Jutro sa Blekijem- Avaj ,av

 

 

 

Svijet igrački    Oblaci

Svijet igrački                                                                           Oblaci

 

Noćne sjene kraj vodopada    Visovi iznad oblaka

Noćne sjene kraj vodopada                                              Visovi iznad oblaka

Nježna bjelina snježi    Djevojčica s kučićem

Nježna bjelina snježi                                                             Djevojčica s kučićem

 

 

Avaj , av

 

Svijet igrački

ne može sakriti ništa

oblaci su mu strani

tek

noćne sjene kraj vodopada

prostire uduplava

kako bi

visovi iznad oblaka

tražili

oble bjeline nježne

koje kao da sniježe

u noći tamnoj

jošte vriju

kada

djevojčica sa kučićem

kasni doma

a psić je gladan

i glasa se

avaj av


												

Arsen Dedić – Moj stari i ja

 

Iz navike stare
i zbog priča koje čuje
dok ne dođem zaspat neće moći
bez anđela čuvara odavno mu sin putuje
njegov će ga zanat glave doći.

Oduvijek je bilo –
prati stari moje pute
al ne pita nikad i ne kori
godine su prošle, sin i otac vječno sute
u loži pred kućom kiša gori
Malo zato što nam prija
i da suze ne poteku
ispit ćemo još poneku
moj stari i ja.

Navikli smo tako
odao se nikad ne bih
ne pričamo, na licu se vidi
dobar je moj stari, privinuo bi me sebi
ali nježnosti se svoje stidi.

Svu noć priče, priče…
otkrivamo se bez mjere
ti si čula što on nikad nije
već polako sviče, sad moj stari smokve bere
ti me ljubiš a on me razumije
malo zato što nam prija
i da suze ne poteku
ispit ćemo još poneku
moj stari i ja…

 





												

Jesenjin -Ti me ne voliš

 

Ti me ne voliš i ne želiš, zar

lijep nimalo nisam , malena?

Ne gledajući , od strasti u žar,

na rame mi je tvoja ruka pala.

 

Sa keženjem,mlada osjećajnim,

ja s tobom nisma ni nježan ni zao.

Koliko si ih milovala sjajnih?

Ko ti je sve do sad ruke,usne dao?

 

Znam, oni su prošli kao sanke, malena,

ne dodirnuvši tvoj oganj u snima.

Na koljenima mnogima si bila,

a sada,evo,sjediš na mojim.

 

Neka ti oči trepavica rubi,

mela ti u misli dođe drugi neko

.

Ta i ja te baš jako ljubim

tonuć u nešto drago i daleko.

 

Ovu vatru szdbinom očajno

ne zobi,veza lakoumna to je.

Kao što smo se susreli slučajno,

rastaćemo se uz smešak nas dvoje.

 

Svojim putem otići ćeš u smiraj

da prokockaš dane i plač novi.

Neljubljene samo ti ne diraj,

negorene nikako ne zovi.

 

U ćorsokaku sa drugim ćeš se naći

o ljubavi brbljajući bez svesti.

Tada ću možda u šetnju izaći

i sa tobom ponovo se sresti.

 

Bliže pleća okrenuvši drugom

i malo se pognuv ne misleći:

“Dobro veče” , reći ćeš mi sa tugom.

“Dobro veče, is” i ja ću reći.

 

I ništa neće duđu da zanjiše.

Nit u drhtanje može da je svali.

Ko je ljubio,taj ne ljubi više.

Izgorelog niko da zapali.






