Category Archives: K'o fol roman

 

Deba i mržnje oliti fobije

Imamo jednog vrlog prijatelja. Zovu ga Deba.
Možda ga znate? Ako ne , propuštate mnogo .Najviše blentovluka spoznaje o mahalskom nihilizmu i makijavelizmu. A napose o takarizmu.

Vi mislite deb'o čovjek. Jok , nikako, mršav je ko girica.
Onda pomislite da je debil.
Ma jok , odebljo mu mozak od nesuvislih misli.

Dobar je on , jalijaš  i mahalaš , a to mu na istu deređu dođe.
Blesav ko jednosmjerna struja izmješana u tri faze i opičen k'o konj kad naganja zebru, a ispod oka mjerka lavicu.
Znači misli u crno bijelom , jednoličnom , a  vijugavo sivom  koloru, sa zlaćanim pogledom na sumnjivu sutrašnjicu.

Išli mi onako , raspojasano a gospodski , znači mahalski jednom ulicom. Žemskom.
Pitate kako znamo da je žesnka ili otkad se to ulice djele na muške i ženske.
Ako se ulica zove Rave  J. ili  Lepe Da'De, šta vi mislite je li to muška ili žemska ulica?
I nemojte da bi sad nešto implicirali.  U smislu i mi volimo curvoasier, jer sigurno niste mavikli na žesticu , a ni zavirili na Pigal.

Volio se  Deba plaho zagledati u izloge. Ni jedan ne mere mašit. Ha vidi izlog , natandari se ispred izloga i krevelji se. On misli da se osmjehuje , ali odraz mu uzvraća kreveljenjem. Onaj majmunski osmjeh kad zavuče ruku u džep. E sad , nemojteojte biti maliciozni pa pitati oklen majmunu džep. Mi to radi estetike , moralne podobnosti i diskrecije natandarili majmunu haljinku sa nogavicama da se ne vidi gdje mu je ruka. Tako ne merete vidjeti da se svako malo prifaća majmuna.

Dakle , Deba pred izlogom , zatrese glavom i zatrza onaj nemarni čuperak koji je ovlažio šećernom vodom. Joj , jeste dosadni. Oklen i zašto mu šerbe na glavi? Vi mislite da je u Debinoj mladosti , u Titinoooj jugi bilo gelova i svih tih raznih antifrizova za kosu. Jok boni!

Dok je bio jetim , mater mu pljuvačkom zalijepi nestašni pramen kose ili izglenca blato na licu. Kad je odrastao , bježao je od matere ko od krsta , da ga ne bi urezilila. Nosila mu mater dimije . To bilo normalno u jendoj zaostaloj sredini kaka je bila mahala.

Nemojte misliti da je mahala bila zaostala u smislu retardiranog insana , ili kako se danas medin+cinski slovka , osoba sa posebnim potrebama. Čuj molim te . A kakva je Deba osoba ? Normalna , kao svaka normalna osoba sa posebnim potrebama.

Njegove posebne potrebe su se isključivo odnosile na ženski rod. Eto zbog toga je mahala bila zaostala. Ostala u onim lijepim starim vremenima kad su žene bile hanume, gospođe , hadžinice , done…a poneka i gospođica, oliti junferica. Mora se priznati da je u mahali bilo manjak junferica , zbog prostog pravila trojnog.

Tu su bili iznadprosječno napredni. Kako bi mahalaši kazali u mahali je takar stvar navike.. Takari te vlast jer si nazadan. Ne moš biti direktor i lopov jer nisi komunista. A ne moš bit komunista jer si nazadan. Vrlo jednostavan rezon.

A onda i to prosto pravilo trojno oko junferluka , mahali nije išlo naruku, odnosno da se nisu krili mnogi bi u pržun zaglavili. Ha se žemsko prifati šteke , nešto je zasvrbi i mora je insan počeđati. To su one godine koje su u romanima opisane. Eno prvine Helena trojanska , pa Romeo i Julija, Ivana Orleanska , Kleopatra , Teodora , Mesalina , Marija Antoaneta, ma hejbet njih. Trebo bi nam roman da ih sve pobrojimo , a jopet ih ne bi moglki sve pobrojati.

Sada su ter godine ounačene da žensko nije svjesno svojih postupaka. Joj , jes im to pametno. Kad anamo ona zasvrbi , ma, nijedno žensko od devet do devedeset nije svjesno šta im bi. A odgovor je sasvim jednostavan. Češljugar ! Treba im dobar češljugar da se dozovou tobe i da im se pamet vrne.

A vi hudi kakvi već jeste , namah skontali da se radi o ptici češljugaru . Joj jeste levati . Ko se rodi blećak uvijek ostane blećak. Tako ba mahaluše tepaju anamo onom da se vlast ne dosjeti o čemu se to radi. Jer većina žena se isčešljugari prije zakonske polne podobnosti .

Eto zašto nazadna mahala uvijek prednjači u tihim revolucijama. Ni kala nije ostala dužna . Šjore , oliti šjorine i frajlice , aman sve dalmatinke tepaju svom češljugaru:

-Mia mama kaki mi je lipi grdelin većeras u konobu zaluta, i to priko nekolik puta. .

I kako će vlast skontat ćemu služi grdelin pored takog grdnog imena. A za češljugara je ta ista vlast mislila da je to grabulja za leđa , kad se čovik ne mere kako triba po leđima počešat.

Drugo pravilo trojno u mahali koje je pošast za junferluk je jutroklik. To je valjda poveznica sa češljugarom. To je ona ptičija balega koja hekne insana nenadano iz čista mira , oliti prazne aree i svog ga obarabati. E taka balega se kod muškinja u pomenutim godinama na lice pristavi. Ne zna se jal je to jutroklik , jal to dlake izrastaju.

Hajro , tu nepoznanicu vrijeme otkloni. Nekom i ne otkloni , pa vas goli čitav život nije ni momak , ni muško, već jutroklik po licu tegari. Ali dok jutroklik buja , mozga zailađa , ko da je u zemlju propo , ko da da ga je češljugar iskljucao. Muški insan na sve starne se lomata traži obeznanjene insanke sa simptomima Lat. Scabies dibidus garantus .

E, pazite sad ! Natupa sveopšte pravilo trojno !

Kada insanku safata svrabež Lat. sin. Scabies dibidus garantus , a insana pupa hava jutroklik (Lat. sin. inanis cerebrum yutroklikus ) , nema te vlasti koja će zabraniti i spriječiti anamo ono. A vi ako ste nadobudni skontajte koje je to anamo. Nastaje opšti takeraj.

A mahala ka mahala. Nazdna i napredna u isti mah. anamo onoj sa svrabežom tepaju maja takarenka , a njega takarenka nagrdili imenom grdelin. Svašta u dunjalučkoj bašti.

E zbog tog pravila trojnogormalno Deba djevojci nije mogo dati da da mu sređuje blentavi heri pramen , jer joj svu pljuvačku izmuze učeći se kako ljubiti i grdeliniti.. Ponekad se toliko zaboravi da jezikom ispituje stupanj gnojnosti angine na krajnicima.

I tako , malo pomalo vrnusmo Debu pred izlog i na zagledanje .Vi kaki jeste , mislite hoće nešto da kupi. Ma jok, boni.
Uglavnom je frontalni kokuz , odnosno dekintiran. Sve što zaradi , čak i malo više od toga , ni on ne zna oklen mu to više , potroši na grlice .
I da znate nije na one čaršijske što se lomataju oko šadrvana  , mošćanice i drine i od insana  se plaho grebu , i ponekom uvale scabies originale , već na prave prvacate  đardinske grlice.

On se zagleda u staklo da vidi koliko je lijep i ima li koja pametna da mu niče  iz čela . A ružan ko glista kad je zgazi auto  i nikad ni jene pametne za vas cijeli život nije procuclo ili nešto  nalik na filozofiju , onu vehtu zapadnjačku beglemiso . Nikad mu na pamet nije palo da promuhabeti bilo kaku , ako se nije u mahali zažagala .

A izgleda veoma pametno. Ko Rodenov mislilac ili dijete sa hemeroidima na tuti.

Odjednom , došavši do nakog velikog izloga sa ogromnim plakatima koji priječe da se zagleda i licka pramen ,skoro zakuka, ko sinja kukavica kad je uhavte na djelu:
-Oni me mrze!

-Izlozi !

-Što bi me oni mrzjeli?

-Ne oslikavaju tvoju ljepotu na realističan način, već u njima izgledaš ko avet na godišnjem odmoru.

-Jeste mi mnogo pametni! Razumite u estetiku ko ko naka u oni naki krivi. Al nije to , nego oni me zaista mrze.
-Ko to bolan?
-Evo ovi. Natandarili veliki plakat u izlog i jasno i glasno samo što se ne deru kažu : Deba mi te mrzimo.

Neka američka dobrotvorna organizacija. Jes kako nije odlučila obznaniti nekog mahalaša mrzi. Vidimo, zaista jesu, Natandarili plakat.  Čitamo:

” If you are Racist,
Seksist,
Homophobics or an Asshole
Don't Come in “

-Kako znaš da baš  tebe mrze.
-Znam sigurno, evo piše plavo na crveno , sa hejbet zvjezdica zamuhurano!

-Ma hajde bolan ,  to se tebi samo čini.

– Nije me'ščini , već sam siguran. Idem rješiti problem. Ne volim da me iko mrzi.
-Nemoj bolan belaja. Šta te briga da te taki mrze? Bitno je da ti misliš da si u pravu.

Namah uđe. Mi nemamo kud,  i mi , čoporativno  za njim.

Kultura prije svega.
S vrata : Selam alejkum.
Mrak dama, ne po tenu, njih ne zapošljavaju američki “humanitarci”. Već po fizici  . Diše po metra ispred sebe i trepće nebeski plavetnim očima i plućima nadoštiklanim haman do po pjegavog  nosa. To nam govori i da je arijevska plavuša.

-Izvolite, šta ste trebali?

Deba se zableno i  unezgodio. Znamo šta mu  se mota po moždanoj šupljini; pravilo trojno.

A opet ,  anglosaksonski naglasak  južnog zapada sjevernoameričkog potkontinenta , mu nekako ne miriše na dobro. Kju – klux – klan je tamo još uvijek glavna zakletva , bez obzira na “najdemokratskiji ” pogled na svijetu. Koliko on zna. A on ,  ako nešto zna , onda ga beli zna.

-Mi ništa, ali našeg druga mrzite , ko da je crnjo. A vidite da nije. On je samo jedan bijeli  mahalaš oriđinale

-Zašto misli da ga mrzimo?

– Hajd’ Deba pričaj , pusti sad pravilo trojno !

-Evo ja sam rasist. Volim žene svih rasa. I seksist  sam jer se volim seksati oliti takariti sa njima, bez obzira na rasu , vjeru , politička opredjeljenja  i uzrast
-Ma nije to rasizam i seksizam , dapače to je veoma pohvalno sa vaše strane.
-I ja mislim da veoma povalno sa naše strane. I hvala vam i  što me vi povaljujete, ako Bog da.
– A dalje?
– Mislio da ćemo se zaustaviti kod povaljivanja, ali idemo dalje. Nisam  homofob jer mrzim pederčine,  ali  volim lezibejke. One mi milina,  valja se mnogo pomučiti , a tanka fajda. A to se dvoje neutrališe pedere mrzim , a oko lezibejki se trudim da ih prevedem na krišćanstvo. Ne na religiju nego , nego , ma znaš već šta , bonićka , na takar oliti pravu vjeru .
-E to je veoma nezgodno, jer homofobiju ne opravdava vaginofilija . Mislim da se  jedno drugim ne može izbrisati. .
-Pa i ja sama istog mišljenja. Đe ćeš pogan porediti sa miomirisnim đardinima. Evo ,  molim te reci ti meni ,šta bi ti radila kada bi ti se kojim slučajem jedan peško počeo motati oko sjedalice.
-Molim vas nemojte biti tako lični. Hekunla bih ga stolicom posred glave. Ili pištoljem , taka – taka u čelenku. Tako se kod nas na južnom  zapadu  radi.
– Ti si prava. Vidim  Dalassko , ti si za brisanje sodomlija i gomorlija sa mape zemaljske. Kako neću biti ličan bona. Vidiš kakva je ta stolica. Vrtoglava, a ja ljubomoran na nju. Sami pliš i kadifa se u nju zavalio. Ne može da diše.
– A ovo zadnje dobri moj čovječe. Šta sa njim?
-Nisam ja baš dobar, nikako nisam. Ali to je malo duža priča , a i za ovo zadnje nisam siguran šta ste mislili?  Morali bi to uz neki zalogaj i vince protabiriti, okano moje. Rodi čiko okice rasne i lijepe.

I protabirili su. Debelo.  Taki je Deba. Kad se nečeg privati ne pušča. Bilo je tu mamicanja. Hejbet. Možda ga zato zovu kako zovu. Ali nije dugo trajala . Mamicaljka se vrnula na djedovska kjuklusklanovska pamučna polja. Tamo još uvijek sumer time i crni robovi na demokratski način beru pamuk. Imati mehanizaciju nije isto što iamti i obojene robove. Pitanje statusa , elegancije i nazora. Mašina kad se pokvari debelo plaćaš. Rob kada se pokvari , jel ga izbičuješ , a u slučaju težeg kvara jednostavno ga upucaš i nikom ništa.. Lak je i oni čovo što ga upucaše radi ko fol ukinuća ropstva bio robovlasnik. Doduše demokratski. U njegovoj familiji robovi su imali pravo da krate jedni druge, ako im se naredi. Od tuda izraz demokratija , oliti demos krati.

Poslije devet mjeseci ona Debina kjukluksklanovka iz Dallassa , sjedi gologuza, samo u čizmama sa velikim ostrugama i bičem u ruci , na verandi ,  u sebi se  smješka i privija  drugom rukom malog mahalaša na grudi. Pljunuti Deba. Samo bi dojkio. Ne miče sise iz ustiju. Vidi se da mu je žao što nema dvoje usta. Ha mu makneš ljepoticu iz usta njišti i reve ko konj , koji ima samo jednu kobilu.

