Jednostrano poznanstvo izmedju mene i vas
ne razvija se najgore.
Znam sta je listic, sta latica, klas, sisarka, stabljika,
i sta se s vama dogadja u aprilu, a sta u decembru.
Iako je moja zainteresovanost neuzvracena,
nad neke od vas specijalno se saginjem, a pred nekim dizem nos.
Imam za vas imena:
klen, cicak, lijander,
vresak, venja, imela,
nezaboravak,
a vi za mene nijedno.
Nase putovanje je zajednicko.
Za vreme zajednickih putovanja razgovara se,
razmenjuju opaske o vremenu,
ili o stanicama minulim u zaletu.
Ne bi nedostajale teme, jer nas mnogo sta vezuje.
Ista nas zvezda u istom radijusu drzi.
Na osnovu istih zakona bacamo senke.
Pokusavamo nesto da znamo, svako na svoj nacin,
a i ono sto ne znamo slicno je.
Kako znam i umem objasnicu, samo pitajte:
sta je to gledati ocima,
zasto mi srce kuca
i zbog cega moje telo nema korenje.
Ali kako odgovarati na nepostavljena pitanja,
ako si uz to neko
za vas tako nistavan.
Siprag, sumica, livade i rogoz –
sve sto govorim je monolog,
i vi ga ne slusate.
Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.
Neodgodiv u uzurbanom zivotu,
mada odlozen za nikad.