												

Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

Prozračni snovi  Duša moje djevojčice

Prozračni snovi                                                                                    Duša moje djevojčice

Ljubičasto-ružičasta dolina  Snovi lebde

Ljubičasto ružičasta dolina                                                      Snovi lebde

Kraljica čežnje 1  Rijeka priča snove

Kraljica čežnje                                                                             Rijeka priča snove

Njen poslijednji san  Zalutali božuri

Njen poslijednji san                                                                 Zalutali božuri

Stela  Luna

Stela                                                                                   Luna

Zlatni pehar ljubavi i sna  Konačan odabir

Zlatni pehar ljubavi i sna                                                Konačni odabir

Nebo puno proljeća  brdo i plavet

Nebo puno proljeća                                                              Brdo i plavet

Sunčeve igre  Cvijetna šuma

Sunčeve igre                                                                   Cvijetna šuma

Vislava Simborska – Cutanje bilja

 

Jednostrano poznanstvo izmedju mene i vas
ne razvija se najgore.

Znam sta je listic, sta latica, klas, sisarka, stabljika,
i sta se s vama dogadja u aprilu, a sta u decembru.

Iako je moja zainteresovanost neuzvracena,
nad neke od vas specijalno se saginjem, a pred nekim dizem nos.

Imam za vas imena:
klen, cicak, lijander,
vresak, venja, imela,
nezaboravak,
a vi za mene nijedno.

Nase putovanje je zajednicko.

Za vreme zajednickih putovanja razgovara se,
razmenjuju opaske o vremenu,
ili o stanicama minulim u zaletu.

Ne bi nedostajale teme, jer nas mnogo sta vezuje.

Ista nas zvezda u istom radijusu drzi.

Na osnovu istih zakona bacamo senke.

Pokusavamo nesto da znamo, svako na svoj nacin,
a i ono sto ne znamo slicno je.

Kako znam i umem objasnicu, samo pitajte:

sta je to gledati ocima,
zasto mi srce kuca

i zbog cega moje telo nema korenje.

Ali kako odgovarati na nepostavljena pitanja,
ako si uz to neko
za vas tako nistavan.

Siprag, sumica, livade i rogoz –
sve sto govorim je monolog,
i vi ga ne slusate.

Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.

Neodgodiv u uzurbanom zivotu,
mada odlozen za nikad.


												

Bleki – Titrali su jecaji

 

 

Ona budna sanja

Životoslik MC

 

Ruka ljubavi

 

Ljubavna čarolija

 

 

Na mirisnoj svili dodira

sinoć smo sadili krhke snove

neznano dugo međama naših skuta

titrali su jecaji ubrane nevinosti

titrali su jecaji…

 

jutros nakon stidljivog rumenila

kojim si umila djetinje lice

čudom se osvrćem za leptšavom ženom

hudim ko je krao moju djevojčicu

ko je krao…

 

ništa ne rekoh zaplašen

ženom raskošnom oka vragolastog

kakva će ona tjeranja smisliti

mene ludog na muke pristavljati

mene ludog…






												

Frka Frkica – XI Dio: Hiljadu pahulja bijelih / Četvrti dio

Taksi polako uzbrdo klizi do ulice kradenih poljubaca, do malene kučice u cvijeću u kojoj ljubav stoluje.

Pred  vratima zelenim i ispranim Frka u rubin  anteriji leđima okrenuta stoji. Sa kapidžika se čini malo većom i krupnijom. Anterija se raspucava i nudi. Priđem i saginjem se da  je poljubim , ali ona okreće glavu i poljubac na obraz pada.

Žena se se smješi kroz suze . To nju Dobri za majku Mariju zamjenio. Gledam je .Bijaše dijete kada je zadnji put vidjeh. Znao sam da će na majku ličiti. Malo je krupnije , valjda je nedavno rodila. Drago joj što je se sjećam  i bez riječi uvodi prosjedog zbunjenika u kuću.

A tamo, odar boli i tuge.

Na odru ; svilenom od bjeline ; nježnom od ljepote ,urešenom đulama svih boja, prekrasno dijete u anteriji bijeloj , onoj istoj , skoro sinoćnjoj , plavičastim safirima  optočenoj , sanja. Strast svoju, neutoljenu, vedrinu svoju, nepatvorenu,  žeđ za životom, nevinost neugaslu sa sobom, na nebo nosi.

Buket djevičanskih ljubičica joj u ruci i jedna slika. Znam je, lica anterijska i nevina sa nje glede. Igrom slučaja ja pored nje i zagrlio je, lagano kosu joj ljubim.

