Od tebe sam udaljen onoliko
koliko ti to želiš,
a ako si tužna, pogledaj, i ja sam takodje.
Nema vetra bez tvoga mirisa,
niti u meni išta peva a da to nije Lejla,
ni jedno sećanje u meni nije traga ostavilo
jer je u tebi svo moje biće nestalo…
Ko sam ja? Jedan prosjak,
koji peva zbog tebe,
voljena, tako daleko, blizu, čujes li me?
Od robovanja životu ja sam slobodan,
pa je moja bol takodje i moja sreća.
Jedan utopljenik, žedan u oluji bola i užitka,
jedan noćni slepac sam ja,
koji se suncu nada…
Moja duša si ti, a ja sam tvoja,
dve duše smo mi, a ipak smo samo jedna,
dve zagonetke, a jedno rešenje za oboje,
da svako na zemlji za drugim pati.
Ovaj put smo deset koraka odvojeni,
premda smo jedno u drugom prepoznatljivi.
Ipak ovde, što je jedno,
mora se kao dvoje pojaviti,
i ne sme se vec sada u jedno udružiti.
Nema puta koji telo drugom telu vodi,
samo duša duši moze putovati…
Srce je večno, jer tebe voli,
smrt je tamo, gde ti nisi.
Ja ostajem zdravo, dokle god si ti u meni,
jer deo mog večnog zivota, to si ti…