Grčih ruke pod tamnim velom …
”Od čega si danas bleda, od čega?”
– Zato što sam tugom neugaslom
Do pijanstva opijala njega.
Pamtim.Povukao se tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo balustrada
Letjela sam za njim do kapije.
Zadihana viknuh: ”Šala sve je.
Ako odeš – ode život moj.”
Jezivo, a kao da se smije,
Reče mi: ”Na promaji ne stoj”