Nema mita o Bogumilima.

I nema takozvanih Bogumila.

Ima mit o lažovima i prekrajanju Bostanske historije i kulturne baštine.

Dubravko Lovrenović nam je svojom podmuklom hrvaštinom odavno bio sumnjiv.

Definitivno, napisom Mit o bogumilima ,autor Dubravko Lovrenović se priključio onima koji pokušavaju  prekrajati Bosansku historiju.

Sa minorcima , do sada ga nismo takvim smatrali,sam je sebe u bacio među njih, ne želimo diskutovati.

Njihovo vehto,nebulozno ,nićim potkrijepljeno bulažnjenje nećemo ni analizirati ni tumačiti.

Neka idu tamo gdje im Bosna sa svojom istorijom,kulturom,tradicijom ne smeta.

A Bosnaska historija, Bogumili ,Bosanska crkva , i stečci su duboko ubrazdili u bosansko bilo i ne mogu ga nedobronamjernici nikako uzdrmati.

Neka ti zlomislenici idu od stećka do stećka i čitaju šta piše.

Možda nauče nešto o ljudskosti i Bogu Milostivom.

Ili neka samo pročitaju zapis Miroslava Krleže o stečcima:

„Neka oprosti gospođa Europa, samo Bosna ima spomenike. Stećke. Šta je stećak? Oličenje gorštaka Bosanca! Šta radi Bosanac na stećku? Stoji uspravno! Digao glavu, digao ruku! Ali nigdje, nigdje, nikad, niko nije pronašao stećak na kome Bosanac kleči i moli. Na kom je prikazan kao sužanj.“

Mi dodajemo :

Zbog tog Bosanca uspravnog i i ponosnog i te  podignute ruke – sa pet prstiju, koja kaže:

-Zaustavi se ako u Boga ne vjeruješ i zlo Bosni zemlji Možije milosti nosiš,moglo bi ti se zlom vrnut.