima i ne.Nećemo suditi ko bolje prolazi.Ovi ili oni potonji.
Znamo da nikako ne prolaze dobro putnici za pržun .Ni riknuti,ni oni koji će riknuti. Sa znanjem ili brez.
A prepisivači nam nude bivše medijske slastice na današnji dan. Počinjeno sa Napoleonom:
1805.-Napoleon Bonaparte proglasio se kraljem Italije.
1806.-Napoleon Bonaparte okupirao je Dubrovačku Republiku.
Lako je njemu bilo- Ako mu se svidi neka zemlja ili barem neka ženska u toj zemlji on je osvoji. Pitajte Maiju Valevsku i Poljake.
Pametan neki čovo. Ipak imao jednu manu. Kao mediteranski čovo , pride otočanin , nije podnosio zimu.
I kako to obično biva , uvijek nas natakari ono što ne volimo.
Optimista krenuo u sred ljetne žege u Rusiju . Ruska stepa nepregledna , ruskinje sočne i mile, zadržale regimente dok ih zima , koja tamo brzo naleti,nije spotakla i onda je sve već stvar historije.
Napoleon se debelo natakario u ruskim pustopoljinama. A nije stigo da upozna ni Anu Karenjinu. I tako od slave do Albe ga samo korak kazačoka dijelio. Ko mu kriv što je samo salonke na ratiđte ponio?
Što bi poete i Žozefina rekle:
-Bon-a-parte est Bon-à-rien” („Bonaparta je dobar ni-za-šta”).
U prevodu:
-Ni salonke nisu što su nekad bile! Ali Žosefina se u salonima , a bome i budoarima savršeno snalazila bez a parte od Bonaparte i najčešće bez ičega na sebi. Što bi špageti poručili : tante za ntante.