Autor
Hajro Šabanadžović
Iskre
Snovi iskre Behar cvate
Cvijeće Snijeg pade na behar na voće
Blažensto Krug radosti
Trg Bulbuli
Plam đardina Vijernost
Čežnja u plavom Sumrak
Smušeni krajolik Trešnja u cvijetnjaku
Boje Portret anđela
sinoć mjesec je oči sakrio
dok san naš se nije razdanio
šum maglica zlaćanih je utihnuo
glad naših tijela dok nije uminuo
jutrom jutrom dan počinje novi
u nama u nama opet isti snovi
I noću i danju kao krhke duše svila
lepršava u ljubavi mahnotost je mila
kap po kap biserli rosa krhkog proljeća
od srca trebam sakriti neka desetljeća
Sleđeni vodopad / Žimska čarolija
Krhke zimske ruže
Plavetna zimska noć
Nevinost
Pada snijeg
Pada snijeg
Ti večeras nećeš doći
Pada snijeg
I moje srce je obučeno u crno
Ova svilenkasta procesija
Sva u bijelim suzama
Ptica na grani
Žali čaroliju
Ti večeras nećeš doći
Viče mi moj očaj
Ali pada snijeg
Bezosjećajna vrteška
Pada snijeg
Ti nećeš doči večeras
Snijeg pada
Sve јe bijelo od očaja
Žalosna izvjesnost
Hladnoća i odsustvo
Ova mrska tišina
Bijela samoća
Ti večeras nećeš doći
Viče mi moj očaj
Ali pada snijeg
Bezosjećajna vrteška
Tombe la neige
Tombe la neige
Tu ne viendras pas ce soir
Tombe la neige
Et mon cœur s'habille de noir
Ce soyeux cortège
Tout en larmes blanches
L'oiseau sur la branche
Pleure le sortilège
Tu ne viendras pas ce soir
Me crie mon désespoir
Mais tombe la neige
Impassible manège
Tombe la neige
Tu ne viendras pas ce soir
Tombe la neige
Tout est blanc de désespoir
Triste certitude
Le froid et l'absence
Cet odieux silence
Blanche solitude
Tu ne viendras pas ce soir
Me crie mon désespoir
Mais tombe la neige
Impassible manège
Pristavila se tmurna i hladna noć.Polako plete svoju mrežu.Vjetar zavija,granje lomi,crijepove ruši. Sijeva.Na sve strane zmije sijevaju.Prelijepe su,vrcave i blještave.Nebo grmi i atakuje.Zmija udara gdje stigne i gdje joj je ćeif.Udari zaglušuju i plaše.Poneko ih ne čuje i ne osjeti.Taj je gotov,zreo za rekvijum.Zamalo pa avetinjska noć.
Traje to tri četiri dana.Proljeće se još nije uguralo kako to dolikuje.Nikako da se osnaži i pogubi bijelu hladnoću.Oluja posustaje,na izdisaju je.Vazduh je pun ozona,svježine, i čarolije;proljeća.Mirisi svježine. Putuju eterom i sve će uskoro početi da se budi ili umire.Možda,već od večeras.
Kiša samo što nije zatutnjala i zabobonjala po penđeru sobe u kojoj kamin gori.Pokraj topline sa suprostnih strana dvoje sjede.U sobi se nikad ništa ne dešava.Ne od ove noći ili ove zime,već odavno.Od početka.Ono što se otrpije dešavalo nije vrijedno pomena,kao da se nije ni dešavalo.
U ugodnoj toplini ,dakle sjede to dvoje.Lordica i lord.Zamišljeni i tužni ljudi.On priglup izraz ima,ona sjetan i tužan. Muzika tiha jedina je ljudskost koja diše sobom. Ima još malo ljudskosti. Zapretena je u grofičinom vezu koji krade anterijske đuvezli detalje.
Bahova fuga u c-duru se uigrala sa metodičnim i neumoljivim akordima nevremena koji se izmjenjuju.
Ponavljajuće mezzopiano koje sa naglim krešendo dinamičkim prelazima pretvara u forte, pa fotissimo. Tada na tren bljesne preostala živost u oku, onom iznad leda, u kome je krik pianissimo immpossibile. Ona ispušta vez, pokriva uši. Ne želi da čuje one završne akorde, kada je u jednom nestvarnom vremenu ,njeno tijelo bil9o raspomamljeni intrument u rukama virtuoza bilo. Fortissimo immpossibile.
Lord je u ružičastoj kravati,indigo košulji sa diskretnim žutim i zelenim,prugama.Toaletu upotpunjuju ciglasto naranđaste pantalone i crvene čarape. To odjevanje je njegov zaštitni i prepoznatljivi znak i obilježje javnog imidža.