Sada joj lice mirno i spokojno ; kao da je odahnula i samo mene čeka da na pute krene. Smiješi se.

Piano!

I u smrti –  ljubav i muzika  sve je.

To  dijete moje Mala Velika Frka Frkica  je usnula.

Kraljica vrišteće boli ,Marija Magdalena čini se sni.

O Frko, Frkice , Marijo ljubljena , otvori oči, mladoženja tvoj , Princ Mali je došao.

Čuti dijete. Ne progovara.  Neispavana od čekanja mene neuviđavnog, umorila se,  pa spije .

Oko nje nema nikoga , samo kćer joj, tuga i ja.

Kapi kiše po penđerima  liju i pjesmu nose:

-Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj; u sve'mu naj….

Priđem meleki i poljubacem joj, kao nekad , orosim  onaj dio između kose i čela i samo jedna jedina suze kanu na usne njene.

Znam , sada bi se smijala i ne bi dala da joj tu suzu brišem,već nestašno čekala da se sama u usne upije.

Kćer kaže :

-Ma'ma bi htjela i poljubac nježni koji sve znači.

Sve zna . Majka ispričala. I šta se zbilo i što se nije zbilo ; a trebalo je da  se zbude.  Glupava mladost ili dušmani neki zli, ili jednostavno sudba, na put nekoj sreći uvijek nesavladive prepreke nose.

Zastidi me ova mlada žena, načisto.

Kćer mi kafu, žestoke cigar plave kutije , za koju su francuzi ukrali Frke Frkice ples, bez filtera i kurvoazije, čitav bocun i dvije kristalne čaše  na sto iznijela.

Kaže, ma'mo mame joj rekla  šta volim, a i trebaće mi. Dignem obrvu na ono ma'mo mame. Ona se nestašno smješka, kao nekad Frka.

Na tacni srebrenoj pismo. Kaže za vas je. Osvrćem se i gledam, nema nikoga  doli nas troje. Žao mi , persira me . Zaboravilo dijete da joj je čika Dobri napravio kavez za grdelinku.

Ide ona sada nazvati brata i ka'sti mu da je majka umrla. Brat joj u tuđini radi. Otac ga tamo povukao.Nije bio doma već pet godina.

Majka joj znala da ću  , po običaju , odocniti kad treba odocniti i sve pripremila za to kašnjenje. Poželjela  jednom glavnu ulogu po svom scenariju odigrati. U tom scenariju  sa njom se oproštam na njen način. Nema vrdanja.

Još jednom joj život scenario po njenoj zamisli poklonio. Bjehu to dani ljubavi , dosanjanih snova  i grijeha. I d4rugi put joj nebo život sa ljubavlju poklonilo .I pride , za rastanak ,ona  nestavrna veče bjeline i oproštaja .Veče milovanja , iza zatvorenih vrata  i  hiljadu pahulja  bijelih.

Ode  Frkina kćer u drugu odaju.

Ista ljepota . Mila i blaga.Vrckava i vesela. Ni tuga to ne može ukrasti. Diskretna. Nadam se da je bolju sreću u životu no ma'mo mame pokupila.

Primičem sto odru blještavom  i čitabe što sam za nju pripremio iz đepova vadim. Uzimam njenu desnu ruku u moju lijevu prinosim usnama i ljubim je.Prinosim čelu i opet usnama , i opet čelu i usnama.

I  čitam joj.

Izgubi se pojam o vremenu.Ponekad mi se čini da me njena ruka stisne kad je  nešto u srce bolno dotakne. Ja bi je u lice pogledao. Ali ona miruje . Tišinom miruje i smiješi se.

Predah pravim, hoću da joj ljepotu upijam . Znam joj svaku nevidljivu pjegicu na licu. Svaku otpalu trepavicu . Sve nevidljive dlačice što se iza osmjeha kriju.Čak i sada vidim nejasne obrise onih  bora koje se nikad neće roditi.

