Bleki – Misliš da sve znaš

Umor iza rešetaka

Ljubav i magija

Krhkost

 

Rekoh joj

Misliš da sve znaš

Nešto znaš

ali mnogo toga ne znaš

*

Kada pomislih da sve sam naučio

počinjem da žalim

a gdje je ta ljubav

a gdje sam  ja u svemo tome

*

tada mi se pričini

dolazi kraj

shvatih

postajem umorni zatočenik svoje ljušture

i taštine

*

Zato jube  ne žuri

ni u čemu

sve će biti onako kako treba da bude

pa voljela ti to ili ne

*

I polako sa učenjem

Neznanje pa spoznaja je najljepša moguća stvar

Mnogo znanja  i život postaje neiznenađujući i

dosadno prazan

*

A ludica ko ludica

ubijajući znanje

nemajući straha

zavoljela mene nejakog









Bookmark the permalink.

Komentariši