Sudrug mu od mladih bludničkih dana,onaj drugi EU ocvali lord,pa zatim njegov nasljednik na poziciji objedinjenih davalica za novac sikstus domina,pa čak i prestolonslijednik negove zemlje, najofucanije evropske bludnice, nose te ružičaste kravate i boje,slijede njegov način odjevanja i kombinacije.Anamo oni.
Lordica u čipkastoj,djelomično prozirnoj crnini.Haljina naglašava nejnu mramornu bistu i bjelinu,ljepotu i senzualnost.To je prelijepa udovička anterija. Niko joj nije umro.Od kako se vratila; iz one jadne i napaćene zemlje;ona počela nositi modifikovanu crninu.
Ljudi misle žaluje za rodom nekim,ali ne mogu skontati kojim.Nije bila upisana niti u jednu njima poznatu knjigu ožalošćenih.Kako je bila poprilično diskretna, introvertna i nepovjerljiva,niti je interesovalo mišljenje svijeta; nikad nikome nije objašnjavala svoju crninu i bol.
Ni mužu.Njega to nije interesovalo.Nikad ga nije bilo briga za ženine emocije i potrebe.Bitno je da ga ne dira i uznemirava.
Svako od njih zadubljeni u neke čitabe,svako u svom filmu.Ona ponekad spusti čitab,duboko uzdahne,skoro pa jeca,i uzme pletivo.On svoj čitab spušta samo da dopuni lulu i zapali je.Ponekad se zamisli i slegne ramenima.
Drigi put se nimalo lordovski,tipično pederski,počeše tamo gdje bi tebalo nešto biti.Tamo sada skoro ničeg nema,.Nikad nije ni bilo;sve nešto sparušeno i skvrčeno kao crknuti crv na ljetnoj žegi.
Zavjerenička magla ćutanja i nedoticanja je jako gusta.Podsjeća na berlinski zid,iz vremena kad se lord tajio sa rusima,vatikanom,amerima i drugim natoanijelima.Oni su uvijek glavni za tajne stvari,raditi ljudima iza leđa.
Lord iznenada ustade,otvori prozor i kao konj prde u hladnu i tmurni noć.Što ti je lordovluk i iskonsko atavističko vaspitanje.To je bio prasak koji podsjeća na mukli pucanj dvocjevke,ili skraćene jednocjevke produbljenog i proširenog kalibra. Miris sličan barutu,samo žešći,poput ciklona B ili iperita,ispuni pozamašan prostor.
„ Jadna zemlja.“ –kratko promrmlja Lord.
Ne bi ni koja zemlja,ni što,ni zašto,ni kad,ni kome?
Uplašena Lordiaca i kriknu i vrisnu i jauknu:
-Ah,taj Bah . padam u sevdah.
Suze kao izvor Modre rijeke potekoše i ona pobježe od smrada vjekova.
Kasnije,tokom cijeloga dana je jaukala i pjevala,vrištala i pjevala.
“Joj,mamo joj,mamo mamice ,crven fesić u dragana moga,joj mamo mamice,da mi ga hoće bar još jedared nakriviti,joj mamo mamice.“
Stranjski neki jezik; u palači nije mogao je razumjeti niko,a stvari oko nje počele su igrati i plesati;
A,aaa,a’ ,a, aaa”aa,a’:joj mamo mamice.
Što ti je usud.Jedan jedini smrdljivi pradac izrešetane cvajtare treba nekoj ženi da shvati gdje je život.
Sutadan je sjedila u prvi avion i pravac modro zelena,srcasta zemlja.Ona što predivne zlaćane i baršunaste grbove i zlatne ljiljane ima.
Naravoučenije postoji,ali ovo nije basna i nismo ga dužni saopćiti.
Poredeći Bosnu i Ukrajinu, vidimo Sjever i Zapad , Jug i Istok i jasne obrise milenijskih obrazaca zla.
Na Zapadu ništa novo . Demokratija brani svoje bogohulne tekovine ratovima na Jugu i Istoku u sigurnoj zaleđini.
Na Sjeveru nikad ništa novo. Bogate se svojom demokratskom „neutralnošću“.
Na Jugu i Istoku još manje.
Tamo se urođenici po diktatu i režiji demokrata ubijaju , kolju, siluju i pljačkaju.
Demokrati se u ime dolara i zapadne „ demokratije „ pretvorili u najveće i najkrvoločnije svjetske teroriste, koji za šaku dolara i dekagrame droge kupuju kriminalce i narko kartele , stvarajući moćno oružje u borbi protiv civilizacije.
Vi mislite da je Hitler nastao na krilima nacizma.
Grdno se varata.
Nastao je po zamisli Zapada i cionista.
Nećemo vam ništa objašnjavati.
Postavićemo vam samo jedno pitanje:
Ko je najviše profitirao na tekovinama prvog i drugog svjetskog rata, i svih ratova dokle seže nova era?
Zapad i cionisti.