-Joj levata majko mila.  Kako bih u Americi  zatrudnila , a da budem sto posto  sigurna da će mi dijete skroz naskroz biti bijelo. Ne vjerujem ja u genetiku ni rođenog muža.

A  Deba?

Ne pitajte! Prosvijetlilo mu se i skonto fol. Nikad neće ženiti Amerikanke sa američkog južnog zapada. Čak i nakratke staze intimisanje belaj živi . Jazuk ! I kad jašu mamuze ne skidaju. Ludnica.

Jednom za lijepog lijenog sutona , Mojsije će iznebuha:

-Pas ga ne takario , sretan je ovi D'bri.

Deba:

-Rikno?

Lenji:

-Jašta će on riknuti .Nije lud. Prepametan je on za dunjalučke tabut tahte. On će  samo dodati gas i preseliti se na viši nivo.

-Ma, rikno ili dodo gas isto ti se kanta, crkno vako ili krepo nako ,mandrk rikavela ti slijedi.

-Što meni,još nisam skončo?

-Ma nije to konjine konjske, nije zbog toga sretan, a ako nastavi vako presvisnuće svakako.

-Nego zbog čega je sretan.

-Nešto sam razmišljo…

-Čuj ti razmišljo.Otkad si to posto pametan. Prvih triset četiri godine te pametna riječ krasila,a nisi mozak upotrebljavo.Ha si pošo mislit ,belaj te sa svih strana strefio.

-Pusti čojka na miru.Da mu vidimo pamet, možda opet od Zlate dobije nogu.

-Vako napriliku.Jel Dobrom prva žena bila štovana Izraelićanka  , sestrična onog Moše Dajana ili Pijade ko će ga znati . Meni svaki Moša isti. Čifut ko čifut?

-I ti si čifut.

– Jesam , šta te briga , al nisam cionist i ne masakriram Palastince i ne otimam im domovinu. A vala nisam ni stisnute ruke ka ostali čifuti. Al sad je riječ o Dobrom . Jest , bila je šmizla sa dna kace!Jel ga prevela na judaizam? Normalno da nije.

-Kakve  veze čifutkinja ima sa srećom.To ima veze sa dobrim takarom ,  šoldima ili kamatama.

-Uduni’ bilmezu jedan, ne prekidaj. Jel mu druga žena bila prečasna Katolkinja dva metra bedevija , pride časna. Jest! Jel ga prevela na katolicizam i časnost? Dabome da nije.

-Ih jes mu naka sreće ženio se dva puta , a nije se mjenjo. Zadrt je on vazda bio. Žene pa žene.Evo ja , rečemo biva , sa svakom sam bio njene vjere i veći vjernik od nje, i od pape , i rabina i arhiepiskopa i od reisa ako je trebalo.

-Ne puštaj kvake, papa ti bio pogan ko mnoge pape.

-Moj papa je bio ćafir, duša čafirska da mu prosti, ali  papa atesita, zar ima i toga.

-Ima kako nema. Ako je peder , onda ne vjeruje u Boga znači da je ateista.- Dobacuje baška baŠa koji je po političkoj liniji bio ateista.

-Odrtine , udunite.Je’ mu treća bila presvijetla Pravoslavka , od prvog prevodioca Kur'ana na Bosanski, onog što ni jenu bitku protiv bilo koga nije dobio , onog Ljubibratića  praunuka.? Jest! Jel'…

-Što jes’ jes’ bila je vala blijeda ko avet na groblju.

-Ne prekidaj firaunu jedan čafirski, dok ja teftišim. Jel’ ga prevela među Kopte ? Nije.

-Kako će ga ba’ prevesti međ Kopte kad nije tamne puti? Namah bi ga prokužili da folira.

-Ne serundaj. Jel mu četvrta  bila Ciganka.

-Misliš Romkinja?

-Ma kakva te romkinja strefila.U ovo naše , zlatno doba jema samo ciganki i cigančica. I život je bio prelijep. Kasnije,mnogo kasnije će im neko narediti da su odsad Romi.I život postaje manje veseo i manje lijep. Ali , ono čuveno Ali . Romkinje shvataju da su ciganke i  cigančice u duši i tijelom osobito , ostale i nema prigovora . I tačka.

Jel ciganka ga prevela na hinduizam . Nije?

-Čuj ciganka i hinduizam?

-A jašta će no biti. Jesul’ Cigani sa indijskog potkontinenta?Jesu!Jašta će drugo biti no hinduisti ?

-Možda muslimani?

-Baš si glup , da nisi pametan bio bi glupko. Oklen prije dvije tisuć ljeta mnogobošcima u Indiji međ hiljadu sekti jedan bog.Ne razvaljuj žvalje bezveze .

-Slutim da je ovo neki traktat o religiji, jer se i hriščanstvo i Islam podijelili u hiljadu sekti. I svaka svoje znanje sebi prti i hvali.Otelo se kontroli.Ne sluti na dobro. Ma pametni ovi romi . I oni prihavtili sve religije osim judaizma. Ima ih svih fela , osim juda. Ma oni bi i čifuti postali , ali im ne dadoše . rekoše im da su nedodirljivi.

-Kakva te religija spopala, nalet te bilo.Daleko joj kuća od moje pameti.

-Sad si me razočaro.Ja mislio ti vjeruješ u Boga Jedinog.

-I vjerujem , iskreno i predano, ali vjerovanje u Boga nema veze sa religijom. Religija je opijum za pljačkanje narodnih masa, kaže kler . A komunjare kažu da je religija opijum za mase. Ateisti kažu da je religija od kada je svijeta i vijeka takarila pučanstvo . E hajd ti meni reci kojoj religiji vjerovati. zato ja samo u Boga iskreno vjerujem.

-E ta ti valja, da si žensko sad bih te pomilkio.

-Da sam žensko glavu bi ti otfikarila.

-A š'o?

-Većeg komada teletine u životu ne bih vidjela.

-Daj ba, vas dvojica , manite se ćorave priće. Šta bi sa jadnim Dobrim. Hoće li se on do jutra svoje sreće dohvatiti, il’ će je, zahvaljujući vama , gluperdama , morati po đardinu po vas cijelu noć naganjati.

-Otkud znaš šta sam mislio rjeti?

-Šta to?

-Kako sam skonto da je D'bri sretan mulac?!

-Valjda zato što mu je peta žena bila ateistkinja. Ta ga nije imala đe prevoditi, osim drito u pržun.

-Nije ga ni ta pržunu prevela, a ni Muslimanka ga ne izvede na pravi put.

-A ona što je po džamahirijskom tabijatu zapiso za nevjestu, pa ona vjenčana  šamanka što mu zamal oči nije iskopala.

-E pa vidiš, sada si valjda shvatio zašto je D'bri sreten čojk.

-Jok ja , tebe mi.

-Vidiš ljubomorna  Šamanka mu sihru bacila. Veli ako ne moš moj biti, nećeš ni jene.

-I?

-Potrefila i pogriješila. Potrefila ,jer  više nije bio  njen i nikad se više nije ženio. Pogriješila, jer je sada svake žene koja ga molećivo pogleda i to bez zakonskih obaveza ,

-Kako to?

-Iz očiju mu istina viri.

-Misliš takar, ha?

– Joj budale žene, Jok ba !Vide mu u očima da mu vjera u takaru nije važna, da ne moraju misliti hoće li ih ženiti , jer neće, i znaju da će ih plaho pripaziti ,  jer hoće. Šta će im više?

-I kakva je to sreća?

-Ne znam , nikad je nisam taku okusio, ali znam da je oko njega u đardinu mnogo smijeha i cvrkuta, a većina ihke i zakuka : Joj, mamo mamice.

-Čuj, ti skonto da je D'bri sretan jer mu ženske nisu na vjeru udarile , i što cvrkuću i mamicaju.

-Ma i to , ali uglavnom što nema vremena za ljudske  gluposti.

-Kako će ga bolan imati , kad nema vremena ni za šta osim za tak…

Odjednom se diže strašan vjetar , crn ko antracit sa svjernog pola i hukom vrisnu:

-Udunite blentovije, od vaših gluposti  i oluji se nadiglo  da takari pošten i miran svijet.

X Epozoda

Deba / Prvi dio 

Čuo Oma za nečuven ulet ,poželio da iskuša  Dobrog u nekoj prilici gdje će on imati kontrolu nad situacijom,nikako da mu se posreći

Jednom Dobri i Oma bili u posjeti jednoj u bolnici.Kosi iznenada pozlilo.Ništa opasno , kažu hećimi. Kad ono tako kažu , nikad ne izađe na dobro. Ako kažu nije loše ili nije najbolje, to se nekako pregrmi. Ali kad kažu ni'ta opasno  ili neko bude natakaren pa rikne, ili neku opasnu boljku sam sebi prihevta i samo natandaren bude. Riknjavae neminovus poetica garantus.

Vidi one žuju,jes’ dobra, poješću joj nešto ko sogan dolmu,samo  se uvali.Dobri prišao i pita:

Gospođice,da li vi to mene čekate.Da imam ružu sada bih vam je poklonio za današnji dan,a sebe i buket za uvijek.(Dobri  Prever)

Borka, tako joj ime bilo ,se slatko nasmijala i poklonila mu sebe taj isti dan,i poslije tog dana se  nikad  više nisu vidjeli.Bila u posjeti mužu,pa se sutradan vratila kući,na istok.Dobri je bio istinski đentlmen. Obećo da će je nazvati,ali nije. Zato je valjda tog ljeta osto živ.

Što ti je to bilo vrijeme neoprezne mladosti?Ponekad se jednostavno imalo sreće.Onaj čovo Borkin muž se jednog vikenda nenajavljen vratio kući i upuco brata.Zateko ga  kako mu bratski gusla ženu.

Drugi put bili na sahrani jednom komšiji.Neki profesor Simo Počuća,umro mlad ni četeres.Nije loš bio,ali se volio”šaliti”.Nešto ko :vidi mi novih cipela ili čarapa pa se uhvati za međunožje i podigne pantalone.Ili vidi što se nebo naguzilo,što je jabuka rodila,pa opet za međunožje u dizanje pantala.

Jal’,peder,jal'blentovija ,jal’ nedostatak smisla za humor,nismo uhavizali,prerano skino ruke sa međunožja.Roditelji nas potjerali na sahranu.Mi ne bi.Tada nismo imali respekta prema smrti.Sada imamo.Ne radi nas,već radi toliko mladosti i nevinosti što je pobijena i nestala.

Ali Dobrom bi se često  posrečio ulet. Zapravo uvijek .Zato on uvijek govorio: U svakom zlu nekom hrli sreća.

Pas ga jebo,najćešće njemu,uvjek bi Mojsije govorio. Kad bi se nakašljo neka bi skontala da je to zavodljiv kašalj.

Sahrana  gotova.Lenji progovara,još se nije sasvim ulenjio,još se pomalo batrgo.Vala sad bi trebo Simo da ustane i uhvati se za mešunožje i kaže,onako šeretski:

„Uh,ljudi moji jes’ me nebo naguzilo.“

Nije usto iako je vrijeme bilo baš takvo,nikakvo i debelo oblačno.

Oma povukao dobrog za ruku i šapće mu:Joj,jes dobra…Mojsije ga šuta nogom i kaže mu šuti ćafire,ni je'ne.Groblje je,sveto mjesto.Mrtvi gledaju.

Ali kasno je bilo.Dobri već zaosto,oči mu trepere ,odvaja se od konzilija , prelazi pedesetak metara,slabašno se zakašljuca primi  žensku za ruku zagrli je i ruku pod ruku napustiše greblje ,pravac taxi i džada .

Deba se pita šta ono bi.Oma  objavljuje ovo vrh uleta;bez riječi.Mojsije kaže kako ba bez riječi ,jesi li čuo da se nakašljuco.

Dobri im nikad nije objasnio da je to bila ljubav njegovog života.Ona prva.Za njega su sve žene bile ljubavi njegovog života,one prve. Nije htio da im rasterećuje mozak suvišnim informacijama.

Oma je opet imao svoj ulet:

-Jesi dobra ko bedevija,da nisam gadljiv pojo bi ti govno k'o sogndolmu.

Uvijek se čudio kako mu ni jednom u životu taj ulet nije uspio.

Njemu to bila glavna šala.Čim vidi žensku,a on svoju uletnu rečenicu.Ne zna se šta ga više oduševljavalo,ulet ili noga.

Ovaj mrak ulet aktiviro po Kosinoj smrti,onih par dana kada je još očekivao da će se Kosa vratiti.Kada je skonto da se neće vratiti, odlučio je da se osami.

Ponoća punog mjeseca.(To je druga priča,nije joj ovdje mjesto)

Deba vam pokupio fazon od Ome  pa ga on počeo primjenjivati:

 -Ja nisam gadljiv ko Oma ali bi ti pojo govno ko ćevapćić.

Nema veze dali cura zna Omu ili je gadljiva.On htio i kopirati Omu i biti orginalan.I jedan jedini put mu upalila ta fora.Toliko je bio oduševljen da je žensku kod koje je upalila oženio.

Ženska je bila gadljiva i od tog berićetli  ”udrvaranja” joj se povraćalo,ali je toliko bila zatelebana u Debu da je sve pregrmila da bude u njegovom društvu.Osim toga sve joj se drugarice poudale,vrijeme je i njoj bilo da se , jendom za sve vremena i na duge staze  rješi svrabeža.

Nikad im se nije posrećilo da imaju djece.Za priču nije bitan razlog,a bila su dva.Ako stignemo,možda vam ispričamo,ako ne , nikome ništa . Odakle nam vrijeme , frajeri mrtvi.

„Za moj gušt onu aj , jesen dođe jabuke i kruške zriju mene babo ćera u armiju.“

Dosadilo Mojsiju da ga Deba moli da mu odsvira onu armisjku o jeseni i voćkama. Ma odsviro bi mu je on skoro namah, ali konta ako je ne odsvira , neće Debu otac ćerati  ići u armiju , ovaj neće otići  i neće zijaniti na bocu od onog dibidus zijana..

