Yiossamin – Mora si bit

bijah dijete veselo, razigranokrvlju išarano......




neshvaćanjima smireno

čekano....


tragom, 
tvoga traga 
poslano....


reslo u međuprostoru
sna i zbilje...
vučeno magnetom
tamo ...
kud  spaja se, san i stvarnost
ljubav slomljenim prstima,  ticat  može...


tuga, 
dušu razbija  
...kamenom udara, tupo 
muklo.....uporno...


ideš, umornim korakom
vukući kar s konjem,
punim vrijeska....


jer


didovi su ima maslinu, vinograd, 
razbijeni gvozdeni toč....
...ruzinave ruke, didova
zidale su kameni san
utisnut u  kantu luga 
stavljenu na dnu skala...




uvik, 
znala san, postojiš...


...miljon tužnih godina
strpanih u kutiju
mašte....


mora si bit


Bookmark the permalink.

Komentariši