Cigar palim. Dim polako uvlačim i otpuhujem. ;mnijem , dim joj nikad smetao nije, a i pušila je u ona naša vremena. Poslije nije. Za cigar treba kafa, piće i društvo. Pića i kafe imala, društva nije. Šta će joj onda cigar go golcat , da je truje. I piće bacila. Samo joj kafa ostala. U praznu ispijenu šolju gledala ,Okretala je, iz navike u njoj znamenje tražila.. A njenog Dobrog nema, pa nema. Znala je da tako mora biti. Ne treba joj fildžan za to.

Kurvoazije sipam i cokćem.

Čašu odlažem i Mariju Magdalenu čudorednu  gledam.

Ne javlja se, ćuti. Zeru ublijedila, kao insan koji  nešto sprema, a tuga ga mori.

Joj,Frko Frkice,ljubavi moja gdje si sad?

Gledam to djetešce , u anteriju bijelu svoju ljepotu obukla. Misli se kovitlaju u dane kada  su anterije bile sve .

Anterija je haljina nad haljinama, kao meleka među djevojkama. A kako li su Mariji , ljepoti mojoj pristajale..Imala je instikt proročice . Nepogrešivo je znala kada sam umoran , utučen od boli i skitanja.

Tada bi Jeli Leli Jeleni prišla i nešto joj šapnula. Zlate se pomalo ustručavala. Plašila se   ozbiljnosti njenih godina. Jela Lela Jelena bi s ozarila i  šapat Zlati  prenijela . Ova bi zagrlila Frku Frkicu i sve tri bi ušle u kuću.

U kuću bi ušle tri prelijepe insanke , iz kuće bi izašla tri nestvarna anđela , tri  nebeske hurije , u anterijama različitih boja.

Mojsije i Herco bi se baildisali . To njihove ljube za njihove duše ples nebeskih hurija  spremaju.  Harnmonika bi zatitrala. Tarabuk bi se tupom tišinom oglasio. Krneta bi zajaukala, gitara bi zacvilila.

Furije bi se rukama dotakle ,šalove u vis bacile i muzika bi krenula.Lagano , iz daljine , kao da se javlja iz dubine duše .

Ruke bi treperile , pogled se ka nebu uzdisao , velovi bi lebdjeli, praćeni bolerom , koji je i valcer , i tango  , ali nešto novo. Mahalski bolni sevdah sa ciganskim zovom duše.

Zlata je iskustvom srednjoškolske  prvakinje u trbušnom plesu Mojsiju mozak ko kanafu  u čvor vezala. On bi dušu u harmoniku izlijevao , a Zlata je to srcem i plesom uzvraćala.

Jela lela Jelena bi do Herce odlutala nježno se uvijala ne radeći nagle pokrete skutima i grudima da ga hercika ne bi heknula.

Frka Frkica je bila mnogo mlađa i najljepša od tri hurije. Njen ples je bio malo drugačiji , vođen usudom Koštanine čežnje i tuge . Bio je to ples jermenke , haremske čengije , koju su od dragog oteli i u harem zatvorili.

Svi su znali , to ona svom  Dobrom pleše. Na njegovom licu traži dopadanje i nježnost  kao refleksiju njenih pokreta.

Ja bih je netremice gledao ,u časnom čekanju da godine njene zrelost za ljubav sustignu i  dane o  bolu skrivao , da dijete ne uplašim.

Usporen ritam se polako pojačavao , hurije su lepršale. Muzikanti su glavu gubili, instrumenti su plakali , jecali , cvilili. Ali život je prelijep . On neće tugu rastanaka , hoće ljubav , hoće radost  dodira .

 Anterije lebde , žene ih ne stišću , raskoš ponekad bljesne. Muzika već divlja skoro da izmiče kontroli , a onda naglo prestaje.Prvo ukipi  gitara .Za njom krneta tiho pisne i utihne.Harmonika ostaje bez basova i samo vjetar šimi. Tarabuk samo tri lagana zvuka dijeli:

Tam  …Lela Jela Jelena do skuta Herčinih liježe.

 tam … Zlata se pored Mojsija Gnijezdi.

tam…. Frka Frkica koljena Dobrog grli.

