Umor iza rešetaka
Ljubav i magija
Krhkost
Rekoh joj
Misliš da sve znaš
Nešto znaš
ali mnogo toga ne znaš
*
Kada pomislih da sve sam naučio
počinjem da žalim
a gdje je ta ljubav
a gdje sam ja u svemo tome
*
tada mi se pričini
dolazi kraj
shvatih
postajem umorni zatočenik svoje ljušture
i taštine
*
Zato jube ne žuri
ni u čemu
sve će biti onako kako treba da bude
pa voljela ti to ili ne
*
I polako sa učenjem
Neznanje pa spoznaja je najljepša moguća stvar
Mnogo znanja i život postaje neiznenađujući i
dosadno prazan
*
A ludica ko ludica
ubijajući znanje
nemajući straha
zavoljela mene nejakog