Vi mislite da su se Milošević i Tuđman sami dogovorili o raspadu Jugoslavije i udruženom zločinačkom pohodu na Bosnu i genocidu u Bosni.
Ni slučajno!
Rat i genocid u Bosni se dogodio pod patrenatom zapada.
I ako treba sve će se ponoviti.
Koga je briga za „ glupe Balknace“ ?
Nek se kolju i ubijaju do besvjesti , samo nek je ubijen komunizam .
Ko je profitirao ubijanjem veoma jakog bastiona socijalizma i nesvrtsane politike?
Zapadna demokratija i Cionisti, fašisti i krvoločni, genocidni fašisti.
Vi mislite da se SSSR sam od sebe raspao i da je agresija na Ukrajinu
isključivo djelo polimorfnog čovječuljčića Putina.
Ne !
Gorbačev i Jelcin su plaćeni da razbiju SSSR.
No ,greškom na vlast u Rusiju su došli kriminogeni elementi koji su svoj narod doveli na ivicu bezumlja i gladi.
To se već osam godina prikriva slučajem Ukrajina , baziranog na staroj i oprobanoj floskuli o ugroženosti naroda.
Osim što su Rusiji i Putinu Ukrajinu poslužili ko Božićno svinjče na tacni, garnirano sa svim dodacima potrebnim za još jedan genocid, Zapadna dmeokratija nije učinila ništa za Ukrajinu.
Ponaša se kao čopor bijesnih pasa koji laje na zahuktale vozove , vrteći se ukrug za svojim posranim repovima.
Treći svjetski rat?
Ma , ne odlućuje tu Putin ni sekunde.
Sve je u rukama cionista i Zapadne demokratije.
A mi mislimo da sve zavisi od rasta dolara i pada bitcoina.
Iza vrata snova
zaključah
kapljicu istine
na orhideji snova
da ne odluta
iz duše moje
a ja
do oprosta njenog
tko da zna.
Kako ptica v maj ke sleta..
Kraj vljubenite..
Blaze im..
A nie kade sme?
Kako srce v bozur cveta..
Vo moeto si..
I najmila i prokleta ti..
Ref:
Polsko cveke mlad neka me pokrie.
Dusa nek mi ljubat oblaci..
Koga nejkes ti..
Kamo sreka da mi zgasnat ocive..
Ako vrz tebe se poslani tugi baknezi.. 2x
Lesno i vo cest i boga..
Da se zakolnam..
Kako krvta da ja pregazam..
Zenski solzi nebo gleda..
No ke zapise..
Samo koga maz ke zaplace..
Ref:
Polsko cveke mlad neka me pokrie.
Dusa nek mi ljubat oblaci..
Koga nejkes ti..
Kamo sreka da mi zgasnat ocive..
Ako vrz tebe se poslani tugi baknezi.. 2x
Poljsko cvijeće
Stižu ptice, šire krila
i ljube se svi
kao kad si moja bila ti
Nekom drugom božur cvijeta
na mom srcu si
i jedina i prokleta ti
Ref. 2x
Poljsko cvijeće nek’
me mladu pokrije
nek’ mi dušu ljube oblaci
kad me nećes ti
kamo sreće da
te oči ne vide
ne bih znala da su poljupci
tuđi po tebi
Lako mi je zakleti se
u krv i u čast
al’ pokleknem kad se sjetim nas
Suza žene često krene
al’ nebo zapiše
samo kad muškarac zaplače
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće
A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi’ znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi’ znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi’ znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.
Piensa en mí
Si tienes un hondo penar, piensa en mí
Si tienes ganas de llorar, piensa en mí
Ya ves que venero tu imagen divina
Tu parvula boca, que siendo tan niña
Me enseno a pecar
Piensa en mí cuando sufrás
Cuando llores, tambien piensa en mí
Cuando quierás quitarme la vida
No la quiero, para nada
Para nada me sirve sin ti
Piensa en mí cuando sufrás
Cuando llores, tambien piensa en mí
Cuando quieras quitarme la vida
No la quiero, para nada
Para nada me sirve sin ti
Misli na mene
Misli na mene
Ako imaš veliku tugu, misli na mene
Ako želiš da zaplačeš, misli na meni
Vidjećeš da mnogo cijenim tvoj anđeoski lik
Tvoja usta, toliko mlada
Podučila su me da griješim
Misli na mene kad patiš
Kad plačeš, i tada misli na mene
Kad želiš uzeti moj život
Ne želim ga, čemu
Jer bez tebe nemam ništa
Pomisli na mene kad patiš
Kad plaćeš, i tada misli na mene
Kad želiš uzeti moj život
Ne želim ga, čemu
Jer bez tebe nemam ništa
Autor
Hajro Šabanadžović
Najnježnije Srce pijetla
Pogled u moru plaveti Plavetna bura
Srčana bura Tišina samuje