Znao Mojsije kao i Oma,najebaće Deba u armiji ko neka stvar nad roštiljem kada se radi provjere  straha nad njim stavlja.Žao mu Debe iako zna da je možda i zaslužio.

Jednom se Deba napio i zaplakao. Njemu zaplakat ko u nos olovku zagurati i  pušćat krv na surlu .Kad nespreman u školu dođe, a nastavnik ga pozove na tablu,on se sagne ispalo mu nešto pa hek olovkom po nosu.Krv kao iz česme.Nastavnik direktoru,direktor kući,on u nečiju bašti međ zelene voćke zaroni. I tako pola godine svaki dan.

Poslije se nije moro bubati olovkom.Bilo je dovoljno da ga nastavnik prozove,on se nategne ,prne i krv mu na hojdanu kapa ko mjesečnica. Krenulo ga, ni šta više od sedmog razreda nije učio,do tada se jadnik mučio.Živaca zere nije imao,sve ga nešto vabilo napolju. U narodu kažu oblio ga jutroklik.

Ako bi kiša pojaka padala, iz kuće ne bi izlazio ,   nalaktio bi se , guz u vazduh pa prdio i prdio , vjetrove pušto , vjetrove brojao. Jednom je kaže došao do broja 364 ,ali ga sestra u guzicu iz sve sbage štiklom  heknula i smrad prekinula.To ga toliko zabolilo i neku mu  kost,valjda trtičnu poremetila,da više nikad nije smio ni vjetrić pustiti.Ako pusti danima je morao ledene  obloge na prdaljku stavljati.

Onda je našao novu zabavu naučio se podrugivati.Kad bi se na Bjelavama podrignuo čulo se u drugoj gimnaziji, ponekad do  malog parka i glavnih supova. On počeo podrugivati , milicija počela na njemu strogoću trenirati. Jal po bubrezima , jal po butinama m plus petnaest daban bajbokane minimum i garant.

Mnogo ženskih ga nogiralo zbog podrigivanja.Nije on to namjeno činio.Njemu to neka ovisnost bila.On krvnički podrigne usred plesne sale,kina,diska,na ulici ;nije bitno.Simpatičan,nestašan i zabavan bio.Nije da ga ženske nisu išle.Išle ga one.Ali ga češće nogirale nego što je ih on mogo skontat.

Nije bitno da li ga djevojka za ruke drži ili ga grli i ljubi,on ili lavlje podrugivanje,ili gorilinu ,svinjsko,bikovsko,bizonovo,jelenje glasanje ispušta. On se glasa ko  gorila ženska nogu . Mnogo ženski dođe.Još više ženskih ode.Njemu to normalno.Žensko dođe ,pa ode.Ali podrugivanje osta.Nikad ga podrugivanje nije iznevjerilo.Do jednom.Zapravo on iznevjerio podrugivanje.

Recimo odvede neka nova da ga upozna sa roditeljima.Sve teče u redu,Deba provaljuje,pravo, ekonomiju kad je rapoloženiji i medicinu studira.Nikada neki inženjerski faks ni za živu glavu,odmah bi ga prokužili. Taj nije znao koliko pertli na cipelama ima.

Zbog takijeh problema uvijek nosio kundure bez pertlanja.Tako ga niko nije mogo provjeravati koliko pertli nosi.Za svaki slučaj jedan par rezervnih pertli je u đepu nosio.Kupio one najveće vezice od čet'ri metra. Isjecko ih na frtalje metra izračunao da ima trideset dvije pertle. Konta hajde sad me pitajte koliko pertli imam. Vremenom  tužan posto , niko da ga upita koliko pertli ima.

Nemojte nam vjero vati na riječ , nismo nazočili , kad je rikno našlii mu u džepu četdeset dvije  crne pertle po dvadeset pet centi i ni jedan par obuće na partlanje . Koliko ga znamo , iako je troškali bio , vjerujemo da su to dijelovi one prve pertle od četri metra. I on bio od onih koji su meračili o svjedočili :

Odakle ti lova za bacanje , frajeru mrtvi?

Oma ga prokužio dok je Deba prdio i svima olajo da ima ti'set dvi’ pertle. Ide tako Deba ulicom i prvog koje sretne pita koliko ima vezica.Ovi mu odgovara ti'set dvi. Deba pita,drugog,trećeg i tako dok nije došo do stotog. Poslije nije sreo nikog poznatog.Njemu drago bilo jer je ispito sto ljudi,taman jedna centifolija. Toliko mu drago bilo da je bacio pertle i nikad ih više nije pominjo.

E sad , kako šta i zašto su se pertle našle u džepu kad je rikno , to ni ptice ne znaju. Teoretičari zavjere su namah utvrdile da su one krive što je rikno. Kažu ako čitav život  u džepu nosiš četrdeset i dvije pertle od dvadeset i pet centimetara okilaviš i rikneš.

Deba vam je znao i po neku pametnu viknut.Roditelje se počnu zaljubljivati u budućeg zeta,sve ga hvale ,a hvale i kćerku.Odjednom Deba ničnim izazvan počne podrugivat, prvo ko jež,pa ko zec,puh,lane,janje i tako dok ne dođe do bika,bizona,lava,tigra i slona.

Otac djevojčin brže u sobu po pištoj ili pušku,ako toga nema u šupu po vile pa na Debu , da ubije zvjerinje i divljač..Ovaj se ibreti šta čovjeku bi,do maloprije sasvim normalan bio.I normalno noga.

Neke su ga noge stvarno zaboljele  .Ali pomoći nije bilo.Niko ne zna zašto se nikad,ama baš nikad u prisustvu kolegija nije podrignuo.Vojska ga izliječila od podrugivanja.Nikad više mu nije palo na pamet da se podrigne.

Niko njega nije  uštrojio ili uškropio,on sam sebe natjerao na to.Jednim potezom.I cigani pjevali o tome.Ptice nisu.Nisu vidjele šta se desilo.Bila sezona parenja.Letjelo perje na sve strane.

Jednom ti neko od konzilija natakario Lucu sekretaricu onog Julija Wolfa što je drmo supom. Nije htio ali moro.Tako priča po čaršijii legla. A jope’ šta mi znamo . Mere bit da se nešto malo drugačije desilo. Vole ovi čaršijci ponekad olajavati mahalaše. Danas bi se to reklo dezinformisati cjelokupno javno mnijenje. I mi žurnalističkih  konja za trku imamo .

Srela ga Lica slučajno u gradu,nije ga poznavala. (Aha , kako ne!) Baš je nešto gadno zasvrbilo. Nije da svrbi, gori ko planina poslije takar vulkana . Gospodična uvijek nacifrana bila.Ide ponosno uzdignute glave a dolje je svrbi toliko ko da ima svrab u petoj fazi.Dođe joj da vrišti.Ali nije svrbež tek tako sam od sebe nasto.Jok.

Kad se Luci neko svidi ona ti svaki dan dvojicu u apsanu šalje dok ne dobije onog pravog.Ima da ga ima ili ima da ga ima,treće nema.Dobra  u svakom pogledu bila,a kažu  voljela  anamo ono i te kako voljela? Krvnički.Tako je narod olajavo , možda i dezinformiro . Ća mu ga mi znan.

Nećemo detaljisati :ali tu je i perje i kože letjela.Niti sebe ni ikog nije štedjela.Znalo je tu i oguljenih glava pasti.Ni Mujin majmun to ne bi bolje izveo.Zato ona u apsane slala sve,ali ni jednog od kolegija.Nikad ljubomorna nije bila.Znala šta se u gradu radi.

Konzilij joj simpatičan bio osim onog što se podrugivo.Taj joj na živce išao.Ona taman da zajauče ono joj mamo mamice; kad neki strašni lav joj zaurliče među ušima.I prekinu je u po posla.Dala da se stvar ispita.

Kraj I dijela.

Završna besjeda

Dobro smo prošli , sreća da tih godina ljeti nisu pali veliki snjegovi

Onomad po zdogovoru,negdje malo prije akšama, a poslije nogatransa sa maksilofacijalne hirurgije , igrom slučaja , u njegovoj bašći , sretosmo Lenjeg , u hladu jasmina sa nogama u velikoj kadi . Kasnije će se ispostaviti da to nije bio hlad jasmina , nego tako upisano da se udovolji poetici . U insanskoj kupalici bješe preko  nekoliko gajbi piva, jedna pletara brlje i dva , tri bocuna kurvoazijea . Šlaufom ih metodično , lijeno i mazno zalijeva ko najljepše đule. Ko da očekuje neke nepozvane goste?

Iako je kod njega bio hlad jorgovana , umjesto jasmina , ne znamo kako i zašto,ali prva žena mu se zaista zvala Emina , a po porijeklu je lako u miraz mogla  pored ibrika donijeti bar jedan džugum. Jedino nikad nije stajala u hladu,više je lepršala po mahali, od kone do kone. A ako bi se zatekla u hladu onda bi i zalegla.

Čula da hećimi , za zdravlje , ten i duševni mir ženama preporučuju što više širiti noge u ležećem stavu. E sada ona nije načisto bila da li su dali jasne upute kako , gdje, kad , kao ni pojedinačnu  ili višeslojnu patologiju i socijalizaciju širenja nogu . U svojoj cvrkutavoj  glavici skontala , da je svaka žene dužna odrediti te formalnosti po vlastitom poetskom , moralnom i fizičkom diskursu.

Po običaju klipača pred Lenjim!Dugačka slamčica haman na metar i po nadoštiklana iz boce viri . Mrsko  mu tegariti bocun do žvalja. Ništa neobično , mislimo mi. Ko će na ovom zvizdanu dizati bilo šta teže od čačkalice. Za Lenjog je i to jazuk. Preteško.

Progovori , a mi se zablenusmo ko junfer u golu čeljadeticu , nije njegovo da govori od kako je prohodo . Zvučno se oglasio prvi put u sedmoj godini i reko:

– Ja gladan.

I ponovo zašutio. valjda ga do i od tada na vrijeme dojkili i hranili. Iz bešike se dizo samo radi higijenskih potreba . A kad je staso za ono za što svaki normalan insan stasa , ni tada se on nije dizo . Devedeset devet posto njega, ako ćemo istinu govoriti. Žene ga učile da nema potrebe so tim. Šta će mu taj belaj kada svako malo mora zaleć i pomoći ženama da šire noge u zdravstvene  i humanitarne svrhe , a i radi tena. Što no bi rekli , bježale od sociopatije , verba opscene i sličnih aferima.

Sada ko iz topa odape:

-Znajte da ste dobro prošli ; frajeri mrtvi!

-Znamo ,kako ne znamo, ha smo se rodili i to u mahali .

-Ma ne to blečci , nego eto sve nešto danima dumam i ibretim se,kako je na dunjaluku sve do savršenstva sređeno.

-Šta to?

-Skonto sam zašto snijeg ne pada ljeti .

-Mora da si nešto ,bezbeli , pametno skonto.

-Normalno da je pametno. Šta čojk u hladu jorgovana , bez lista jasmina , čija se žena zove Emina, a udala se sa ibrikom i džugumom u ruci, duška u kadi , oko njega klipače i đenetske blagodeti , mere skontat nego pamet.

– Ne baljezgaj već iskantaj!!

-Ma ,  ne znam kako ću, stid me .

-Hajd nemoj se prenemagati ko magare u ćenifi ili junferica kad se treći put udaje. Kada je tebe bilo ičega stid ,osim ono nešto radit.

-E u tome grmu leži sova.

-Daj ne beri kvake,niko nije pomeno rad i ne baljezgaj nego zbori.

-Koji bi hajvan po ovom zvizdanu čistio snijeg?

-I to je po tebi razlog što ljeti ne pada snijeg.

-Ja vala, vela havle vela kuvetile, ja koji bi drugi bio.

-Nisu ti sve na broju.

-Normalno da nisu. Sluđen sam. , jer moram misliti , a to baš i nije u opisu ležećeg garda . Eto ,kažu ,tamo gdje su najveći zivzdani , čojk može vjenčat više hanuma. A tamo gdje je vječni led nude ti vlastitu ženu za  takar , oliti zagrijavanje. Nikako nije pravo. Ne anlajišem. Valjada im zvizdan ili led ispio mozak . Ja sve gledam , kako mi se valja kutarisat ove jedne jedine.

-Daj ne budalesaj. Nije Emina baš toliko loša.

-Ne kažem, ali uvijek ima bolja. Eto recimo…

-Koja ti je bolja , crko dabogda  ćafirska  crkotino jedna … – odnekud zabrunda Eminin cvrkutavi glas.

-Oklen bona ti? Ja mislio ti još razmjenjuješ recepte sa konama. Nije ni izdaleka vakat akšamu. Niste sve odsutne kone po receptima protabirile.

-Šta te briga oklen ja.Nego kojom bi to , majke ti, mene mjenjo.

-Nikojom . Ne bi te bona mjenjo ni za četiri hamamske djevice, čak da svaka po dva ibrika i džuguma u ruci nosi.

-Jesi mi plaho pametan. Otkad to u haremu ima djevica?

-Pa zato kažem. Ne bih te ni za jednu  ,a kamoli za sve četiri mjenjo.

-A zašto ne bi , šta im fali?

-Ko bi mi bona čistio snijeg iz avlije ,ako se slučajno potrefi da snijeg zapada ljeti, po najvećem zvizdanu. A bome i sa krova.

-Ma , ti si moje jedno veliko pametno srce.Znala sam ja za koji sam se kapacitet udala. Odok na još jednu turu recepata ili heklanja. Ne znam šta je sad na redu u našem mahalskom kružoku. Čuvaj mi se. Nemoj da bi gdje mrdno ili nešto teško podigo! Načisto bi se naopako devranisala i mlatnula te pogan metlom po ćelenki..

-A ako zapada snijeg?

-Ne brini se eto mene , ponijela sam pogan metlu , očas ću doljećet.