On bi je u kosu ljubio i skrivao milsi:

-Eh Marija Magdaleno ,ženo vječna , gdje se gube  naša proljeća sretna.

Tišina. Mirišu zvijezde.Srca su puna ljepote i ljubavi.

Oni , mahalaši istinu znaju :

„Život je prelijep.“

Pol Elijar – Izmislio sam te

 

Veliku zahvalnost dugujem životu
Ne svome već svekolikom
Jer ti si žena sveukupna
I ništa te ne svodi na tebe samu
Spavaj detinjstvo moje – zlatno poverenje moje
Na nosiljci u kojoj nam je samo jedno srce
Izbegavaj bedu sa licem čoveka
Bditi nad tobom znači sanjati da si ti

Biti ozbiljan
I ništa ne shvatati
A da mi se glava razumom osvetli
Bio bih samo čovek koji nije u pravu
Ja sam budućnost i ništa granica nema
A ti me uspavljuj jer nemam sna
Mi delimo nerazgovetnu masu
Plodova cveća plodova koje pokriva cveće
I sunca koje se upliće u noć

Kao da je noć
Bila zemlja boja
Kao da se zelenilo i jesen
Rađaju iz inja na granama
Kao da se živi koji se nazivaju
So zemlje ili svetlost noći
Ne mogu praviti da su ono što nisu
Ne mogu imati stomak skromniji
Grudi pristojne ljupke predusretljive
I ruke uporne na radu milovanja
Gde si to ti ja živim – živeo sam živeću
Ja stvaram stvorio sam te pa i izmeniću te
A ipak za tebe sam samo dete bez smisla

Izmislio sam te ja






												

Tetka Hankija i kreacionisti / Igrokaz na dan 19.Septembar / Rujan

Danas je Utorak 19.Septembar / Rujan 2023.

Dani  u opoziciji 261,pozicioniranih 105.Brzo proleću,što jes, jes.Eto čini nam se juče je bilo  pet godina od…

Nije bitno od čega, bitno je da se skoro i ne sjećamo tog dana.

Nekako se dani nanižu , jedan na drugi , prolijeću, stvaraju maglu u našem mozgu, a mi nemoćni da ih usporimo , da film života odgledamo onako kako zaslućuje , natenane ili čak malo usporeno.

A onda nas začudi kad nas neki od njih zaboli , do srži i stane nas  vriska, jer smo nemarni bili.

A jopet uvijek ima veoma iritirajućih nerazumnika.Eto , po  kreacionistima  ovaj dunjaluk je star 6006. godina u totalu ili sveukupnosti njihove imbecilne gluposti.

Naša tetka Hankija zan nabrojati pretke do 9999 godine unatrag računato. Što u novoj što u staroj eri.

I još nešto!

Tetka kaže kad bi imala novi abakus ili pravu majansku kanafu mogla bi još hejbet godina nakantat , barem do Kaina.  To joj je prvi rođak koji je u porodičnom stablu namah do praoca i pramajke.

Zato je pomalo nezgodna! Vrlo takarli   insanka. Kako i ne bi bila?Premazana svim mastima, a bome i mirisom mošusne tuberoze.   Nije džaba žena , Evina unuka.

Tetka Hankija nikad nije prežalila  svoj pravi orginalni abakus , kojim je mogla reciklirati godine sad pa sad. Sve od postanja do današnjeg dana. Slomila ga o glavu jednog kreacioniste kad je ustvrdio da joj predak Kain nije roknu brata Abela , već da su tu smisalicu izmislili Cionisti iz samo njima znanih čifutskih razloga.

Našo taj kreacionistički  jado  njoj pričati o njenoj familiji.

Što bi poete rekle:

-Jado uvijek ostaje jado, bilo koje vjere bio.

U prevodu:

-Jadno da ne mere jadnije biti.