Na talasu plime moćne
oholosti danonoćne –
na veliku tajnu, na san,
sad mi liči život darivan;
znam da san taj nesuvisli
bi pun čedne, budne misli
bića čiji jedan mili deo
moj dah nikad ne bi sreo
da si prošla pored mene
kroz oči mi zatvorene!
Neka mine iz vazduha
ta vizija moga duha;
jer to sjajno vreme sada
nestalo je, a sa njime i nada,
a moj mir kojem se nadah
prođe kao kratki uzdah:
ne brine me smrt njena
mišlju mojom donešena