I ode Emina, možda odleti, šta ga mi znamo, mahaluše mogu sve ; ne reče nam ni mu, ni hu, ko da smo njenog Lenjeg lanjski snijeg.

Kada zvekir zazveči, što je biljeg da je Emina zaždila, Lenji, osvrčući se na sve strane iz potiha , bojažljivo progovori:

-Ma , dobra je ana , Nije da nije , samo me plaši što tu metlu vazda sa sobom prti. A ja bi jope’ volio da ponekad veliki snjegovi zapadaju kad je najveći zvizdan.

-Zašto konju jedan konjski? – ne mogaše više da oćuti Mojsije.

-Znaš ga kakav je ,šta se ljutiš. I baš si blesav , sada će nas sve u belaj uvaliti.- ubacuje se Deba.

-Hajd reci mi ti, ondak ,kad si tako mozgali.

-Pa reko nam je, zar nije. Vidiš ako padne snijeg po najvećem zindanu ti i ja smo pravo naj…grabusili.

-Hajd ti , nije me briga . To ti u krvi uapisanio. Al’ zašto ja?

-Zato što bi ti moro skidat snijeg sa krova i iz avlije.

-A ti ne bi?

-Normalno da ne bih.

-A zašto ne bi?

-Platio bih hamala .

-Ta ti valja. A zašto i ja ne bih mogao platiti hamala?

-Normalno , jednostavno ne bi.

-Kod tebe sve nešto jednostavno i normalno.

– I jeste. A i ti znaš da od tvog hamala nema ništa.

-Ma znam , samo srcu odušku dajem.

-A zašto ne bi mogo platiti hamala ? Ako nemaš penezi možemo ti mi posuditi.- pravi se nevješt Dobri.

-Ma, nije to imam cekina.

-Ma nemojte čojka na muke pristavljati. Đe će se čojk na krov sa ramunjik penjati. Može se otkliznuti i vrat slomiti. Zalud osta harmonika pusta. Nije lud.- Lenji je zabrinut za svog horovođu.

-Šuti konju konjski i ko je reko da ću se ja penjati sa harmonikom  i čistiti snijeg.

-Zlata .- Sva trojica horski.

-Jes vala , tu ste pravo potrefili. Van taka je u svemu , ali cicija je što se penezi tiče , ni prazan frižider joj nije ravan.  Što će hamala plaćat kad ima mene?

Lenji će:

-Ko da je čifutkinja!

Deba će:

-Ma nije , subotarka je.

Baška baša ih ispravlja:

-Nemojte tako , Jevrejka je iz dobre kuće i u pravu je. Mojsiju ništa ne bi bilo da se malo popne na krov i protegne papke . Ne mora harmoniku prtiti sa sobom. A ako se strmekne ,ko mu kriv što je moro slušat ženu.

Deba će:

-E ta ti valja , ako hekne sa krova, neće biti velike štete, barem će harmonika ostat čitava.

Lenji se zamislio:

-Zlata bi je garant prodala.

-Da plati Mojsijevu dženazu?

-Nije luda. Što će plaćat pogreb . Mere ga u kakav jendek heknuti, a ima i veza u La benevolenciji.

-Ja, imaš pravo, ima i u Dobrotvoru i Merhametu.

-Ma bistra je Zlata. Od svih bi uzela ukopninu , možda i od komunista.

-Ma šta to baljezgate mazgovi jedni. Vi to ko biva mene riješiste i sprcaste me u kabur mezar i nađoste pare za moje preseljenje na ahiret. Neće biti velike štete , jel’? E , ta vam baš po jaranski valja.

-Ma nismo mi krivi, ne griješi nam dušu,nego je sve zakuhala tvoja Zlata .

-Zašto bi me se ona kutarisala ?

-A šta misliš ko će te sahraniti kad otegneš papke?

-Odakle vam ta ideja da ću riknuti ako ateriram s krova?

-Možda neš riknuti, možda neš crknuti., ako budeš čistio snijeg, koji ljeti zapada po najvećem zvizdanu, garant si obro bostan. Rokneš odozgo ko ptica bez krila i zabatrgaš batacima .

-Kako znaš?

-Reko ti Lenji , a i ne znaš bez harmonike ravnotežu držat.

-Pa onda se neću penjat bez harmonike.

-Aha.

-Zašto aha?

-Taj film ne bi gledo te prilike .

-Nego koji ?

-Ni jedan. Ja čuo kad neko jal rikne,jal crkne nema više filmova.

-A ako krepam?

-E baš si pametan. Što bi krepaština imala privilegiju?

-Ma i meni krepaština nekako tugaljiva.Ja bih svakom krepanom, odredio da ima pravo gore  sa sobom ponijeti barem  jedan portabl tv. – rezonuje Deba .

-Ko da tebe neko pita za take stvari?

-Ma znam da se ja ne pitam  , al ‘ zato bih ,uinad , svakom meitu  uvalio po jedan portabl tv, Ne mora ga nositi,samo neka ga kupi.

-Od kada si postao tako merhametli?

-Ma nisam merhametli ,nego mi Mika uvalila par tisuća portabl tv da ih tušnem.

Mojsije zavapi:

-Dajte ljudi prestanite više ,još će nas snijeg u sred ljeta odvesti u Saharu.

-Eto , vidiš Dobri , da je istina sve što Lenji skonta, čim to i Mojsije zna!

-Šta ja to znam konji konjski?

– Lenji skonto, ha veliki snjegovi kod nas ljeti ,za najvećeg zvizdana zapadaju, idemo u Saharu sladoled tušiti.

-Ko to mi?

-Ti ,Lenji i ja.

-A Baška baŠa , zašto on ne ide?

-Ne znam, Lenji kaže kvario bi nam prosjek IQ.

-A šta ti je to?

-Oklen ja znam, možda je i to Lenji u čarobnoj nepameti smislio?

-Ne moraš objašnjavati.Mora da je nešto popametno, ko i uvijek.

-Jašta nego je pametno.Da nije pametno morali bi i Dobrog povesti sa sobom.

-A zašto ga ne bi poveli, jaran nam je.

-Baš zato što nam je jaran nećemo ga voditi.

-To nekako nije logično.

-Kako nije logično?Ako njega povedemo nećemo ništa zaraditi od prodaje sladoleda.

-Kako znate?

-Duga priča,merel drugi put?

-More, ko ga šljivi ,ko mu je kriv kad može da nam zakoči prodaju sladoleda u Sahari.

-A Oma i Herco što njih ne bi poveli , da nam malo hamale. 

-Hercu bi herc načisto strefio ha bi kešinu u pijesak  zarovio . A Oma bi od pjeska mislio da su mu očale zamagljene ili da mu se pojačala dioptrija plus – minus 10. Stalno bi briso okulare . Obojica bi se iznervirali i osafunjali , pa bi se baidisani  naklatili na sladoled. Nikakve fajde od njih.

-A jel znate gdje će te prodavati sladoled?

-Dabome da znamo!

-Pa gdje?

-Pa rekoh ti u Sahari.

-Ma ne to konju ,nego na kom mjestu konkretno, na kojoj lokaciji konju mahniti?

-Aba zo , što ne kažeš? Pa lokalitetu Sahare ,zar ti nisam ponovio.

-Blento jedan .Evo kod nas, primjerice onaj šiptar Izeti što folira da je beg je prodavo košpice na čošku Bjelava, Čakaluše i Đižikovca; možda raskršće niže. A njegov djed Jahići prodavo bozu na lokaciji  Adi ciganliji . Na takvu sam lokaciju mislio. 

-Joj budale žene, oklen u Sahari Džižikovac ,Bjelave ili Čakaluša , a napose Ada ciganlija , u kojoj ćafiri i pogan živi.

-A prodavač košpica, jema li on?

-Nema. Šta će jedan šiptar  koji nije bej raditi u Sahari?

-Pa, prodavati košpice valjda , ili se praviti da je pravnik  ili filozof, a ća ga ja znan?

– Niko nije lud prodavati košpice i islamsku povelju u Sahari. Tamo sve sami muslimani.

-A zašto?

-Izgubio bi se ili bi ga strefila sunčanica, ili bi ga zbog fašističkog krivovjerja koji put , ko komunisti , heknuli  u zindan.

-Znači rikno bi.

-Ne znam , možda bi i krepo ako ga na vrijeme ne nađe Bernandinac , ili bi crko od vrućine , ako ne bi naletio na naš lokalitet sa sladoledima.

-Oklen ti u sahari  Bernandinci , konju konjcki ;  zar  nisu specijalizovani za planine i snijeg.

-Ako Lenji može prodavati snijeg i sladoled u Sahari , zašto ja ne bi poveo Bernandica sa sobom .

-Zašto bi ga ti poveo sa sobom?

-Zbog burenceta.

-A zašto zbog burenceta?

-U njemu bih krijumčario kurvoazije.

-Nisi normalan.Zašto ne bi kurvoazije sastavio sa sladoledom i poštedio pašče znojave?

-Vidi ba , ta ti je pametna.Nisam se toga sjetio. A opet žao mi paščeta.Šta će on bez burenceta?

-Kupi mu čuturu.

-Misliš neće primjetiti razliku?

-Šta te briga, nemoj mu mjeriti IQ.

-Misliš ako mu ne mjerim ,  neće nam pokvariti pametli prosjek i neće primjetiti razliku između burenceta i čuture?

-Tako nekako, a možda bi se i Baška baŠa ljutio.

-A zašto bi se on ljutio.

-Ne znam, ja to tek tako reda radi kažem.Ko da je mene briga hoće li se on ili bilo ko drugi ljutiti.

…

…

Zaista smo dobro   prošli … 

Tih godina nisu zapadali veliki snjegovi, usred ljeta po najvećim zvizdanima…

Niko tih ljeta  nije skidao , ni čistio snjegove , a Mojsiju se nečišćenjem produžio život  . Usud ga pomazio ;  nije se strmeknuo sa krova . A u životu ? Eh ,  to vam ne meremo kasti. Još nemamo notifikaciju višeg suda.

Mere bit da bidne da bi sve bilo drugačije, da su zapadali veliki snjegovi u vrijeme najvećih zindana. Mnogi su zviznuli , jal od zvizdana , jal od vjetrometina , bura i nevera , a poneki je i rikno.

No , tu nije kraj njihovih  snježnih tlapnji usred ljeta , al’ ko će slušati mahnitove kako IQ-raju i turiraju , A zimi se snijeg mogao trpiti . Bio je puno podnošljiviji . Imale se rukavice, čuture , burencad i ašik ljube . Mnogo njih , a poneki i hamale.

A opet , al’ se nekad lijepo živjelo.

Rahatluk , radost , udri brigu na takar ,  a bome bilo je  i mnogo ašik ljuba ,  takarli ljubavi … i rahat od pameti ponajviše .

Štoš mislit kad vlast il svešteno lice misli za tebe.

Doktor u čudu . Semizov pacijent u kolicima sav u zavojima . Ni oči mu se ne vide , samo mu kateter iz bubrega tekučinu fata.

-Doktore Semize ako znate da ima papiloma lingve kad su mu usta zavijena.

-Šta ja znam . Ja sam sa abdominalne hirurgije . Meni ga milicija butum krvavog i razbijenog donijela i rekla da se u tišini pobrinem za medicinski problem. Piša krv iz bubrega.

-Pa kakve to veze ime sa maksilo facijalom?

-Ne znam . Drotovi rekoše vodi ga da vadi taj prokleti papilome linge , zbog njega mu bubrege odvalismo.

-Pa što ga nisu direkt meni doveli?-

-Ne poznaju te i ne vjeruju ti. Ti bi ih olajavo da su mu bubrege odvalili i dovoli da ga ti liječiš od papiloma.

.-A tebi ko vjeruju?

-Nije da mi vjeruju. ucjenju me . Znaju da ponekad znam nekog operisati na tuđu knjižicu . A i ovom sam operisao slijepo crijevo , na knjižicu onog Muste pijanice , a njemu nisam uspio spasiti život , jer mu nisam operisao slijepo crijevo . U papirima stoji da sam mu ja operiso slijepo crijevo. I nije umro ne od ciroze jetre , već od zatajenja bubraga . A i ovome će bubrezi zatajiti ako i dalje bude kod drotova insistirao na papiloma lingve.

-Polako , ohani malo . kakve veze imaju bubrezi , ovi metri zavoja i papilome lingve.

-Pa to je lako objasniti. Ti ga jutros nisi htio primiti , čak ni dao da objasni da ima papila lingve. On drito u SUP i pokaže glavnom inspektoru jezik i kaže papi – loma. Glavni inspektor pozove dva pendrekaša za svjedoke i pita ga :

-Ha , šta kažeš?

Jadnik pokazuje na jezik i kaže :

-Papi – loma.

Komanda uredujte . Fljas jedan , fljas drugi , fljas treći i fljas još hebet fljasli pednreka. Sve po bubrezima . Ono nema korpus delikti.

Ovi se smije ko konj , pokazuje na jezik i samo ponavlja :

-Papi loma.

Pitaju pendrekaši :

-Jel ti dosta? Hoš udunut ! Čuj molim te , da ga papimo loma..

-On nije uduno , oni nisu prestajali fljasati. Čojk načisto poplavio i prokrvario . Kako nije radio i nije imao zdravstvene knjižiceI , eto njih u bolnicu i drito kod mene. Ja kod koga će , jedini ja bez i na tuđe knjižice lijećio mahalaše . I evo mene do tebe . Vidim nije za abdomalnu , iako su mu bubrezi butum helać. Bubrezi sređeni , zavoji stavljeni da ga niko ne prepozna i ne zna gdje ga je murija poslala. A i meni stalno ponavlja papi malo. Da imam pendrek i ja bi ga fljasno. Razmišljo sam da mu malo jezik recnem, skalpelom, ali facijala nije moj domen.

-Znači ja mu moram jezik recnut.

-Aha , papi loma i tebi.

