Budi me crne labudice krik
pomislim kleti Morganu
neuništivu
ženu vučicu
ukočen otvaram oči
prozor prvo uskače u moje zjenice
jedna žena leprša
ispod oblaka od sanja
uplašim se
tvoja haljina na stolici
ti sniš u mojim grudima
maksumče moga odrastanja
radostan biva
ovog puta
smrt
mu nije ukrala
voljenu ženu