Tako se i Deba uvalio na maksilofacijalnu kliniku. i nije mu ovi dotur recno jezik , jer su ga poslije serije , zapravo prave pravcate opandemije papi'loma, na kraju ipak poslali Semizu. Tih dana je od Bjelavama prema vanjskom svijetu , a poslije se ustalila važna premisa:

-Papi loma.

Tu uveliko postalo moda. Toliko je to uzelo maha da su are zvali papiga, a zmiju zmiuga. A maksilofacijalac počeo budan sanjati papilome lingve i svima govorio papi-loma. I kome smio i kome nije smio.

Deba konta , bolje da ga je taj jado primio i nako desetak dana pustio bez operacije . Kao da je čudesno ozdravljenje posredstvom vidjelice iz Međugorja.

I tako na maksilofacijali ostali samo primarijus dokror Vranić i doktor Deba i bjelavski konzilij . Primarijus operiso hitne maksilofacijalne slučajeve papiloma lingve među njima i Dobrog . Ni jedan drugi mahalaš nije operisan , jer su bili stručni konsultanti svih sestara i doktorica. Naravno i njihobi bodigardejci totalitaris.

Kada su im počeli prijetiti lobotomijom i Međugorjem , svi se redom počeli oporavljati. Čudesni oporavci , dan za danom . Čitavo se Međugorje ibretilo i slavilo vidjelicu Mirjanu D . Ona predvijedla čidesne opravke i nestanke čitave pandemije papi – loma pošasti koji je strefio sarajevsku maksilofacijalnu hirurgiju .

Vidjelica Mirjana se poslije udala i od love i love koju je pokupila za epp viđenja , otvorala firme mužu M . Soldi. i kćeri Veroniki . Nije predvidjela da će joj bližnji biti na udaru zakona. Uostalom nije morala. Ipak je njeno vidjelištvo uske specijalizacije , samo za potrebe međugorskog biznisa. Svakog 18 marta na njen rođendan . Valjda radi rođendanskih čestittki biva naručena za viđenje. Vrlo precizno , ko švajcarski sat. Tog dana 18. ožujka svake , godine u toliko i toliko sati.

A Deba ? Kako je posto dotur? E pa to ćemo ostat dužni za iskantat . Šta je operiro na maksilofacijalnoj hirurgij , ne saznaste . Ako ste imalo IQ-rabilni skontaćete. Uglavnom zaliječio rane, skino zavoje, vrno se kući i oženio. Njegova žena nikad nije imala papiloma lingve. Koliko mi znamo. No , Debi se nikad ne zna.

A ostali mahalaši. ? Ostali petnaest dana o trošku države na odmoru i pomogli kliniku kako su znali i umjeli. Joj , ljepote. Ne meremo vam tajne kazivati. trojica su bila oženjena. Ako bi otkrili šta su maksilofacijalnom odmoru radili oni neoženjeni , ne bi bilo fer prema oženjenim. Vaskoliki dunjaluk bi pomislio da se konzilij kao i uvijek prije igrao đardina , akšamluka , branja cvijeća i tako toga. A bilo bukadar grlica. Za nevjerovati letilo perje na sve strane.

Jedino će biti zabilježena tužna epizoda sa Hercom i jedna nježna i ne baš vesela epizoda sa Lucom i Dobrim.

Baš u to doba Herci nje išlo sa Jelom jelom Jelenom , već mu išlo ono dvoje se nađu ,pa se poslije ne nađu. Poslije spontanog abortusa u kasnom šestom mjesecu trudnoće Lela Jela jelena nije sebi dolazila. Nije joj ni Heco mogao bol utišati. Pozvala je sestra u njemčiju na mejsec – dva da dođe sebi. Ostala je više od pola godine i nije sebi dolazila .

Herco muški krio svoju bol. I on se počeo gubiti. Nemaju lijeka . Boli ih , a nisu zajedno. Niko ne krivi nikoga . Desilo se . Poledica i nespretno okliznuće dvadesetak metara prije kućnog praga . Razmišljajući šta i kako se desilo , razvjenčali su se.

Godinu dana poslije on oženio jednu medicinsku radnicu sa maksilofacijale. Srce mu počelo trunuti od samoće .Na svadbu nikoga nije pozvo , jer mu niko ne bi došo.

A Dobri i Luce? Ona je radila na maksilofacijali , a da to ni Dobri, niti bilo ko od konzilija nije znao. Povukla se iz policije, nabacila odoru časne i na drito na maksilofacijalu. Kažu imala neki špirujus koji je godinama mučio. Dobri to nije znao, ali je stvarno jedini fasovao i operisao papiloma linquae.

A to što su mahalaši skontali da nešto muti i poletili da mu se prihevtaju u maksilofacijalnim putešesvijama? Nikome živom se nije moglo objasniti da je bilo slučajno; što bi pametniji rekli koincidencija.

Jedno veče Dobri je vidio anđeosku sablast kojoj nije smio nikad više prići. Na vratima doktorske sobe bila je Luce. Zaredila se , imala je …

Ma , bila je glavna sestra na maksilofacijali. I niko ništa više od njega nije mogao saznati . Čak ga drugari nisu viđali na klinici. Mislili su da je izašao , a da im se nije javio . Poslije su izgubili entuzijazam , jer bez Dobričine smirenosti , tuge, poetike i sjete kontra njihovih budalesanja ništa nije bilo isto . I to je sve.

Poslije Ome , Herco je bio drugi mahalaš koji se počeo povlačiti iz konzilija. Ostadoše njih peterica. No , prelijepi život ide dalje , sluteći vrijeme novih , beternijih stampeda .

Nedugo zatim , neko od konzilija natakario Lucu, sekretaricu onog Julija Wolfa što je drmo supom. Nije htio ali moro. ovi put nI ulet nije imo.  Srela ga Lica, slučajno u gradu, nije ga poznavala. Baš je nešto gadno zasvrbilo. Nije da svrbi, gori ko planine poslije posjete nekolicine  piromana. Gospojica uvijek nacifrana bila. Ko da je Botičeli Veneru  skladao – al’ nijansu, a bome, mere bit i dvi-tri  rosnija u stvarnosti.

Ide ona ponosno uzdignute glave, a dolje je svrbi toliko ko da ima svrab u petoj fazi. Dođe joj da vrišti, ali stišće zube.  Plemenitog je roda.  Ali nije svrbež tek tako sam od sebe nasto. Jok. Kad se Luci neko svidi ona ti svaki dan dvojicu u apsanu šalje dok ne dobije onog pravog. Ima da ga ima ili ima da ga ima, treće nema. Dobra u svakom pogledu bila, a volila i anamo ono – i te kako voljela? Krvnički. Tako je narod olajavo.

Nećemo detalje : ali tu je kažu i perje i kože letjela. Ni sebe , ni ikog nije štedjela. Znalo je tu i oguljenih glava pasti. Ni Mujin majmun to ne bi bolje izveo. Zato ona u apsane slala sve, ali ni jednog od kolegija. Nikad ljubomorna nije bila. Znala šta se u gradu radi. Osim onog što se podrugivo. Taj joj na živce išao. Ona taman da zajauče ono –  joj mamo mamice; kad neki strašni lav joj zaurliče među ušima. I prekinu je u po posla. Dala da se stvar ispita.

Imala moć u sarajevskom supu, haman   ko Wolf. Ako bi se neki jado , levat ili hablečina zaletio i osladio, a ne odradio kao Mujo kraljicu Terezu ,  nije mu gino pržun .Izbirljiva bila ko kraljica. Ako izgledom i stasom nije za garde , nije dobar ni za Lucu. Od 15 do 90 dana zavisno od nezasluga.

Međutim. isto tako kažu da se niko nije mogo pohvaliti da je povalio. Nije to zbog nekog straha ili đentlemenluka, već jednostavni nisu kružile baildisne niti ike  priče. Tu je nešto bilo sumnjivo. Sa jedne strane se taslači ko kujica u tjeranju, sa druge   je niko tako.

Vidio Deba Lucu. Znao je otprije. Vidio joj noge kako su  od zore do podneva izlazila iz onog malešnog auta. Duša mu zatitrala od pomisli na tu ljepotu. Nije se podrigno, nego uzdahno,  nježno , čeznutljivo, hajvanski                        zablenuto.

Čuj,moliću vas lijepo;  Deba zaboravio na podrigivanje. Kad je došo kući, podrigno  se sa Bjelava :

-Nije ti neka kazna Luco.

Pet puta u cugu rikno i predevero da ga ona čuje. Nije ga dopalo ono što se nado. Dopalo ga ono čega se nije nado.

Njoj uopšte nije bitno što se to o njoj pričalo i  pročulo. Ima levata i ljubavnika. Gospode i prostaka. Levati su obično prostaci, a ljubavnici gospoda. Levati misle da mogu, pa nagraišu. Ljubavnici znaju da mogu  čak i više nego što se misli da mogu, Takare i ginu i čast ne daju, ako treba i ponovo, ali u zatvor ne idu.

Pametna Luca bila , imala pet anterija. Joj ljudi moji ne zna se koja je krcatija i koja se više biba. Ljubomorno ih čuvala za onog jednog jedinog. Samo još niko ne sazna kako anterije izgledaju. Čak ni zaprisegnute tračaruše, sufijke i sihiraste hodže, hadum cvećenici i tetkasta sveštena lica. Ni jedno muško, ko da ne postoje na ovom svitunu u anteriji vidio nije.. U svakom slučaju pravih je  sve manje.

U pravom  momentu jednog od  onih nmesnosnih svrbeža , prolazio pored nje onaj njen suđeni  od konzilija. Ovdje usud nema nikakvu ulogu. Usud uvijek djeluje kad svrbež mine ili ne mine.

Ona lagano vrisnu :

-Upomoć!

Kad Luca vrisne , to nije glas, to je Maršalovo pojačanje od 220 w.

Plavac doleti. Drot se za šapku se jednom rukom drži, a drugom za pendrek:

-Gdje gori?

Ona ga opauči. Gdje će gospojica nasred ulice drotu blentavom govoriti gdje gori ? Ne bi on to shvatio. Vodi onog u apsanu. Reko Wolf da ga  ispitam. Nasamo! Ima neke povjerljive informacije, niko ne smije čuti.

No, to je zapisano u jednoj drugoj bajci, pa ćemo pustiti da se u njoj svrtabež završi.

Mi ćemo samo kraj zakantati. Čuli mi  da jema ljudi da prvo čitaju kraj neke priče, pa onda počnu od početka. Pametni ljudi. Kako ćeš neupućen čitati šta će se desiti?

Nakon privođenja čuše Lucu kako zajauka :

-Joj, mamo mamice.

Nikad se iz grudi ženske , visoko rangirane drotovske sekretarice  nije prolomio takav krik bola i očaja.

Izlazi Luca, obučena ko prava žbirica.

Crni lakovani kožni đački kačket, nalik pomorsko  kapetanskoj šapki , ispod koga viri plamena , napriluku oblajhana kosa. Bakam lice, duge zasjenjene trepavice, azurne oči i rubinove usne stišavaju reflektorski osmijeh od uha do uha.

Crni kožni mantil ne baš po pravilu službe.Nešto je  kraći, strukiraniji i utegnutiji.Kraći da istakne noge što se iz ramena rađaju i u mrežastim crnim najlonkama blješte tako da se tamne naočale moraju nabaciti i oči od ljepote zaštititi.

Utegnutiji da se jedre, okrugle bista grudi na razlete i gledaoca ne ošamute, raspamete i obeznane.

Strukiranija i diskretno izvezena tamnijim i svjetlijim nijansama crne svile da podsjeti  dunjaluk da je to njena crna, udovička anterija. Jer prava žena umire pjevajući sa osmjehom na licu kada srce ili medne usne na ljiljan nabija. To poručuje ona knjiga o pticama koje umiru pjevajući, ne mi. samo nek se zna.

U to, ili nekom drugo kita'bu o pticama još piše i da ima njaka druga ptica koja se ubija samospaljenjem , ali se ni na šta ne nabija dok umire. Ubija se da bi se jopet rodila i ponovo na nešto nabijala. Eto šta ti je nauka skontala! Neka se ptica nabija da bi umrla, druga se opet ne nabija, pa umire da bi se rodila da se nabija. Za nevjerovati. Bez obzir kakav im epiložni usud , sve ptice malecke imaju jedno na umu. Ako niste skontali šta, zinite da vam kažemo.

Ne može ćo'jk ništa uhavizati. Joj ludih ptica i još luđe nauke. Samo bi se nabijali. Aman ko Luca i ubačeni elemenat. Ali njih dvoje skontali pamet.  oni se nabijaju i izdišu, uglavnom baildišu, ali ne umiru.  Nisu ahmaci mrijeti dok se nabijaju. Ako ih prekine srce , prekine. Tu se ne mere ništa učiniti. Samo pomisliti : i od ljepote se može mrijeti i  onda spokojno riknuti.

Reče  jednom Mojsije  prijateljski nastrojenom , ali stvarno obrazovanom i  pametnom policajcu, onom Esi Mrakoviću skoro pa naša raja:

-Jebo te bjeloglavi sup.

Mislio se izvući na lešinare. Čovjek sa zvijezdom na ramenu puko od šege, pa otišao.

Deba zino i  zamislio se. Nikako ne može da ufrštulji i čemu je fol. Morao  je to on lično ispitati. Zna , bez muke nema nauke. Prišo nekom drugom drotu i podrigno se:

– Jebote crnoglavi SUP.

Uvijek mislio orginalnost prije svega. Drot puko od šege. Kad se presto  smijati , za pendrek, dvije tri vaspitne, onako drotovski, krvnički po bubrezima, pa u Debu u  bajbokanu.

Osta Deba petnaest dana u Centralnom. Nikome se nije javlja. Pomalo pišucko krv. Nije stigo da se ikom javi , čitavo vrijeme konto gdje je pogriješio. Skonto.

Izašo iz centralnog i onom drotu pravo u stanicu i sa vrata se dere:

– Jebo te bjeloglavi sup.

Drot se razvali od šege. Deba taman da bude zadovoljan   sobom , a drot vaspitnu  palicu u ruku i hek , onako krvnički, drotovski po beubrezima, sada tri četiri puta.

Deba, na bigajri hak novu rundu, petnaest dana centralizma osjetio. Promokrio krv , ko da se olovkom ponovo počeo u nos spucavati. Prođe mjesec niko ne zna gdje je. On se nikom ne javlja, konta gdje je  sada pogriješio. Nije mogao dokučiti.

Izađe on iz centrale, menstruacija iz anamo onog  ne prestaje. Jest manje je obilna i manje ga bubrezi bole, ali ne popušta ni bol ni krv. Debu nikad ništa nije moglo zaustaviti. Kad on nešto nanieti tako mora biti. Opet pravac kod onog drota i pomirljivo će:

-Reci mi jaro, matere ti žive , gdje sam pogriješio. Ajd’ prvi put razumijem. Ja htio orginalan i biti različit od Mojsija . Drugi put sam od riječi do riječi sve isto ko Mojsije kazo; a ti  mene opet hek, još jače nego prvi put, pa opet u centralni.

-Kao prvo ,  nisam ti ja jaro. Ja sam drug ili organ, kako ti volja. Kao drugo, nisi oni akcenat stavljo gdje treba, to garant, kao treće nisam te vaspitavao zbog toga, nego zbog tvoga podrigivanja. Čitav, vaskoliki grad  noću SUP  zove i budi zbog tvog hrkanja i podrigivanja . Čak i kada spavaš belaj nam praviš.  Ne može se čestiti drot na dežuri pošteno naspavat. Pala odozgo direktiva, ženskog je roda, prvi put kad nešto policajcu zucneš, makar to samo prvo slovo svih pismenija bilo  , hek vaspitna dva tri puta, pa u bajbok. A ako šta opet progovoriš postupak ponoviti, koji degenek pride dodati.

Pa se razvali od šege , pa hek pet šest puta po bubrezima. Deba se bio mnogo razgovorio. Ovaj put je dobro prošo. Nisu ga odveli u centralni nego u bolnicu, osto tri mjeseca. Izvadili mu slijepo crijevo na zdravo. Morali drotovi zabašurit krvave bubrege.

Deba tada bio punoljetan, a nije radio i morao od Muste pjane sa Višnjika posuditi knjižicu. Ovaj dobar i uvijek pijan čovjek bio, knjižica mu nikad nije trebala . Čak ni znao nije da je ima. Natakariš knjižicu kad imaš brlju . Doktori su „ibretili“  kako četrdesetogodišnjak“ izleda ko dvadesetogodišnjak. Debi drago što tako dobro izgleda i ponosno pogladi bubrege . I normalno vrisnu  . Zaboravio da su bolni .

Jeste da je glavnog doktora Semiza poznavo. Svi ga mi znali. Živio u Derebentu aman do Himzarine, a ko i rod rođeni nam bio. Za isprišnica dušu dao.

Himzarina je spoj sa ulicama Čapajevom, Jelene Vitas , Romana Petrovića i Sumbul Avde pravila. U tim  ulicama konzilij živio i iz njih na jahanje kretao.

Pet se ulice na jednom mjestu spajale. Pravi mali trg. Kažu , još samo  je'na mahala u gradu ima taki spoj. Obišli sve mahale i čitav grad , i  ne neđoše je. Zaboravili da je Latinska ćuprija  naka ddžada , koja spaja dvije ceste ili dva kraja jednog puta. I zamislite Latinska ćuprija se nalazi u Latinluku. Koje li naučno fantastične  konicidencije? I to sa desne strane prema Čaršiji, a sa lijeve prema Latinluku, a na početku Bistrika. Koji li je to um skonto.? I jošten  spojio  most i četiri džade.

Puco prsluk Semizu za Debu. Mogo bi ovaj dvaput riknut što bi mu on otfikario crvuljak na tuđi papir. Milicija mu naredila; fikari nepotrebni crvuljak. Bojala se da se krvavi bubrezi ne otkriju.

Nedugo zatim Mustu napalo slijepo crijevo. Semiz ga nije htio otvarati zato što je u papirima pisalo : Crvuljak otfikaren ( Lat Dg, Faticist vermi ) To znači da Musto nema slijepo crijevo. Znao  Semiz i Mustu i Debu, ali htio malo takariti Mustu što šreviše pije i uplašiti Debu zbog mućke .

Musto nije mogao dočekati kraj šale i od upale bubrega rikno. Njegov crvuljak Debi operisali, krvavi Debini bubrezi njemu dohakali. Nikom ništa. Jadni Musto nije imao protekcije kod drotova ko Deba. Njemu poetičnije bilo umrijeti od tuđih  bubrega , nego od ciroze vlastite jetre.

Deba pameti poslije bolnice došo , ali se  nije   promjenio. Podrugivo se sada za pet šest slonova  i sedam osam lavova obadjedne, ali nikad više ni jedne pred drotovima nije progovorio. Znao je da su se naštelii i na zicer ga čekaju , pa instikte izoštrio.

Kupio tamne naočale bez dioptrije i na njih  retrovizore ugradio. Sve misli da sa njima pametnije djeluje. Vidjeli ga šminkeri, pomislili neka nova moda i odjednom vas cijeli grad pun hablečina sa tamnim naočalama i ugrađenim retrovizirom. Jedina je razlika bila što su šminkerske naočare  imale veliku dioptriju, pa su se šminkeri sudarali sa svačim, posebice sa banderama i pederima. A ruke , oči  i  lice im bile crne ko ćumur. Dušu nisu imali.

Deba ih natakario. Reko im  da je na zapadu  moda ako zatamniš na garu naočare sa dioptrijom, plus- minus  šest i više, i na njih natandariš retrovizore. Retrovizori daju široki i svestrani fokus misli, a dioptrija prodiranje u bit problema bez pogleda na spoljni svijet  i povratnog upliva. Naočale dokazale Debin eksperiment. Ne moš ti slijepcu oči otvorit, ni idiota pameti dozvat.

Tog ljeta se Mojsije nešto ljutno na drotove; i zbog Zlate odmurijao petnaest dana.Duga priča , al’ ćemo je prikratit.

Nije ni zbog Zlate nego, zbog konzilija. Tako se on opravdavo. Oni svako malo u zatvor. Njemu se čini njemu u inat . Vazda zaglavinjaju kada njega nema. I na uštrb njega , bez njega poberu svu slavu .

Uvijek  Lenji ,Herco i Deba u bajbokanu.  A na kraju i Dobrog , ni kriva ni dužna Luca spengala. Omu nisu dirali zbog đozluka plus-minus deset , a imo pronicljiv i urokljiv pogled.   Do  Baška Baše nisu mogli doći . Uvijek im nekako migoljio, il se pod skute tamo neke skrivao.   Vazda imo pune ruke posla ili šta li već , pa im tada nije pravio društvo. Raspušćenica pune mahale i samica pun grad . Trebalo je sve to osvojiti i podmiriti. Blentovija skontala da mu je to osnovni životni cilj. E, vala, jes mu neki nijet!

Mojsije se čudio sebi. Ja vidjelac pravi, a blentovije ne mogu prokužiti  i skontat u kakav će se zijan zaletiti. Kad je prvi put posumnjao u sebe, kao da su mu moći oslabile.

Ovako je to počelo.

Prvi put zaglavio Deba isti dan sa njima, ali deset dekika  prije njih i ostao u apsu petanaest dana poslije njih. Oni izašli za par sati. To je ono kad su jahali konje.

Ni konje nikad jahao sa njima, ni za njima , ni ispred , ni pored njih, jebo ih pas, srdi se Mojsije. To mu najmilija i najsočnija psovka bila. Druge nije imo. Osim jednom kada je opsovao.

-Jebo vam pas …

Nije sa njima ni lavove vodio na žuborenje. To je ono kad su njih  četvorica drugi put otišli u zatvor. Deba opet osto petnaest dana iza , a njih trojicu jopet pustiše nakon dva tri sahata.

Valja sva  to  ispričati, malo poslije, Mojsije u redu čeka, a naoštrio se.

Nije se ni ligurama niz bob stazu spuščo sa njima. To je ono kad su oni treći put otišli u zatvor. Deba ostao zna se koliko vremena, a oni izašli poslije uobičajenog vremena , nakon sahat ili dva na svježu havu i kahvu, oliti kavu kak bi rekel Zagrepčanke. Ne zna se jesu li ih za radi toga pohvalili ili povalili.

Ovo se još nije dogodilo,ali on zna da će se dogoditi, jedan kroz jedan. On već vidi njih četvoricu kako se spuštaju ligurama sa nekim ženskinjama, nemahalske fele. Diđži i-midži prije,pa điđi-miđi u i niz bob stazu poslije .

I ovo ćemo ispričati kada bude vakat. I zna isto tako jedan na jedan; trojica će izaći ,a onaj konj jedan što nikad neće pameti doći , će opet petnaest dana u centralnom guliti. A polovinom i krajem olimpijske godine oni Dobri će pravo naj…grabusiti za sve ulete i tako to. I pameti , bakso neće doći.

Puco Mojsiju prsluk i za konje, i lavove i tigrove , ligure i za zatvor. Nije ga briga ni koliko za rahmetli komarca što na slonicu kidiše. Bolan , te ti apsane slijedile poslije sedmodnevnih điđi-miđi parti. Eh, to ga je boljelo . Oni takare , pa u muriju . a on niti takari , nit ga murija apsi.

Konzilij poprimio moto od Sarajevskih Cigana:

-Nema fešte doli  džidži-midži takara od sedam dana.

Anterije još nisu bile bile prošlost, ali su se oni sve više udaljavali od nevinosti. One tek ponekad  bljesnu , kada neka nova ljubav u srce sleti i prstom upire u one bjeline i snove, što polako prolaze. Tada oni plaču i ljubav vode. Ove neke nove ženske se čude , ali im ne smeta, jer dobijaju šta žele, a što više nikad neće  od drugih dobiti.

Nebeski jahači to rade , kao da nikad više anterije neće vidjeti. I ne rade to samo sa njima. To oni prizivaju i žale za nikad neprežaljenim Proljećem, Zlatou, Frkom, Jelom Jelom Jelenom, Malom guzom, Kosom, Hanom, Vesnom ,  Ljiljanom , Ankicom ,Suadom, Nerminom , Radom , Mirjanom , Slavicom , Jelenom, Jasnom , Gordanom , Esmom , Borkom , Vlastom ili nekim drugim mirisnim đardinima svoje duše, i  ljubav vode.

Te djevojčice su se rađale da bi njihove ljube, žene bile . Nalikovale su samoj ljubavi, snovima i cvijeću. Koliko mnogo cvijeća ima, toliko tisuće vrsta ih ljepotom mirišu. Niko nikad spoznati neće. Koliko boja, mirisa i valera titra, još manje je moguće dokučiti. To bi bilo isto kao zvijezdice  i njine sestrice pobrojati. Svaka od tih djevojčica je  jedna prekrasna maglica. Imale su samo jednu jedinu manu. Zov majčinstva. Neka. Tako treba. To je najdivnija i načudesnija falinka vođenja ljubavi. AS blentovije još uvijek nisu bile spremne za to.

Bog Milosni je žene obdario ljepotom i sjajem da bi im ljubav muževa darovao. I njihovu njima. Nikad niko nije čuo za zov očinstva. Zov očinstva, muškarcima majčinstvo neuslovljeno poklanja.

Išlo Debu tih petnaest dana centrale ko halva habalečini i mimo konzilija . I tri mjeseca bolnice . Čudo jedno.

Treći put u bolnicu ležo kad je Dobri operiso papiloma lingve na maksilofacijali  . Debi neko objasnio da je to neki piklić narasto na jeziku, ali može biti gadan ako se zakofrči i naraste. I samo se na maksilofacijali mere operisati.

Za Dobrim prvo Mojsije. Ne bi više da propusti ni pola , a kamoli čitav konzilijski  takar. Kaže doturima, ima šuhu da ima papilom lingve. Doturi ništa ne vide, ali čuli da je Mojsije prorok , pa ga prime. Proroci i vidjelice uvijek bili u modi i u korak sa vremenom.

Čuli Deba i Herco da je Dobrom  i Mojsiju  na maksilofacijali krenulo ko budalu baklavice i otišli da ih  zavedu među pacijente.

Našla se ona ista hablečina od dotura koja je Mojsija primila. Herci već tada bol srca iz nosa virila. Prozove ga doktor, ustane Herco  i u ordinaciju. Deba za njim, doktor ga zaustavlja i kaže jedan po jedan. Deba se zavali od smjeha. sliježe ramenima i izlazi. Gleda ga doktor i sam sebi kaže:

-Joj budale, ljudi moji.

To mu  je jedina pametna tog dana bila.

Pita hećim Hercu šta mu je. On odgovara da ima slabo srce i pokazuje nalaze. Ono crno na bijelo dva-tri puta ga hercika strefila. Naglašava da ga svako malo herc strefi, naročito kad Lela Jela Jelena safirli anteriju obuče, ali oguglo i više ne ide radi te sitnice kod dotura.

Pita ga doktor  kakve veze imaju anterija i srce. Skoro nikakve, kaže Herco ali njega srce uvijek hekne, kad vidi  Lelu Jelu Jelenu u safir anteriji.

-Što ona ne promjeni safirli i ne obuče drugu.

-Promjeni ona, ali njega srce onda ne strefi.

-To je dobro .-kaže doktor.

-Nije Leli Jeli Jeleni dobro.

-Kako joj nije dobro?

-Zato što onda nju strefi srce.

-Zbog čega nju strefi srce?

-Zato što mene nije strefilo srce.

Doktor ovo ne može razumjeti , pa ga jednostavnije pita:

-Ajde ti meni sve polako , ospočetka ispričaj da to mogu razumjeti.

Herci drago što on  većme obrazovanijeg od sebe , može  nešto naučiti, pa objašnjava, polako i po redu.

-Lela Jela Jelena ti je moja djevojka. Kad joj se primerači, obuče safirli  anteriju i mene srce strefi. I sve je u redu. Ona me sredi . Jes,ja kasnije moram kod hećima, ali šta se može, naviko ja. Ona bi da me poštedi i  ne obuče biserli haljinku i mene srce ne strefi, nego nju srce strefi.  jer me ne može srediti . Kontaš dotur.

Doktor ne konta, ali kaže kontam. Herco zna da ga hablečina ne razumije i nastavlja.

-Nju herc strefio zato što mene nije strefio, eto to je tako jednostavno. A to mu znači da takara ni i onda nju strefi srce. Ne može joj srce bez takara disat. Zato ti ona uvijek obuče safirli anteriju i mene srce uvijek strefi.

Doktor zino ko peš, ulazi Deba bez kucanja i još se baildiše  od smijeha i kaže:

-A dotur, vi'š ne mere ga čovjek ništa skontat.

-Opet ti. Ko si sad pa ti i šta trebaš?

-Niko i ništa mi ne treba, nego poslo me Semiz sa ovom hablečinom da opet  nešto ne zabrlja.

-Pa gdje mu je uputnica.

-Nema je.

-Što je nema ?

-Otkud ja znam, zato me Semiz poslo s njim. Kaže vodi ovu budalu na maksilofacijalu.

-Što nije dao uputnicu?

-Nije ga mogo ništa razumjeti, pa je nije ni dao.

-Vodi ga nazad Semizu da mu da uputnicu.

-Bogami neću, znaš kakav je Semiz kad poludi ;  eto ti odmah otkaza.

-Gdje radiš?

-Sad nigdje.

-Pa šta ti on može?

-Sve, ima ti taj pamćenje ko  slon i stršljen zajedno , kad god se zaposlim eto ti njegova habera i meni  otkaz. Nikad me niko ništa ne pita i ne kaže . Samo pjaf , lupnu vratiuma  i otkaz. Poslije bi haber stizao i prije nego što bih pomislio da se negdje zaposlim.

Konta dotur ne valja se kačiti se Semizom, nema mira nego mora da pita:

-Semiz je na abdominalnoj, kakve to veze ima sa srcom?

-Nikakve . Poslo ga onaj Sola sa kardiologije kod Semiza , jer ne smije da ga operiše, više puta izmasakriro pacijente. Neki umru, a niko ne preživi. Nem ti kod Sole treće.

Ovaj se baš razumije u medicinu konta doktor , ali ga ipak pita:

-Ovaj tvoj ,neka budala kažeš.

-Nije moj, i ne poznajem ga, ali je lud ko struja.

-Kako znaš?

-Ništa ga ne razumijem , ja samo poslušo Semiza.

-A šta si ti radio kod Semiza?

-Ništa, odonio Musti Ominu knjižicu.

-Ko je sad Musto i šta će mu Omina knjižicu?

-Musto je bio naš  mahalski pjano i Semiz ga nije htio operisati, jer je u njegovoj knjižici  pisalo ,da je on lično, Musti operisao slijepo crijevo. A nije, operiso je meni, na Mustinu knjižicu. Znamo to , i Semiz i Musto i ja. Ali se svi pravimo mutavi. Takav vakat. Musti trebala knjižica na kojoj piše da nije operiso crvuljak. Ja knjižicu zdipio Omi. Njemu ne treba, ima đozluke velike dioptrije plus minus deset i neće nikad vidjeti da li ga bole bubrezi ili  mu fali zdravstvena. I odnio je Semizu  ali uzalud , ni njemu , ni  Musti nije više trebala. Rikno pjano.

Doktor zove sestru, ona ulazi, on joj pokazujući na Hercu kaže, vodite ovu budalu na peti sprat, papilome lingve i ne dajte mu da priča, sve pretrpite, samo mu ni za živu glavu ne dajte da priča. Pomutiće vam mozičak.

Vidi dotur da se ovde baš ništa neće završiti kako treba, ali mora da pita:

-Dobro, sve je to u radu,ali fali li  tebi nešto  debeli?

-Ništa , ja sam zdrav ka slon.

-Onda razlaz da te moje oči ne vide.

Vidi  Deba  da se i Herco  uvalio. Uvaliće se i on , u tren skonta rješenje i smije se doktoru u lice. Doktor ga prati na vrata, izgubio strpljenje samo što ga nogama ne gura. Izlaze oni u hodnik. Vidi doktor nekog pacijenta guraju na krevetu,a ovaj nešto očajnički gestikulira.

Deba se još više razavaljuje od šege, ne može da se kontroliše  i valja se po podu čekaonice.

To je Lenji zalego u kauč, četiri hamala ga nose ,a on obadvjema rukama pokazuje na otvorena usta i krklja.

Doktor ga ništa ne razumije, samo odmahnu rukom i kaže peti sprat, papiloma lingva. Sestra nije na svom mjestu.

Doktor konta,  glupača , sigurno joj sada   onaj o safirli anterijama nešto tabiri i ona ga  sluša, ništa ne razumije. I ludi ili se zaljubljuje. pas mater, ne zna dotur oklen mu psovka.

Deba ode sa planom u glavi i brzinom u nogama,a doktor sam sebi naglas  kaže.

-Luda li dana i još luđih insana,ljudi moji.

Gleda na sat, pet do dva, proročki broj, a on doručkovo nije. A svijet pun hajvana, koji se baš danas i to kod njega našli uvaljivati  sa papilome lingve. On je  u svojoj praksi imo jednu , mere bit dvije  papilome lingve u pet godina, a evo danas pet u dva sata. Nije pet nego četiri, prešo sam se. Smuntali me manijaci, ni sam sebe više ne može razumjeti. Garant će se peti preko štele uvaliti.

Kad evo ti Semiza ,gura kolica i kaže mu:

-Evo , jedna sasvim obična papiloma lingva i dobro mi ga pripazi. CK , Branko M. i Julije Wolf mi dali izričit nalog da ga skrbimo.

-Kad takar gre onda gre.-konta dotur. i pomišlja – Baš me oni gore plaho  mezete. Jes im neka jaka fora!

Poslije Kosinog usnuća  svi poludjeli . A možda su taki rođeni , ali vješto skrivali . Počeli pucati po šavovima . Nekako se u parove na dva tri razbrojs. Ko da sebi nisu mogli oprostiti što ljepotu nisu mogli spasiti . Iako su znali , a ko će znati ako oni mahalaši ne znaju :

-Suđeno je ! Od zapisanog ni jedan insan ne mere okuku saviti .

Poremetilo im se i vrijeme . Više nisu znali da li se to dešavalo prije , za vrijeme ili poslije  Kosine smrti . Njena smrt je postala orijentir njihovih jahanja .

Čuo Oma za nečuven ulet Dobrog kod Sirotice . Nije mu bio jasan . Kopkao ga . Čekao prvu povoljnu priliku  da iskuša  Dobrog u nekoj situaciji , u kojoj  će on , a ne Diobri imati početni udarac , oliti  kontrolu nad situacijom. Nikako da mu se posreći .

Onomad  Dobri  i Oma bili u posjeti ljepoti u bolnici.Ono kad je Kosi iznenada pozlilo. Ništa opasno , kažu hećimi. Kad ono tako kažu nika ne izađe na dobro. Ako kažu nije loše ili nije najbolje, to se nekako pregrmi. Ali kad žau ni'ta opasno – ili neko bude natakaren pa rikne, ili neku opasnu boljku prihevta pa samo natandaren bude. Riknjavae neminovus poetica garantus.

Na izlasku iz bolnice Oma zaleleka :

-Vidi one žuju, jes’ dobra, poješću joj nešto ko sogan dolmu,samo  se uvali.

Dobri slegno rtamenima, prišao ljepoti i pita:

-Gospođice, da li vi to mene čekate? Da imam ružu sada bih vam je poklonio za današnji dan, a sebe i buket za uvijek , reko pjesnik.

Borka, tako joj ime bilo , se slatko nasmijala i poklonila mu sebe taj isti dan , bez predumišljaja ili ike borbe. I poslije tog dana i pridošle burne  noći se  nikad  više nisu vidjeli. Bila u posjeti mužu, pa se sutradan vratila kući, na istok. Dobri je bio istinski đentlmen. Nikad je nije potražio. Kada je odlazila rekla mu da je udata.

Da je Deba za to znao , rekao bi svoju omiljenu :

-Joj , blentovije ljudi moji. Šta ima ako je tuđa žena.Ja bih je vala natakario i da tri muža ima.

-Kako tri muža , okle ti to  – pitaju ga .

-Kad   ovi vehti   hadumi iz „islamske zajednice“ mogu   šteliti hanefijski šerijat, zašto ja ne bi dao ženama pravo da imaju tri čo'eka. To mu nekako prirodnija takar evolucija nalaže, a hadumćari skrivaju.

To su bila vremena neoprezne mladosti? Ponekad se jednostavno imalo sreće.

Drugi put bili na sahrani jednom komšiji. Neki profesor Simo Počuća,umro mlad ni četeres. Nije loš bio, ali se volio”šaliti”.

Nešto ko :vidi mi novih cipela ili čarapa pa se uhvati za međunožje i podigne pantalone. Ili vidi što se nebo naguzilo, što je jabuka rodila,pa opet za međunožje u dizanje pantala da mu ljudi vide bijele čorape. Jal’ peder, jal’ blentovija , jal’ nedostatak smisla za humor,nismo uhavizali, prerano skino ruke sa međunožja.

Roditelji nas potjerali na sahranu. Mi ne bi. Tada nismo imali respekta prema smrti. Sada imamo. Ne radi nas, već radi tolike mladosti i nevinosti što je pobijena i nestala.

Ali Dobrom se posrećilo. Zato on uvijek govorio:

-U svakom zlu nekom hrli sreća.

-Pas ga jebo, najćešće je to bio on – uvjek bi Mojsije nadoštiklo muhabet.

Sahrana  gotova. Lenji progovara, još se nije sasvim ulenjio, još se pomalo batrgo.

-Vala sad bi trebo Simo da ustane i uhvati se za međunožje i kaže,onako šeretski:Uh,ljudi moji jes’ me nebo naguzilo.

Oma povukao Dobrog za ruku i šapće mu:

-Vidi onu, joj,jes…

Mojsije ga jaranski šuta nogom u međunožje i kaže mu.

-Šut’ ćafire, ni jen'e, groblje je, sveto mjesto.

Dobri zastao, oči mu trepere ko farovi na izlasku iz tunela i lebdeći ode. Ostalo je historija.

Oma je opet imao svoj ulet:

-Jesi dobra ko bedevija,da nisam gadljiv pojo bi ti stražnji proizvod k'o sogndolmu.

Uvijek se čudio kako mu ni jednom u životu taj ulet nije uspio.

Njemu to bila glavna šala. Čim vidi žensku, a on svoju uletnu rečenicu. Ne zna se šta ga više oduševljavalo, ulet ili noga.

Ponoć punog mjeseca…Preskočićemo. To je druga priča, nije joj u ovom rahatli i pametli  bezmozgovno mjesto.

Deba ti pokupio Omin  fazon pa ga i on počeo primjenjivati:

-Ja nisam gadljiv ko Oma , ali bi ti pojo bi ti govno ko ćevapćić.

Nema veze da li cura zna Omu ili je gadljiva. On htio i kopirati Omu i biti orginalan. I jedan jedini put mu upalila ta fora. Toliko je bio oduševljen , da je žensku kod koje je upalila namah oženio.

Ženska je bila gadljiva i od tog ”udrvaranja” joj se povraćalo, ali je toliko bila zatelebana u Debu , da je sve prgrmila da doživotno bude u njegovom društvu. Osim toga sve joj se drugarice poudale nju svrbilo lijeka nije nalazila , a i vrijeme za udaju i njoj uveliko bilo.

Nikad im se nije posrećilo da imaju djece. Za priču nije bitan razlog, a bila su dva. Ako stignemo, možda vam ispričamo, ako ne nikome ništa.

-„Za moj gušt onu aj , jesen dođe jabuke i kruške zriju mene babo ćera u armiju.“

Dosadilo Mojsiju da ga Deba moli da mu odsvira onu armisjku o jeseni i voćkama, zato dugo nije kupovao , ni bacao  harmoniku i pride  stekao duševni mir.

Znao Mojsije kao i Oma, najebaće Deba u armiji, ko neka stvar nad roštiljem , kada se radi provjere  straha, nad njim stavlja. Žao mu Debe , iako je , ko to zna, možda je i zaslužio.

Jednom se Deba napio i zaplakao.

Nije njemu zaplakat ko u nos olovku zagurati. Kad nespreman u školu dođe, a nastavnik ga pozove na tablu, on se sagne ispalo mu nešto , pa hek u desnu nozdrvu. Bio ljevak.  Krv kao iz česme. Natavnik ga apočalje direktoru, direktor kuči, on u nečiju bašti međ zelene voćke zaroni. Il žaru materi za zeljanice bere. Teška vremena , prijatelju moj. I tako pola godine svaki dan.

Poslije se nije moro bubati olovkom. Bilo je dovoljno da ga nastavnik prozove, on se nategne , prne i krv mu na hojdanu kapa ko mjesečnica. Krenulo ga , ni šta više od sedmog razreda nije učio, do tada se jadnik mučio. Živaca zere nije imao, sve ga nešto vabilo napolju.

Njemu zaplakat je bilo ko kad jednoj djevojčici otmeš lizalio. I to je bilo samo prvi put. Milicija mu dobro protabirila bubrege . Tada je isplakao sve suze i otad sliježe ramenima:

-Šta ću , neman ti ja suza. Presušilo.

Ako bi kiša pojaka padala, njemu je uvijek dosadno bilo . Nije imo šta raditi , a ni vanka se ne mere. Tada bi se nalaktio , na koljena kleknuo ,  guz u vazduh pa prdio, i prdio i brojao. Jednom je kaže došao do broja 321 , ali ga sestra u nogom u guzicu heknula, ali  smrad  nije prekinula. Soba se dobrano nafajtala. Šut ga toliko zabolilo i neku kost, valjda trtičnu poremetila, da više nikad nije smio ni vjetrić pustiti. Ako pusti, danima je morao ledene   obloge stavljati.

Onda je našao novu zabavu, naučio se podrugivati. Kad bi se na Bjelavama podrignuo čulo se u drugoj gimnaziji, ponekad do  malog parka i glavnih supova.

Mnogo ženskih ga nogiralo zbog podrigivanja. Nije on to namjeno činio. Njemu to ko neka ovisnost bila. On krvnički podrigne usred plesne sale, kina, diska, na ulici ; nije bitno. Simpatičan,nestašan ,  zabavan  i uhero natakaren bio. Nije da ga ženske nisu išle. Išle ga one, ali ga zbog podrugivanja ostavljale. Njemu to smiješno bilo. I podrugivanje i noga. To potvrđivalo mahalsku teoriju:

-Dvoje se našlo,pa se poslije nije našlo.

Nije bitno da li ga djevojka za ruke drži ili ga grli i ljubi, on ili lavlje  ,ili gorilinu , svinjsko bikovsko , bizonovo, jelenje , ako treba i slonovsko +podrugivanje tabiri . On tu ne mere ništa ,  samo glasove ispušta. Ženska nogu Debi. Mnogo ženski dođe. Još više ženskih ode. Njemu to normalno. Žensko dođe ,pa ode. Ali podrugivanje osta. Nikad ga podrugivanje nije iznevjerilo. Do jednom. Zapravo on iznevjerio podrugivanje.

Recimo odvede ga neka nova da se upozna sa roditeljima. Sve teče u redu, Deba provaljuje; pravo, ekonomiju kad je rapoloženiji i medicinu studira. Nikada neki inžinjerski faks ni za živu glavu, odmah bi ga prokužili. On nije znao koliko pertli na cipelama ima.

Kaže  on sebi:

-Kundure imaju od nula do  šeset šest rupa , a kod blentava insana i više. Vidi se đavoljska rabota, Po papisi Ivančici još jedan broj i jazuk. I kako ćeš ti znati koliko vezica u njih treba turiti.

Zbog takijeh problema uvijek nosio kundure bez pertlanja.Znao i po neku pametnu svakome (ga) viknut. Roditelje se počnu zaljubljivati u budućeg zeta, sve ga hvale, a hvale i kćerku. Tvrde pazar.

Odjednom Deba ničnim izazvan počne podrugivat, prvo ko jež, pa ko zec, puh, lane, janje i tako dok ne dođe do bika, bizona, lava, tigra i slona. na kraju aminuje scenu sa gorilom i budanjem u prsa.

Otac djevojčin brže u sobu po pištoj ili pušku. Prepo se životinja što iz Debe sukljaju. Ako nikakvog drugog oružja nema, trk pa u šupu po vile, pa na  malopređašnjeg zeta. .Ovaj  se ibreti šta čovjeku bi, doli sekundu prije sasvim normalno kuisao. I normalno noga.

Neka su ga nogatransiranja stvarno zaboljele. Ali pomoći nije bilo. Niko ne zna zašto se nikad ,ama baš nikad u prisustvu kolegija nije podrignuo. U vojsci se izliječio od podrugivanja. Poslije nje, ikad više mu nije palo na pamet da se podrigne. Niko njega uštrojio ili uškropio nije. On sam sebe natjerao na to. Jednim potezom. I cigani njegovi drugari su pjevali o tome. Ptice nisu. Nisu vidjele šta se desilo. Bila sezona ptičijeg  parenja. Letjelo perje na sve strane.

 

-Gdje su moji drotovi.

-Eno ih napolju.

-Što ne ulaze.

-Ne mogu.

-Zašto.

-Spengali se oko stuba.

-Kako i čime.

-Ne znamo ,nešto isprobavali i lisice se same škljocnule.Oni okrenuti bili jedan prema drugom ostadoše zavezani za znak.

-Što ih ne odvezaste.?

-Kako ćemo nema ključa?

-Moraju da ih imaju,sigurno su im u džepovima.

-Jesu rekli su nam.

-Što ih ne otključaste?

-Jest pa da nam neko prikanta đeparenje.Nismo ludi.

-Ne bi vam niko prikanto.

-Bi li nam vi prikantali ?

-Ja ne bih .

– A kad bi vam neko iz glavne  komande reko: prikantaj im.

-Šta bi drugo radio nego vam prikanto?

Skonto komandir vidi finijeh  in pametnih momaka,i ode otključat dva drota.Onaj treći se smiješi,ni jedne neprogovara.Smejucka i šuti. Lenji i Herco ga znatiželjno gledaju i šute.baška baŠa  ga ne gleda, ali se smjehuri i šuti. Kod Lenjeg se šuha stvara,ali ne može da konta, mozak mu se smutio , odavno se nije ko bekan povalio.

Ulaze ona dvojica sa prugama i onaj sa dvije  zvjezdice.Ovaj što se smijucka ima i jednu zvjezdicu in  jedan papir u rukama. Nevješto ga krije i đep gornji lijevi,manji stavlja.

Progovara jedan od oni sa pruge.

-Hoćemo im dati.

-Nismo ih ni ispitali kako ćemo im dati.Ne batinjaju se ljudi bez veze,nego sa vezu.Ovo ti je socijalizam konju,nije staljinizam ili maoizam.

-Nisam na to mislio,nego na hljeb.

-Aba zo,hajd dajte konjima taj hljeb više dok mi se  nervus simpatikus nije sav pokido.

Odoše njih dvojica do ostave i vraćaju se.Puna korpa okoraka,ne pitaj od kada ih ima.Drotovi pružaju Herci,Lenjom i Baška baŠi korpu.

Dvi zvjezdice glede u dvojicu sa prugama ..

-Jel to vi mene danas zajebavate?

-Nismo šefe žene nam vaše.

-Kakve veze ima moja žena sa vama i zakletvom?

-Nikakve šefe zvijezde petokrake mi.Mi to onako figurativno.

-Garant joj dobra figura -dobacuje Herco ,poznavo je,nije nam prijavio.Nije mu fer.Vidi Herco da ga mrko gledamo,pa se pravda

-Dobri   je zna ,on  joj tepo Mila moja takarenkica.Prvi je natakario (Šapće Lenjem  ko fol Herco, i Deba ga u podrumu čuo .).

-Kakva vas sada mila i takarenke spopale.

Onaj sa dvije pruge uvlakački:

-Tako vam ženu zovu.

-Kako reče?

Onaj sa zvjezdicom se uvaljuje,presto da se smješi,on nije takario  takarenkicu il nije smio priznati , pa se boji bruke. Ne boji se on dvije zvjezdice,taj se svoje odsviro,naletio na levat na Lucu pa mu ona pozorništvo sprema. Malo prije mu Luca rekla.

-Ma ništa šefe svijet je od milja zove mila,a jes vala mila,ne možete poreći . A ona takarenka mu dođe od taka i ren  i kako naš vam narod voli zavrzlame, pa mu to ko biva znači ka ren taka ,hoće lju reći ljuta ko ren , pogotovo  kada vas nema. Sve nešto dolazi ovamo,pa osoblje  ljutito muštra baš ko vi li  Tito. Konta popustila disciplina  pa po nama, kratko i jasno:ti to, ti tu, ti ovdje, ti opet tu, ti gore, ti dole, ti ukrivo, ti ustranu. Oa opet, gore, dole, ukrivo i upravo, vas cijeli dan tako jednog,po jednog muštra dok se sve po P eS  poso ne svrši. I blista sva stanica , sve i svi u stanici,a i ona sva blista,I kuka i cvrkuće:joj mamo mamice.

Dvije zvjezdice blistaju ,iako već sutra neće biti dvije zvjezdice nego dvije i dvije pruge.Dvije na lijevom,dvije na desnom ramenu, pozorničke trake .
-Taka je ona,kad joj nešta naum pane samo takari ko ren ljuta.Ja je ponekad u čelenku zveknut moram  da je smirim.Ponekad promašim ,pa direkt ui oko.To ne valja.Gdje ćeš svjedok modru  boju na insanu ostaviti.Hoće li vi tu panju konjima dati ili nećete.

Korpa sa hljebom se uporno gura prema jahačima.Ovi se izmiču.

-Šta je što to ne nosite  konjima, pocrkaće?

-Dajemo neće da uzmu.

-Ko neće da uzme?

-Njih trojica.

-Kakve veze oni sa hljebom imaju?

-Ne znamo,vi rekli da im damo.

-Hajvanima,ne njima,magarci jedni konjski.

-Ako ne htjednu šta će mo sa hljebom raditi?

-Zabite ga sebi u guzicu.

Odoše pruge .Šef ljut ,  otpuhuje ko puh i nešto ,mu se čini da je ovo danas sve neka zajebancija urota na njegov račun.Četiri pruge koje će biti,odnosno dvije zvijezdice kojih sigurno neće biti se  ushodale.Pruge se napokon vraćaju.Neuredni,upeksimljeni i brašnjavi.

-Dugo se zadržaste,dje ste dosad?

-Hajvani nisu htjeli,obajatio hljeb,mi ga sebi u guzicu gurali. Morali , vidjeli bijes vas spopo , loše nam se piše ako ne uradimo kako vi kažete..Ali ni nama ne  ide, nismo ga mogli uturiti. Sramota nam u granap ići, kupiti vazelin.

-Marš stoko jedna i vodite ove konje u podrum kod one blentovije.

-Neće moći šefe- to se jedna zvjezdica javlja.

Šef se zbalenuo ,ovo danas sve poludjelo.Gubi on svoj autoritet,načisto. Još ne zna, ali saznače, samo što nije ; čim izgubiš autoritet ti si skro naskroz izgorio,

-To ti meni ko odbijaš narađenje.

-Jok ja Luca.

-Kakva te Luca jadna spopala.

-Nije mene nego vas sve mi ispričala.

Prepo se komandir, malo  ublijedio,pa se skoro ulizički glasa:

-Šta ti je moj Eso to slagala?

-Meni ništa,ali vama poruku poslala.Odmah puštaj momke ili glava leti.

-Ne može ona meni tako.Ja komandir stanice,a ona sekretarica.

-Ne znam rekla da nazoveta Julija ako njoj ne vjerujete.

-A i neki Meho zvao i on isto reko.

-Ko je sad pa taj Meho.

-Predsjednik vrhovnog bosanskog suda.

Ispratiše vanka četvoricu  jahača,oni konje odvezaše pa do Čekaluše.Tamo novi belaj napravili. To već postalje hronično; ne mere čovjek sve ni popisati.

Dobio Deba prekršajnu,bila velika novčana kazna,otac mu nije htio dati pare,on ih nije imao. Bilo ga stid priznati konzilijumu da je dekintiran .Proveo petnaest  dana u centralnom zatvoru .To nije bilo prvi put da je u zindanu  ograjisao.

Poslije došli brđani. Priznali da je sve bilo šala i da nikom ništa ne zamjeraju. Jedan od brđana bio Frkin otac Mito bekrija. Nekoliko stađuna poslije im tu uslugu ne bi učinio. To je sigurno; sazno nešto što je znao, i nije znao. Poslije Luca  pričala da je to sve bila Dobričina ujudurma.

Htio se osvetiti dvjema zvjezdicama.cOvaj opaučio ženu kad ga ova na takarenje zvala. Nedelju dan iz kuće nije ogla izaći,oko oka plava šljiva ko modri patliđan.Platio on za iznajmljivanjje konja – rent a konji – Frkinom ćaletu i reko im gdje će naći konje, a oni ima da ih  prijave drotovima

Esada Mrakoviću iz stanice na Bjelavama nagovorio da nazove Mehu, predsjedniku vrhovnog suda BiH, čim ih vidi da jašu prema stanici. To je onaj sa jednom zvjezdicom. Da li je još koju prikanto ili pricrvljio to ne znamo.

Dobričin otac bio u kumskim vezama sa Muratbegovićem.Tako se to uvijek rješavalo. Gdje ćeš državu u lične stvari petljat .

Eso ga nije poslušao već nazvo Julija Volfa iz SUP-a; tada glavnu foru  za jalijaše iz mahale, a i za kriminalce. Njega nije dobio,  ali javila se Luca. I sa njom u dobroj vezi bio. Kakvoj , to je krio, jako oženjen bio, a mi zaboravili da ga pitamo. Kako je od toga prošlo četeres i kusur godina možda ga žena neće ništa pitati. Valjda neće ograisati. Jes’ da je Čovjek sa planine ,  al’ žena sa kojom rodiš dvije kćerke je zakon. Ništ ti tu milicija ne pomaže. Oklagije nećemo petljat.

Tako se završilo jedno od njihovih jahanja konja. I tako je Luca, ljepotica malena u međ mahalaše ujahala a da to oni nikad nisu sazmali. Možda. Joj, kakva li je pusta? Da je vidiš ne bi oka sklopio čitav jedan stađun. Neki su noćne more imali stađunima i godinama, i preko toga.

Nije baš tako završilo. Pročulo se jahanje po gradu. Isti dan butum grad svu priču do u  najmanju mrven znao. Luca pogurala, Julije potpisao.Odoše dvije zvjezdice u neku zabit za pozornika. Žena nije otišla sa njim; kaže noge je bole, neće moći hodati po vukojebinama.A i ona njegova šljiva što joj oko krasi mogla bi se prehladiti. I eto belaja, ko će hećime naplaćat. Nije smjela rijeti da je njena šljiva plaho svrbi, a u vukogrmovima nema ljudi samo međeda. On i muž joj gori od mešeda  .  Samo bi zimski san čitave godine sanjo . Nikakve fajde od njega .Šta je sa njih dvoje bilo to više nije dio ove priče. Uzgred i ona dvije anterije kupila, rubinovu i safirovu, misli da bijela više nije u modi , a i počela da se blajha .

Jel Mojsije harmoniku bacio ? –  zamislio se Lenji.

-Ako nije, baciće, čim sazna da smo jahali brez njega –  konta   u samici Deba i malo je k'o zabrinut , – Vala  sam se  nešto  plaho osamio ovih dana.